Dzindze iz rnje, uzemljenje

Eko Taxi Vranje

Dzindze iz rnje, uzemljenje

– Lelke, lelke, novinare, živ sram me izede, kako se to sad kaže… ne mož ga zgodim… bal, bam… e tako de, blam! Daj da popijemo još po jednu ovako pred fajront. Što be, će si ideš? E pa onda tropatala priča, a ti prdi u tikvu, pa mu objasni na urednika zašto nemaš tekst! Znaam, znaam, neće ti veruje da si odbio priču, a kamoli piće, kažu, taj novinar samo dve stvari ne odbija – piće i novinarsku temu. A sad ako ne popiješ, nema obe tri. E, tako, tako… Aj spasi bog… na spasenije…
– Pitaš, zašto me sram jede, i zašto sam se baš sad nalizao s rakiju, kao dete s mleko iz sisu? Ufff… Pa li, subota, lepo ti se ja obanjam, čur se još diza od mene, posla dete po bojler pivo, žena pravi meze, čekam „Selo gori a baba se češlja“, kad telefon zvrrrn, zvrrrn, čekaj be, će se javim, tolik li ti je zor! Ko je sad u ovo doba? Dignem onu slušalicu – alo? Kad otuda, mazan ženski glas, onako malo promuko, erotičan, pita – „a be, ti li si, kuronjo“? Pogrešili ste broj, reko, i spušti slušalicu, pa kad mi tekna šta sam provalio, izađem i nadrvim se, što ću kad sam takva šušumiga…
– A nije to jedino što mi jede crn džiger. Znaš da imam onu magaricu, što je jašim, mislim, kad idem u lojze, i po drva u Krstilovicu. I doteram ti njeknja ja na nju tovar drva na pijac, znam da narod marta meseca obavezno ostane s tovar drva manje, izmrznaše živi, ovolike dzindze iz rnje tečiv, uzemljenje. Potepaše se oko ona drva, odma prodam tovar za lepu paričku, i smesta odem pečalovinu da izabim u kafanče, tu, na pijac. Vržem magaricu, ali za nesreću, do nekoga grnčara. On, siroma, rasprostreo šatorsko krilo, izneo oni grnci, kanačiki, đuvečke, tendžere, lepa roba, nema što; ali, pored ovo cepter posuđe, pretis lonci i mikro furnje, mislim se, neće nađeš ti, grnčaru, božeogrejište kod današnje domaćice. Ta li će ti krčka đuvečku, ili varivo s ovčetinu, tri-četiri sata?! Bilo, pa nema… Tu vidim i vrzanoga magarca, aha, neki kolega je pre mene završio rabotu zdrva, taman će se ubarabarimo.
– I naručimo mi po jednu ljutu, pa drugu, lelkeee, kad poče jedan pičvajz nadvor, mi istrčasmo u jednu dušu, onaj magarac zajašio moju magaricu, pa ne da delja, nego rasipuje. Ona se, jadnica, otima, rita, aj ti zamisli što je bolje – zmija da te apne, ili magare da ti ga bapne, ali on dušu nema! Isukao onu žilu od pola metar, za ispravljanje kičmu, pa jedan koteljak po onu grnčariju! Sve živo iskršiše i satreše, onaj grnčar vije kao gladan kurjak, uzeo jadnik jednu ćeremitku od oni ostaci, oće da seče vene, od magareški jaribaš ostana čovek bez pečalovinu.
– Ništaa… prođe neko vreme, dobijem ja poziv za sud, kaže, naknada štete i duševnih boli, tužio me onaj grnčar za navedena krivična dela. Dobro, odem ja tamo u zakazano, sud je sud, kad i onaj moj kolega, onaj s magarca, i on optuženi. I grnčar tu, sedi u sudski hodnik i krši prsti, i gleda u nas okrivljeni rebrački. Poveo i advokata, sačuvaj bože, kao naši magaričiki u erotskom zanosu da su iskršili svetski trgovinski centar, a ne kanačiki i tendžere i kadionice.
– Prozvaše nas, uđemo u sudnicu, dobar dan, dobar dan. Iznesoše optužbu, mi pa odbranu. Što smo mi krivi što je na živinu nadošla snaga, u nijedno vreme, verovatno su im one šare od grnčariju izazvale seksualni impuls, pa druže sudija, pogledajte samo stari grčki ćupčiki, ono brate, pornjave kao Džindžer Lin i sestra joj od tetku, Amber Lin, a zbivači čuveni grčki filozofi Anaksimen i brat mu od čiču, Anaksimandar. I taj bezobrazluk se prodaje za milioni dolara i evra na aukcije, ceo svet se pali na te rabote, a naši magariki ispadoše krivi što su se napalili na žikinu šarenicu!
– Tc, neće sudija ni da čuje, nema pravda u ovu državu, sigurno je onaj grnčar našo neku vezu u korumpirano sudstvo, za kofu sirenje i balonče rakiju. Ustanite, izbulji belci onaj sudija. Mi mirno. Ovaj sud, kaže sudija, presuđuje u korist tužitelja, da mu se plati devastirana grnčarija od magareški jaribaš. Tebe, vlasniče magarca, ovaj časni sud osuđuje da naknadiš trećinu štete, a tebe, vlasniče magarice, da naknadiš dve trećine. Bam! s ono čukče.
– Čekaj be časni sude, reko, kako to? Ako su obe magariki naneli štetu, valjda treba po pola da podelimo, zašto ja duplo više?
– E pa, kaže sudija, tvoja je magarica kršila grnčariju sa četiri noge, a njegov magarac sa dve!
I sad smo na okružni, pa će idem i do vrhovni sud ako treba, a ako prizorti, more će se tužimo i do boga, što ga sad zovu Strazbur! Janem magaricu, i za neki dan sam tamo, pa će vidimo de je pravda, i ko kleveta moju smernost, i moju magaricu!





  • Ostavi komentar