Ceo stan kao kvadrat u Vranju

Vlasta Petrović iskoristio i dodatnu pogodnost da mu se keširanjem celokupnog iznosa u dinarima cena umanji za 13.730 dinara, pa je danom isplate postao vlasnik 55 kvadrata za neverovatnih 54.958 dinara

Vlasta PETROVIĆ, predsednik uboge opštine Trgovište, smatra da nije greh što je pre mesec dana otkupio opštinski stan za svega 54.958 dinara ili oko 600 evra prema aktuelnom kursu te valute.
– I drugi su u mojoj zgradi kupovali po tim cenama – veli, napominjući da nije kriv što je i njemu ponuđen stan pod takvim finansijskim uslovima.
– Nisam imao bilo kakav uticaj na nadležne organe. Taj posao u nadležnosti je pravnika Imovinske službe u opštini Trgovište. Samo sam potpisao ugovor koji mi je ponuđen – pravda se Petrović kao da je sa neke druge planete.
Podatak je, mnogi će reći, za neverovati, imajući u vidu da su po ovakvim cenama stanovi u Srbiji poslednji put bili dostupni u vreme hiperinflacije, početkom devedesetih godina prošlog veka. Tek, prvi čovek trgoviške opštine rešio je stambeno pitanje za jednu dobru srpsku platu. Detaljnijim uvidom u pomenuti ugovor, sklopljen 12. februara ove godine između Petrovića (kao kupca) i opštine Trgovište (u ugovoru je zastupao Stojan Stanković, opštinski javni pravobranilac), aktuelni predsednik opštine otkupio je dvosoban stan od 55 kvadrata u ulici Lenjinovoj 2 u Trgovištu. Iz ugovora se vidi da su osim soba tu i kuhinja, predsoblje, kupatilo i zajednički hodnik.
Petrović je do momenta otkupa bio samo nosilac stanarskog prava na osnovu ranije sklopljenog ugovora o korišćenju stana sa lokalnim JP „Komunalac“. U članu 2 kupoprodajnog ugovora navodi se da je „ugovorena cena“ utvrđena pod uslovima važećim na dan podnošenja zahteva, 4. septembra 2002. godine. Ustanovljena je cena od 68.697 dinara, ali je u članu 3 navedeno da ona može biti i dvadeset odsto manja ako se Petrović odluči da stan plati u gotovom, u domaćoj valuti. Kako je Petrović iskoristio i tu dodatnu pogodnost, cena je umanjena za 13.730 dinara. Tako je on danom isplate postao i vlasnik stana za nešto manje od 55.000 dinara.
– Zahtev za otkup podneo sam još 2002. godine. Stanovi su se tada u našoj opštini prodavali kao i u svim drugim lokalnim samoupravama u Srbiji, tako da ovo nije nikakav specifičan slučaj – kaže predsednik trgoviške opštine.

NESIGURNOST I NEODGOVORNOST

Petrović rečenicom „pretpostavljam da Pravna služba nije pogrešila u ceni“ i sam pokazuje da nije siguran da je stan dobio na zakonit način. Ali dodaje: „Nisam ni odgovoran“.
– Cena je verovatno određena po državnim propisima koji važe za prodaju stanova. Zakonski imam pravo da otkupim stan. Imam i rešenje o dodeli stana. Tu živim od 1996. godine – dodatno se opravdava Petrović.
Čovek na koga nas on upućuje je Dragan STANKOVIĆ, pravnik u opštinskoj Imovinskoj službi. Stanković, međutim u startu ne deluje kao „odgovorna osoba“ za otkup stanova, kako nam je to rekao Petrović. Ako ga pitate kako je moguće tako jeftino otkupiti stan u Trgovištu, nevešto pravi aluzije na 1993. godinu.
– Tada je taj stan vredeo kao džak cementa – kaže, ali ne može da objasni zašto ga aktuelni predsednik opštine nije tada otkupio.
Ne slaže se ni njegov podatak o godini kada je Petrović, navodno, podneo zahtev za otkup. Otkriva da je to bilo 2004, a ne 2002. godine kako to tvrdi predsednik opštine. Međutim, nijedna od tih godina ne može se, realno porediti sa 1993. Zanimljivo je i Stankovićevo ponašanje kada se povela reč o „otkupnoj ceni“ stana i parametrima, u skladu sa Zakonom o stanovanju, putem kojih se došlo do umanjene, takozvane „ugovorene cene“ za Petrovića.
– Koja je bila otkupna cena, odakle se krenulo da bi se došlo do 55.000 dinara – glasilo je novinarsko pitanje.
– Ne znam koja je bila ta cena – odgovorio je Stanković, službenik koji bi taj podatak morao znati jer je po rečima predsednika opštine on obavio sve predugovorne radnje.
Stan je, u skladu sa članom 21 pomenutog zakona, morao imati svoju otkupnu cenu da bi se došlo do umanjene, „ugovorene cene“. Stan se zaista otkupljuje pod uslovima koji su važili na dan podnošenja pismenog zahteva za otkup, ali mi sada ne znamo da li je to bilo 2002. ili 2004. godine. Međutim, ti uslovi sigurno nisu bili kao deset godina pre toga, kada je zemlja bila u finansijskom kolapsu. Potom, već pomenuta otkupna cena određuje se na osnovu prosečne mesečne bruto zarade u privredi republike u mesecu koji prethodi danu podnošenja zahteva za otkup. Po toj logici, irelevantno je što Trgovište spada u red nerazvijenih opština, jer se uzimao državni prosek. Takođe, ugovorena cena formira se umanjenjem otkupne cene po parametrima u koje spadaju „starost zgrade, opšte pogodnosti zgrade i stana u skladu sa propisima (kvalitet i spratnost, visinski položaj stana u zgradi, lokacija) i na kraju površina stana.
Trgovište, potvrdilo nam je nekoliko vranjskih advokata, nije baš u rangu devastiranih opština tipa Majdanpek (kvadrat stana tamo košta i manje od 200 evra), pa se cena metra kvadratnog stambenog prostora u centru Pčinje kreće čak do 300 evra, pa i više. Čak i da je cena po kvadratu kao u Majdanpeku, taj bi stan morao koštati najmanje desetak hiljada evra. To potvrđuje i Ranko PETROVIĆ, vranjski veštak finansijske struke sa mnogo iskustva u oblasti kupoprodaje stanova.

ZAKON IZNAD MORALA

– Nezamislivo je i u najmanju ruku smešno kupiti stan po toj ceni, pa makar to bilo i u Trgovištu. Postoje određeni kriterijumi po kojima se može umanjiti otkupna cena stana, ali to ni slučajno ne može biti do iznosa koji vi pominjete za tu kvadraturu. Pa samo jedan kvadrat stana u Vranju košta toliko. Nemam zvaničnu informaciju, ali mislim da je realna cena kvadrata u Trgovištu 300 do 350 evra – smatra veštak Petrović.
Shodno ovakvoj informaciji, stan koji je kupio prvi čovek opštine vredi najmanje 16.500 evra, dakle 15.900 evra skuplje nego što ga je ovaj platio. Zato je teško poverovati da bi neko na informaciju o otkupu stana od 55 kvadrata za svega 600 evra reagovao sa „realno je“. Međutim, ovde se ne postavlja pitanje realnosti ili moralnosti. Na kraju krajeva, pravo je svake osobe, pa bila ona i predsednik opštine, da bude moralna ili nemoralna, realna ili nerealna. Ovde je ključno pitanje da li je ispoštovan zakon ili nije. Informacija da je dvosoban stan otkupljen za bagatelnu cenu, za iznos za koji su se kupovali stanovi početkom devedestih godina kada je plata bila pet nemačkih maraka, u najmanju ruku izaziva sumnju koju bi nadležni organi morali da provere. To je, na kraju krajeva, nečiji opis posla.

PETROVIĆ: NAPAD SA POLITIČKOM POZADINOM
Petrović negira da je jednom nacionalnom dnevnom listu, koji je pre nekoliko dana pisao o ovom slučaju, rekao: „Uslove nisam postavljao ja, niti na bilo koji način uticao da dobijem neke povlastice. Pa to se radi u celoj Srbiji! Ja sam se samo uklopio u sistem“.
– Nisam rekao to – demantuje takve napise predsednik opštine Trgovište – već da je neka Vlada Srbije, ne znam tačno koja, propisala takve uslove i cene za otkup stanova. Dopisnik tog lista je iskoristio priliku da kalja mene i moju stranku G17 plus, a sve na nagovor opozicije u našoj opštini.
Posle krize oko konstituisanja vlasti u Trgovištu, koja je potrajala nekoliko meseci, Petrović je izabran za predsednika opštine u avgustu prošle godine. Po zanimanju je lekar. U stanu živi sa suprugom, medicinskom sestrom, dok su njihova dva sina na školovanju van ovog mesta. On i supruga u zdravstvu rade od 1987. godine.

CVETKOVIĆ: AKO JE TAČNO, STRANKA ĆE REAGOVATI
Nela CVETKOVIĆ, portparol G17 plus u Vranju, kaže da prvi put čuje za ovaj slučaj, ali dodaje da će stranka sigurno reagovati na postupak svog člana ukoliko se pokaže da je nesavesno koristio položaj.
– U našoj stranci je praksa da se funkcija ne sme zloupotrebljavati. To može dovesti i do njenog gubitka. Ukoliko se ispostavi da je nešto nezakonito učinjeno – kaže Cvetkovićeva – sigurna sam da će gradski odbor, ali i glavni odbor stranke, osuditi takav postupak. Ali isto tako niko nema pravo da zbog pojedinca i izolovanih slučajeva sve trpa u isti koš i osuđuje našu stranku u celini.