Daleko bilo

Nikome nije baš prijatno da javno podrži homoseksualce, ali niko se baš i ne usuđuje da se ogradi od stava stranke

Usvajanje zakona o antidiskriminaciji, za mnoge neočekivano, izazvalo je ogromnu političku buru, u kojoj su se ponovo čeono sudarile dve Srbije – ona koja odlazi, a nikako da ode, i ona koja dolazi, a nikako da dođe. Najglasnije su bile crkve, oličene u episkopu Irineju Buloviću, koji se u ovoj raspravi nametnuo kao prvi moralistički policajac Srbije. Za njim, zagraktali su horski svi oni kojima je staro na srcu, koji mirišu na tamjan i suv bosiljak, složno tvrdeći da je antidiskriminacioni zakon uvođenje „pederaja“ na velika vrata. Iz suprotnog tabora malo im se ko argumentovano suprostavio, pa pitanje seksualnih ukusa iznenada postaje najvažnije političko pitanje novije srpske istorije.
Toj modi nisu odoleli ni lokalni političari, koji, zavisno od političke busije koju zauzimaju, o čitavoj stvari imaju jasno i nedvosmisleno mišljenje.

IZRAZITO VOLIM ŽENE

Vladajuća koalicija čitavu stvar posmatra pomirljivo, kao posao koji se, sviđalo se to nekome ili ne, mora obaviti. Tako, socijalista Zoran Antić kaže da je reč o stvari koja ga se ne dotiče, makar koliko će njegova stranka u parlamentu podržati zakon.
– Nemam komentar o tome. I nemam nikakav stav prema homoseksualcima, jer izrazito volim žene – decidiran je, za svaki slučaj, Antić.
Slično mišljenje, mada daleko upeglanije, imaju i njegovi partneri iz vladajuće koalicije. Tako Igor Andonov kaže da ako Srbija želi u EU, mora i da prihvati standarde koje ta asocijacija podržava.
– Moramo da poštujemo sve zakone, i svi moraju da imaju ista prava. Ne možemo u EU, a da ne poštujemo pravila EU. Lično, ne interesuju me tuđi životi, i to hoće li neko biti homoseksualac, ovakav ili onakav. To je njegovo pravo, sve dok poštuje Ustav i zakone – kaže Andonov.
Malo ko i ovde prepoznaje zakon kao branu diskriminaciji drugih manjinskih grupa, ili ljudi različitog mišljenja i opredeljenja. Tako Nebojša Silistarević, u vranjskom GV zadužen za rad sa manjinama, smatra da je zakon izuzetno dobar, i bar isto toliko potreban.
– Svaka manjina, pa i seksualna, ima pravo na svoj život. Neka svako ima mogućnosti za ispoljavanje svojih potreba, ali da ne dira mene. Hteli mi da priznamo ili ne, u Srbiji ima homoseksualaca, i to je naša realnost. I imaće ih i sa i bez zakona. Možda će im zakon, kada bude donet, samo olakšati život – ocenjuje Silistarević.
Sa druge strane, opozicija smatra da je zakon izrazito štetan po Srbe i Srbiju, i da kao takav može i sada, i u budućnosti, doneti dosta nevolja. Dejan Stanojević, šef gradskog DSS, kaže da je ta stranka protiv zakona pre svega zato što nisu usvojeni amandmani koje je podnela srpska crkva.
– Ne možemo da budemo toliko liberalni da sa decom gledamo kako se dva muškarca za susednim stolom slobodno ljube i grle. To je usvojeno u pet zemalja, a mi smo, kao napredni, šesti! Ali, jak je taj homoseksualni lobi i u republičkoj, i u gradskoj vlasti – kaže Stanojević.
Ovakav stav otvara mnoga pitanja, od kojih je najzanimljivije koje je to u lokalnoj vlasti „jak otpozadi“, i ko će sa kim eventualno početi javno da se zabavlja sada, kada dobije zakonske garancije za svoju tajnu ljubav.
Ali, ovo ostaje na nivou vica, jer Stanojević ne nudi nikakve dokaze za svoje tvrdnje.

ALI NE U MOJOJ KUĆI

I budući koalicioni partner DSS, Srpska napredna stranka, izričito je protiv zakona o antidiskriminaciji. Šef Okružnog odbora SNS Dragan Nikolić kaže da zamerke na zakon nije dala samo SPC, nego i sve druge verske zajednice.
– Crkvene zajednice su kroz vekove veličale ljubav koja produžuje vrstu, a ne istopolnu ljubav. A sada će neko moći da ih tuži ako ga kao takvog ne žele u svojoj zajednici. Prava im mogu biti data, ali ona ne smeju da ugrožavaju stav većinske zajednice. Homoseksualci mogu time da se hvale, ali u svojoj kuću – mišljenja je Nikolić, koji ocenjuje da su „pederi – pederi, što je prirodna deformacija“ uz napomenu da će „uvek biti protiv javnog ispoljavanja toga što je skaredno za većinsku javnost“.
Dakle, situacija je jasna. U skladu sa svojim političkim opredeljenjima, vranjski političari, koji u dobroj meri reflektuju i stavove javnosti, imaju jasnu sliku o čitavoj priči. Nikome nije baš prijatno da javno podrži homoseksualce, ali niko se baš i ne usuđuje da se ogradi od stava stranke, ukoliko mu se on ne dopada. Na jednoj višoj razini, pitanje je da li je Srbija još uvek sekularna država, dakle da li je crkva odvojena od političkog sistema, te da li je moguće da baš svako pomeranje iz zadatog stanja mora biti praćeno najtežim političkim pregovaranjima i trampama. Ali, tako je kako jeste. Zato, ovde treba razlikovati dve kategorije – homoseksualce, koji seksualno opšte među sobom, i pedere, koji politički opšte sa celom nacijom. Ma sa koje strane da se problem posmatra jasno je da malo ko voli ove prve, ali da niko normalan ne zna šta da se radi sa ovima drugima.

IMPLIKACIJE
Posebna priča u zakonu o antidiskriminaciji su narodni poslanici, dakle, ljudi koji će direktno glasati za ili protiv zakona i koji su po definiciji najviše upućeni u problem. I oni se, naravno, drže partijskih stavova, i ne odstupanju od njih ni za jotu. Tako poslanik DS Goran Stefanović kaže da je ovde reč o proevropskom zakonu, izuzetno važnom i za beli Šengen i za evrointegracije. Prema njegovom mišljenju, zakon ima mnogo šire implikacije, i „nekoretno je da su baš homoseksualci u javnosti pokazani kao centar problema“.
– Takav stav gura jedno nazadno, tradicionalističko i nacionalističko jezgro. Ono što je dobro je instuticija zaštite za manjine, koja će dosta pomoći u praksi. Da budem iskren, homoseksualci postoje, i to se mora prihvatiti. Moramo tražiti rešenja da ti ljudi žive normalno, da imaju svoja, ali i da poštuju tuđa prava – jasan je Stefanović.
Za razliku od njega, stav Radoslava Mojsilovića ne samo da je dijametralno suprotan, nego je i izuzetno oštar.
– Nemam komenatar o zakonu, jer ona nama ne treba, pošto u Srbiji nema diskriminacije – kratak je Mojsilović povodom samog zakona, ali zato o homoseksualizmu ima direktnije mišljenje.
Po njemu, tu „izopačenost treba iskoreniti, a ne dozvoliti joj da se šepuri Srbijom“.
– Jedino što nam EU zaista donosi su pederi i droga, a ostale blagodeti niti smo, niti ćemo ikada videti. Srbija treba da se okrene svojim potrebama i tradicionalnim vrednostima, da neguje porodicu kao svetinju. A to upravo žele hohštapleri sa Zapada da nam unište – mišljenja je Radoslav Mojsilovć, poslanik Nove Srbije.

O ČEMU SE RADI

Predlog zakona o borbi protiv diskriminacije, kako se ovaj zakon zvanično zove, osim što je neophodan uslov za ulazak u EU, uslov je i za stavljanje Srbije na belu Šengen listu.
– Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese svoja uverenja, u skladu sa zakonom – glasi član 18. Predloga, protiv koga su izričito sve verske zajednice.
Član 21. Predloga, koji je izazvao i najveću političku buru, glasi:
– Rodni identitet i seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svom rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo da izrazi svoj rodni identitet i seksualnu orijentaciju, a diskriminatorsko postupanje zbog takve orijentacije je zabranjen.
Kao posebne kategorije u zakonu se navode oblici diskriminacije prema nacionalnoj i verskoj pripadnosti, starosnom dobu, kao i diskriminacija prema seksualnim razlikama. Zakon takođe treba da štiti ravnopravnost polova, a predviđa i borbu protiv diskriminacije u
obrazovanju ili na radnom mestu.

Zoran Antić (SPS) Nemam nikakav stav prema homoseksualcima, jer izrazito volim žene.
Igor Andonov (DS) Svi moraju da imaju ista prava.
Nebojša Silistarević (DS) Neka svako ima mogućnosti za ispoljavanje svojih potreba, ali da ne dira mene.
Dejan Stanojević (DSS) Ne možemo da sa decom gledamo kako se dva muškarca slobodno ljube i grle.
Dragan Nikolić (SNS) Pederi su pederi, što je prirodna deformacija.
Goran Stefanović (DS) Da budem iskren, homoseksualci postoje, i to se mora prihvatiti.
Radoslav Mojsilović (NS) Jedino što nam EU zaista donosi su pederi i droga.

RAZGOVOR: ANONIMNI GEJ
Vranjanci su tolerantni prema nama
Nisam navalentan i ne startujem muškarce po gradu. Može da me privuče za jedno veče, a može i da mi se dopadne za vezu. Kao što strejt muškarac bira devojku tako i ja biram partnera

razgovarao: Nenad Ristić

Ukoliko ste mislili da su homoseksualci isfeminizirani muškarci, koji o sebi pričaju u ženskom rodu – prevarili ste se. Naš sagovornik ne podnosi te predrasude, druži se sa strejt ženama i muškarcima, voli da izađe i da se ludo provede… Neće vas „startovati“ ukoliko niste gej, što je samo još jedan od brojnih stereotipa koji važe za ovu populaciju. Međutim, priča o gejevima kao jako urednim muškarcima više nije stereotip, bar u slučaju našeg sagovornika: njegov stan izgleda savršeno i većina žena bi mogla da mu pozavidi na urednosti. Jedini uslov za razgovor bio je da ostane anoniman.
Kakav je položaj gej populacije u Vranju?
– Ja stvarno mislim da je dobar i da su Vranjanci tolerantan narod. Moji prijatelji gejevi iz većih gradova Srbije su takođe, slobodno mogu da kažem, oduševljeni zbog načina na koji smo prihvaćeni ovde. Govorim iz ugla izlaska u grad i načina na koji oni mogu da se ponašaju ovde. Naravno, ne ljube se nasred kafića, ali je očigledno da nisu strejt muškarci. Nikada nisam imao nikakav problem, niti sam čuo da je neko od mojih gej prijatelja imao problem. U Vranju nas, barem koliko ja znam, ima tridesetak. Najveći problem gej muškarac ima sa samim sobom. Ako se izboriš sa sobom i sebi priznaš da si gej prevazišao si najveću barijeru.
Da li se svi družite međusobno?
– Svi se mi znamo, ali se ne družimo svakodnevno. Neki se druže češće, neki ređe. Najpreciznije rečeno – vidimo se povremeno da popijemo kafu i da se ispričamo.
Kada si primetio da te privlači isti pol?
– Bio sam u sedmom razredu osnovne škole kada su svi oko mene počeli da se zaljubljuju. U to vreme i ja sam imao „devojku“, čak mi je bilo lepo sa njom, ali sam primetio da nisam zaljubljen u nju, već da me po svemu što definiše zaljubljenost privlači muškarac. Naravno, o tome nisam imao ni sa kim da pričam tada. Tek sam u srednjoj školi shvatio da nisam ja jedini na svetu kome se tako nešto dešava, jer sam iz psihologije saznao da je to normalna stvar. Nakon toga je prošlo mnogo vremena do mog prvog seksualnog iskustva, koje sam imao tek sa 25 godina. Sa ženama nikada nisam imao seks, jer me, jednostavno, ne privlače.
Kakav je tvoj tip muškarca?
– Nemam tip muškarca. Bitno je da je gej. Nisam navalentan i ne startujem muškarce po gradu. Može da me privuče za jedno veče, a može i da mi se dopadne za vezu. Kao što strejt muškarac bira devojku tako i ja biram partnera. Gej zajednica je veoma zatvorena. Teško se kao „novi član“ ulazi u nju. Na primer, da sam se ja juče doselio u Vranje sigurno bi mi trebalo mnogo vremena da nađem partnera. Naravno, internet olakšava stvar.
Rekao si da je gej zajednica jako zatvorena. Kako se onda nalazite?
– Ja svoje partnere uvek nalazim preko zajedničkog gej prijatelja. Kao što sam već rekao, nisam navalentan i ne nalazim partnere sam. Takođe, postoje i gej sajtovi, a u Beogradu i gej klubovi gde se upoznajemo. Postoji dosta gejeva iz Vranja koji su na fakultetima u većim gradovima, pa i mi saznamo da su gejevi tek kada se sretnemo na takvim žurkama.
Kako okolina prihvata činjenicu da si gej?
– Žene lakše prihvataju tu činjenicu. Drugaricama mogu da se poverim o svakom problemu, jer se muškarci, na neki način, osećaju ugroženim, uplašenim… To što si ti muškarac ne znači da ja želim da budem sa tobom. Moji roditelji ne znaju da sam gej, ali to naslućuju. Nikada nisam imao problem u vidu pitanja „sine, kad ćeš da se ženiš“. Dok god oni mene ne budu pitali da li sam gej, ja to ne želim da im saopštim.
Imaš li gej drugarice u Vranju?
– Imam gej drugarice, ali ne u Vranju. Njih dve dugo žive zajedno. Volim da odem kod njih za vikend i uvek se ludo provedemo. Što se Vranja tiče, mislim da su žene gejevi u mnogo gorem položaju od muškaraca. Pretpostavljam da je glavni problem taj što ih nema mnogo. A možda su i neorganizovane (smeh). Ali, u smislu javnog pokazivanja one su u mnogo boljem položaju, jer niko neće negativno da reaguje ako se dve žene ljube na javnom mestu.
Ideš li na gej parade i šta misliš o njima?
– Koliko god da sam gej, ja sam protivnik gej parade. Lično ne vidim koji će boljitak biti postignut šetnjama po ulici? Ne kažem da podržavam huligane koji se agresijom „bore“ protiv toga. Mnogo je veći problem da li neko nekog hoće da bije, od problema da li je neko gej, ili nije.

VOX POPULI
Šta mislite o sklapanju gej brakova?
Radmila Petrović (19), studentkinja:
– Skroz sam protiv toga.
Sanja Nikolić (35), učiteljica:
– Podržavam ako je prava ljubav u pitanju.
Dragana Stošić (26), profesorka:
– Nikako!Protiv toga sam.
Bojan Mikuljanac (22), student:
– Protiv toga sam. Zašto bismo sklapali takve brakove kad ima dovoljno muškaraca i žena.