Dveri Drecunove i druge priče

Ovakve emisije šire antizapadno raspoloženje, propagiraju neke nejasne ideje nacionalne veličine, samobitnosti i samodovoljnosti. Zato i više nigde nisu deo ozbiljnog programa, sem u Vranju

Televizija Vranje poslednjih nedelja ponovo je u centru pažnje lokalne javnosti, ovoga puta zbog programskih sadržaja koje emituje. Tek toliko da se pokaže potpuna retrogradnost shvatanja ljudi koji tu televiziju prave, na njoj se danas emituju, ili su se emitovali, i sadržaji poput „Dveri srpskih“, pravoslavnog nacionalnog magazina, ali i autorske emisije Milovana Drecuna, poznatog branitelja srpstva i Kosova.

NEMA NIKAKVE TAJNE

Sve je počelo, priča se, na promociji jedne od knjiga Milovana Drecuna u Vranju. Posle jednosatne književne borbe za svetu srpsku zemlju i poboljšanja prodaje patriotizma, na večeri u „Haremluku“ sa Drecunom su bili mnogi viđeniji socijalisti, i tom prilikom je dogovoreno emitovanje njegove emisije na TV Vranje. Najzaslužniji za takav razvoj bio je, priča se, član Gradskog veća i jedan od potpredsednika SPS-a u Vranju Branislav Stojančić. Ali, on odbija bilo kakve veze sa emitovanjem Drecunovih priloga na RTV-u. Prema njegovim rečima, on je sa Drecunom odranije u projateljskim vezama, i „tu nema ništa spektakularno“.
– Nema tu nikakve tajne, ja sam Drecuna odveo u TV Vranje gde je on sa Mladenovićem dogovorio detalje. Ko bolje prati situaciju, vidi da se on u svojim emisijama udaljio od ranijeg „partiotskog“ perioda, i da sada njegove emisije nisu protiv vlasti, nego su čak afirmativne prema državnoj politici prema Kosovu – kaže Stojančić.
Ovu priču potvrđuje i sam Stojan Mladenović, direktora RTV-a, koji kaže da u Drecunovim emisijama nema ničega što je „upereno protiv države ili građana Vranja“.
– Ove emisije dobijamo besplatno, samo puštamo njihove reklame u oko deset odsto minutaže. Kod Drecuna ima nekih interesantnih podataka, za koja ja, na primer, nisam znao. Mi smo ovde sastavni deo multietničkog prostora, u kome neki zagovaraju Preševsku dolinu, ali mislim da Drecunove emisije nikoga ne vređaju, jer iznose činjenice – kaže Mladenović.
On odbija ideju da su rečene emisije uvrštene u program po nekoj političkoj direktivi, uz tvrdnju da on ne bi bio tu gde jeste kada bi takvi pritisci postojali. Sa druge strane, RTV se zaklinje u multietničnost svog programa, jer joj je to jedina nada da preživi najavljenu privatizaciju. Ali, Drecun Albance u svojim emisijama naziva „Šiptari“, što se više nigde u ozbiljnim medijima po Srbiji ne koristi.
– Ne vidim da je to nešto loše, jer oni sami Albaniju zovu Šćipnija, ili Šiptarija, to dakle nije izmišljen naziv. Uostalom, mi smo na proveri javnosti i osnivača. Pokušavamo da edukujemo i imamo razvojnu funkciju, i nismo TV koji bi provocirao ili ubacivao klipove. Hoćemo da se čuju sve strane, i ne emitujemo ništa ni protiv koga – smatra Mladenović.
Sadašnji glodur Ljubica Zdravković Džonov izbor je DS-a, i verovatno tu postavljena da bi promovisla vrednosti koje neguje ta stranka. Samo, da li su „Dveri“ i Drecun te vrednosti, ono što DS želi da vidi na svojoj televiziji? I da li postoji još samo jedna ozbiljna televizija u Srbiji koja emituje takve sadržaje?
Ljubica Zdravković Džonov kaže da može da govori samo o „Dverima“, koje i nisu njen programski potez, jer se emituju dve godine unazad, a i trenutno su skinute sa programa.
– Menjamo programsku šemu, i neke emisije, poput „Dveri“ više ne emitujemo, a imamo neke nove. Naš je cilj da imamo što veći broj autorskih emisija, a uzimamo samo one koje ne možemo sami da pravimo – kaže urednica Zdravković Džonov.
Svakako, u te autorske emisije koje TV Vranje ne može da pravi spada i ona koju osmišljava Milovan Drecun. E, što se toga tiče, tu je stvar nešto komplikovanija.
– O tome ćete morati da pitate direktora. Smatramo da je to interesantno za neke gledaoce, takvo sam ja objašnjenje dobila. Lično sam bila protiv te emisije, koja ne izaziva moju pažnju, ali sam dobila odgovor da će to nekome da se svidi. Videćemo – kaže Ljubica.
I ona odbija da je na nju vršen nekakav pritisak, osim ako se onaj koji je očigledno napravio direktor Mladenović ne računa u posebne oblike saradnje.

BORBA ZA IDEJE NAPRETKA

Zdravkovićeva ima sasvim određeno mišljenje o predmetnim emisijama, i kaže da „Dveri“ „ne mogu imati prednost ni nad kojom našom emisijom“, a da je „lično bila protiv Drecunove emisije, ali ona, kao što vidite, ide“. Dakle, direktorov uticaj je presudan. E, sad, što se u čitav posao mešala Demokratska stranka, ako nije uspela da eliminiše uticaj socijaliste, medijskog početnika u dubokoj mladosti?
– Oni se ne mešaju u moj posao, i do sada ni po kojoj osnovi Demokratska stranka nije na mene vršila bilo kakav pritisak. Ja nisam član DS, i to ne ide uz moju profesiju. Ali, borim se za ideje napretka, i možda su to oni prepoznali u meni. Težimo da budemo javni servis, i zato moramo da učimo i napredujemo – završava Ljubica Zdravković Džonov.
Lepo, samo treba pogledati sadržaje navedenih programa. Reč je o novinarstvu koje za maksimu ima stav „znam jer znam“, po kojoj malo toga mora da se dokazuje. Tvrdnje kao što su „Iluzorno je to dokazivati, jer se može pouzdano zaključiti da je misija OEBS bila prevara“, iz jedne od Drecunovih emisija, jasno pokazuje o kakvoj je ovde „analizi“ reč. Ili, „Voker je dostavljao informacije OVK“, kao da je lično Drecun tom prilikom bio prisutan. Obe emisije, i Drecunova i „Dveri“, oštro šire antizapadno raspoloženje, a propagiraju neke nejasne ideje nacionalne veličine, samobitnosti i samodovoljnosti. Ovakve emisije više nigde nisu deo ozbiljnog programa, sem u Vranju.
Tanko javno mnjenje sa pravom je zabrinuto – ovde se na velika vrata vraćaju ljudi i ideje koje su stvar prošlosti, bilo sa koje strane da se gleda. Još je strašnije što tim povodom niko, i ni na koji način, ne reaguje, niti ima nameru da to učini.

PROFIL
Milovan Drecun je rođen 1957. godine u Vranju, u oficirskoj porodici. Fakultet političkih nauka u Beogradu završio je 1981. godine. Radio u listu „Narodna armija“, a u RTS prelazi 1993. i kao vojno-politički komentator uglavnom prati zbivanja na Kosovu. Proslavio se za vreme bombardovanja NATO-a kao izveštač RTS sa Kosova. Bio je član SPS-a od 1996. godine a početkom 2000. godine osniva političku partiju „Preporod Srbije“, čiji je bio i predsednički kandidat. U vreme Miloševićeve diktature nagrađen je kadrovskim stanom vrednim 176.000 maraka i kreditom u iznosu od 28.000 maraka. Stan mu je kasnije oduzet. Služi se engleskim, oženjen je i ima dvoje dece.

„DVERI SRPSKE“
„Dveri srpske“ nastale su 1999. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu, „kao nacionalno glasilo studenata srbistike, vremenom postavši glas svih pravoslavno verujućih i nacionalno opredeljenih studenata u Beogradu“. „Dveri“ se danas u srpskoj javnosti predstavljaju kao „akademski časopis nove generacije srpske nacionalne inteligencije“.
Pored časopisa koji izlazi periodično, „Dveri srpske“ do sada su uradile i više desetina autorskih tv emisija, koje se danas emituju na oko 15 lokalnih i regionalnih televizija u Srbiji. Ovo povezivanje čelnici „Dveri“ nazvali su „mrežom televizija koje govore srpski“.

ŠTA JE JAVNI INTERES
Zoran Najdić, lokalni ministar kulture, kaže da „geostrategija, ratovi i blokovska podeljenost nikada nisu bili predmet“ njegovog interesovanja. O Drecunovoj emisiji na TV Vranje, Najdić kaže da „nije siguran da emitovanje ovog serijala neće imati određene posledice“. No, i pored toga, Najdić je krajnje pomirljiv prema radu TV Vranja.
– RTV ima sjajnu priliku da kroz dobro osmišljenu koncepciju afirmiše multikuturalnost, privredne, kulturne i sve druge potencijale juga Srbije – kaže Najdić.
Lepo to zvuči na papiru, ali, kako je u stvarnosti? Čini li DS nešto da multikulturalnost ne gledamo Drecunovim očima, a kulturu ne shvatamo na način „Dveri srpskih“?
– DS nema nameru da RTV koristi za stranačku promociju. Ipak, ovako ozbiljne teme zaslužuju podrobnu analizu i dijalog svih političkih aktera. Javni interes je ono što interesuje DS, i možete očekivati da će se stvari odvijati u tom pravcu – najavljuje Najdić.