Privatizacija u iznudici

Generalni direktor „Simpa“ se nada da bi fabrika mogla da se stabilizuje brzo, već od prvog aprila, ali takođe navodi da je situacija na tržištu nameštaja, kako u zemlji tako i u regionu, izuzetno teška. Zbog toga je i ugrožena likvidnost Kompanije

Privatizacija državnog paketa akcija u „Simpu“ biće okončana do kraja ove godine. Bar tako tvrdi generalni direktor ove kompanije Slađan Disić.
– Predsednik „Simpa“ Dragan Tomić vodi intezivne razgovore sa Ingvarom Kampradom, vlasnikom „Ikee“, o dugoročnoj poslovnoj saradnji. Poznato je i da je najviše rukovodstvo države zainteresovano da „Ikea“ dođe u Srbiju i da investira značajna sredstva – kaže Disić za „Vranjske“.

BOLjE IKAD NEGO NIKAD

Iako prave namere „Ikee“ i detalji razgovora nisu poznati javnosti, ova dobra vest je svakako kap u moru loših, koje zapljuskuju javnost u poslednje vreme. Možda su država i „Simpo“ shvatili da odlaganje privatizacije ne vodi nukuda i da je vreme da se uradi ono što je neminovno, ali je pitanje da li je sada pravi trenutak za traženje strateškog partnera i prodaju državnog dela kapitala u „Simpu“, čime bi se spasila kompanija koja praktično održava kakav-takav socijalni mir u Vranju?
Ako pogledamo podatke sa Beogradske berze, onda svakako nije. Kretanje cene akcije je osnovni parametar stanja u kojem se nalazi neko preduzeće, pa i „Simpo“. Zato valja napomenutu samo to da je negde krajem 2005, kada je pokrenuto trgovanje akcijama ove vranjske kompanije, njihova nominalna vrednost iznosila 5.683 dinara. Pre nekoliko dana „Simpova“ akcija je vredela svega 400 dinara. Pametnome dovoljno.
Još jedan podatak ukazuje na to da će država tražiti investotora za svoj kapital u najnezgodnijem trenutku. „Simpo“ je 2005. prodao „Koka-koli“ svoju fabriku vode „Rosu“, za 21,5 milona evra, a nakon toga je u fabriku investirano još četiri miliona evra. Tri i po godine kasnije, „Heba“ je, kao društveno preduzeće, prodata za samo 2,5 miliona evra, uz šest miliona evra obaveznih investicija, obavezu da vrati Hebine dugove od nekoliko miliona evra i socijalni program čiji konačan iznos još uvek nije poznat, iako ima veće kapacitete od „Rose“ u ono vreme. Toliko o svetskoj krizi i panici među investitorima.
Liberalno nastrojeni ekonomski eksperti, kao što su direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miodrag Zec, slažu se da u ovom trenutku država ima mnogo važnije zadatke od prodaje manjinskih paketa akcija koje je dobila u pojedinim preduzećima na osnovu Zakona o privatizaciji iz 2001. godine. Štaviše, odgovarajući na pitanje da li bi za tu operaciju valjalo sačekati neka bolja vremena, Prokopijević kaže da je to irelevantno.
– Kako to do sada nije urađeno, onda nema velikog značaja da li će se manjinski paketi prodati odmah ili kasnije. Država u ovom trenutku mora da se pozabavi smanjenjem administracije i privatizacijom javnih preduzeća. Time bi trebalo da se bavi, a ne ovim glupostima koje predlaže, jer šta ako kriza potraje narednih pet godina? Da li ćemo mi sve vreme to imati nekvalitetne i skupe usluge – objašnjava Prokopijević.

TAČAN ZBIR NETAČNIH PODATAKA

Privatizacijom „Simpa“, dakle, sada može više da se dobije nego da se izgubi. Ozbiljni investitori, kakav je Ikea“, mogli bi da stabilizuju Kompaniju koja je odavno u problemima, a to više nije nikakva tajna. Na to ukazuje i vest koja je iz „Simpa“ stigla prošle nedelje, prema kojoj su tamo pogoni stali na nekoliko dana, u nameri da se smanjenjem obima proizvodnje smanje troškovi.
– Na sednici Izvršnog odbora direktora 4. marta ove godine, doneli smo odluku da radimo onoliko dana u nedelji koliko imamo naloge od kupaca. To znači, ako imamo naloge za dva, odnosno pet dana, toliko će raditi sve fabrike u dve smene – objašnjava Disić, dodajući da će plate zaposlenih zavisiti isključivo od ostvarenih rezultata.
Generalni direktor „Simpa“ se nada da bi fabrika mogla da se stabilizuje brzo, već od prvog aprila ove godine (nema ovde nikakve zlonamerne aluzije), ali takođe navodi da je situacija na tržištu nameštaja, kako u zemlji tako i u regionu izuzetno teška. Zbog toga je i ugrožena likvidnost Kompanije koja, prema njegovim rečima, na zalihama ima robu vrednu 12 miliona evra.
– Izuzetno je otežana naplata potraživanja na domaćem, a posebno na inostranom tržištu. Gotovo da nema kupca iz inostranstva koji plaća u ugovorenim rokovima. Posledica toga je teško izmirivanje obaveza koje imamo prema dobavljačima, državi, bankama – kaže Disić.
Koliko bi para u ovom trenutku moglo da se dobije privatizacijom „Simpa“? Odgovor na to pitanje zna samo predsednik Kompanije Dragomir Tomić, jer je on verovatno jedini koji zna i šta se zapravo prodaje. Naime, prema revizorskom izveštaju za 2007, bilans stanja predstavlja tačan zbir netačnih podataka. Revizorska kuća „Euro Audit“ stavila je niz primedbi na podatke koje joj je predočio „Simpo“ i odbila da da mišljenje o njihovoj verodostojnosti, tj, o rezultatima poslovanja, tokovima novca i promenama na kapitalu.
Kako bi država mogla da pomogne „Simpu“, dok ne pronađe strateškog partnera? Disić smatra da Vlada mora da uspostavi stabilnost dinara, te da svojim merama rastereti privredu i omogući oživljavanje privrednih aktivnosti.
– Pre svega, trebalo bi da smanji PDV i eliminiše sivu ekonomiju. Drugo, da smanji poreze i doprinose, a neophodno je da reprogramira i neizmirene obaveze po pitanju poreza i doprinosa. Takođe, mora da preduzme mere da se ne povećavaju, već da se smanjuju cene usluga javnih preduzeća, a da se obaveze prema njima, reprogramiraju. Trebalo bi i da reprogramira kreditne obaveze koje dospevaju u naredne dve godine, a da komintenti redovno izmiruju samo kamate, koje moraju biti znatno niže od sadašnjih – smatra Disić.
Profesor Zec, međutim, ocenjuje da država u ovom trenutku nema nikakvu stategiju za izlazak iz krize, pa i za okončanje privatizacije. Prema njegovim rečima, ključ je u smanjenju javne potrošnje, ali se na tome ne radi.
– Ljudi iz vlasti vole arbitrarnost, vole da u javne službe postavljaju svoje ljude, da dele partijske sinekure. Time se oni bave – kaže Zec.

KO JE INGVAR KAMPRAD
Vlasnik „Ikee“ Ingvar Kamprad je na četvrtom mestu Forbsove liste najbogatijih ljudi na svetu. Iako se njegovo bogatstvo procenjuje na 33 miljarde dolara, važi za skromnog čoveka. Danas ima 86 godina, a Ikeu je osnovao sa 17. Struktura ove kompanije je veoma komplikovana, ali kontrolu ima holandska kompanija koju poseduje porodica Kamprad. Ikea zapošljava 104.000 ljudi, a sedište joj je u Holandiji.

NEMA OTPUŠTANjA
Generalni direktor „Simpa“ Slađan Disić kaže da zbog krize za sada neće biti otpuštanja radnika, ali da socijalni program ipak nije isključen.
– „Simpo“ neće otpuštati radnike, jer naša odluka sa Izvršnog odbora je decidirana, radiće se onoliko dana koliko ima posla. Ukoliko to bude neophodno, deo radnika ići će na korišćenje godišnjeg odmora i plaćeno odsustvo. Što se socijalnog programa tiče, to nije samo pitanje „Simpa“, već i države. Ako postoji mogućnost da se napravi socijalni program, to ćemo učiniti.

VOX POPULI
HOĆE LI „SIMPO“ DOŽIVETI SUDBINU „JUMKA“?
Saša Spasić (30), radnik:
– Sigurno, pola fabrike ne radi.
Zvedana Radenković (18), učenica:
– Da, verovatno će ekonomska kriza da utiče na to.
Vladan Todosijević (18), učenik:
– Hoće, Dragan Tomić ne obavlja dovoljno dobro svoj posao.
Dušan Stošić (50), radnik:
– Neće, firma je suviše jaka.
Miroslav Aritonović (21), student:
– Neće, Dragan Tomić je politički veoma jak.