Beljenje Gazele

Eko Taxi Vranje

Beljenje Gazele

To je naselje stvarano decenijama, na sramotu nadležnih, a sada bi prestonica to želela da reši na trapetrup, po diktatu bankara, pilatovski perući ruke za sudbinu žitelja „karton sitija“



Grad Vranje, preciznije gradonačelnik Miroljub Stojčić, dobio je 20. februara dopis iz Ministarstva rada i socijalne politike, koji je poprilično uznemirio lokalnu samoupravu, naročito njen deo koji se bavi socijalnom politikom, ali i predstavnike Roma, koji su u ovom aktu Ministarstva prepoznali eklatantno kršenje ljudskih i manjinskih prava, pa i elemente rasizma.

STIGMATIZACIJA I DISKRIMINACIJA

Posle panike od prošle godine, kada je iz Evrope najavljena readmisija, koja je podrazumevala povratak azilanata, e da bi se domicilno stanovništvo zaposlilo, a socijalni budžet rasteretio u vremenima svetske krize, Vranju je pripao tain od oko 6.000 povratnika, skoro stoprocentno Roma. To je nekako bar za sada utihnulo, ali ako neće Evropa, hoćemo mi sami; naime, u dopisu Ministarstva, između ostalog se kaže: „Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) su odobrile zajam za rekonstrukciju mosta Gazela koja mora početi sa realizacijom tokom druge polovine 2009. godine.
Popis koji je sproveo grad Beograd avgusta 2007. godine je ustanovio da 220 porodica živi u dva divlja naselja locirana ispod i pored mosta Gazela a koje bi trebalo preseliti (dislocirati) kako bi se obavila rekonstrukcija mosta.
Raseljavanje ovih porodica je prioritet i mora biti sprovedeno u skladu sa EIB i EBRD politikom o prisilnom raseljavanju (OD 4.30). Gradska administracija je preuzela odgovornost za raseljavanje onih porodica koje bi inače imale pravo na preseljenje u skladu sa gradskim programom za raseljavanje i legalizaciju divljih naselja u Beogradu. To su sledeće kategorije: prvo, porodice koje su poreklom iz Beograda, zatim porodice koje su raseljene sa Kosova i Metohije, i treće, izbeglice iz bivših jugoslovenskih republika“.
Kako tumačiti ovaj poslednji pasus, u kome postoje termini kao što je „prisilno raseljavanje“, i „mora biti sprovedeno“, što liči na staljinistički voluntarizam, kada je pomenuti „hazjain“, recimo, selio Tatare sa Krima, u dalekoistočne tundre; još više, kako to tumačiti u svetlu da sve „mora biti sprovedeno u skladu sa EIB i EBRD politikom o prisilnom raseljavanju (OD 4.30)“ – šta znači ova skraćenica, službeno lice iz Ministarstva nije htelo da nam objasni, „jer sam veoma zauzeta, i moj ministar očekuje od mene da završim poslove“.
Pitanje je, da li će Beograd prisilno seliti državljane Srbije pod diktatom neke strane politike, pa pritom još i bankarske?! Nego, možda je baš to najvažnije…
„Provera“, kaže se dalje u dopisu Ministarstva, “ koja je obavljena u novembru i decembru 2008. godine, je utvrdila da od 175 porodica koje žive ispod mosta, njih 113 ispunjava uslove za gradski program raseljavanja. Preostale 62 porodice su migranti i sezonski radnici koji su u Beograd došli iz drugih krajeva Srbije“.
Ovde se javlja se i novi sloj problema – pothranjuje se mit o „beogradizaciji“, sebičluku prestonice, koja, eto, zadržava „svoje Rome“, kao i one koji se uklapaju u državni interes očuvanja KiM i „srpskih zemalja“, a „iz drugih krajeva Srbije“ su nepoželjni.
„Gradske vlasti“, navodi se u dopisu, „nisu prihvatile odgovornost za raseljavanje ovih porodica, jer smatraju da bi to podstaklo dalje migracije ka Beogradu i izvršilo neprihvatljiv pritisak na gradsku stambenu i socijalnu politiku, pa su zamolili (!) republičku vladu da preuzme odgovornost za raseljavanje ovih porodica“.
Ovde je opet nešto nejasno, što liči na stilsku figuru „oksimoron“. Naime, kako možeš da podstakneš dalje migracije ka Beogradu, kad te taj isti Beograd pudi iz njega?! Republiko, pomagaj!
Sada se dolazi do suštine: „Skoro sve porodice“, kaže se u dopisu Ministarstva, „koje žive na ovoj lokaciji su Romi i predmet su stigmatizacije i diskriminacije, što je upotpunjeno užasnim uslovima života u naselju ispod mosta i oslanjanjem ovih porodica na prikupljanje sekundarnih sirovina, kao na osnovni izvor prihoda.
Po poslednjim podacima, iz Beograda u Vranje treba da bude prisilno raseljeno 11 porodica, sa ukupno 58 članova domaćinstava, listom Roma. Kako „Vranjske“ saznaju, svi su odbili da potpišu saglasnost da budu prisilno raseljeni. Tako se gradska administracija Beograda okrenula lokalnim samoupravama, na koje svaljena sva briga oko prevoza i prihvata lica ispod Gazele.
-Od nas se – kaže Branimir STOJANČIĆ, član Gradskog veća za socijalnu politiku – iz Ministarstva ultimativno traži da organizujemo prevoz tih ljudi i da ih zbrinemo na teritoriji Grada Vranja. U pitanju je diskriminacija; iako se radi o ljudima čije je mesto prebivališta Vranje, oni po našim zakonima, u slobodnoj zemlji imaju pravo da sami izaberu gde će da žive. Za uzvrat, Ministarstvo ne nudi nikakvu pomoć za zbrinjavanje tih ljudi, već ostavlja na nama da to rešimo.

INDIJA I EGIPAT

„Planom rada“ Ministarstva bilo je predviđeno da sastanak sa predstavnicima lokalnih samouprava po ovom pitanju bude održan 9. marta.
-Imamo svakodnevne pritiske iz Ministarstva – nastavlja Stojančić – čak i vrlo brutalne, ali ni gradonačelnik Stojčić ni ja nismo otišli na taj sastanak, iako smo pozvani, jer se duboko ne slažemo sa ovim projektom Ministarstva.
Budžet Grada Vranja iznosi 1,6 milijardi dinara, a za socijalne programe je predviđeno 78 miliona; preko 70 posto korisnika socijalne pomoći su ovdašnji Romi, pa za prisilno raseljene jednostavno neće biti sredstava, niti posla, niti stambenog prostora.
-Mi smo spremni – kaže Stojančić – da tim ljudima pomognemo, ali napominjem, da oni osim što su nominalno građani Vranja, da su i državljani Srbije. Zašto nam Beograd prisilno ne vrati naučnike, umetnike, mlade školovane ljude, pa i to su građani Vranja koji žive u Beogradu. Dalje, u Vranju ima oko 15 porodica koje imaju mesto prebivališta u Beogradu, a na teretu su vranjskog budžeta; šta sada, da primenimo retorziju, pa da mi njih prisilno raselimo u Beograd?
Vranjski, pak, Romi, na svoj način primaju ovu inicijativu Ministarstva:
-Svi smo mi – kaže Nebojša SILISTAREVIĆ, član GV za ljudska, manjinska prava i NVO – građani Srbije, i u tom smislu nikako ne mogu da razumem ovu akciju prisilnog raseljavanja Roma. To je udar na ljudske i građanske slobode, na lični izbor ko će gde živeti. Pa i ta gospoda iz Ministarstva, koja donosi takve odluke, odnekud je došla u Beograd, gde je našla svoje radno i životno mesto pod suncem. Apelujem i na „treći sektor“, NVO, da podigne svoj glas protiv ovakvih inicijativa. Ovamo stremimo ka Evropi, a ovakvim postupcima kršimo osnovne postulate na kojima počiva EU.
-Ponavlja se 1947. godina – kaže Mile BAJRAMOVIĆ, predsednik Udruženja „Romalen“ iz Vranja – kada moja porodica nije mogla da kupi kuću u Vranju na svoje prezime, drugim rečima, zbog svoje etničke pripadnosti. Što se tiče ovog slučaja, prisilnog raseljavanja Roma iz Beograda, Romi koje Beograd hoće da raseli, čiste isti taj Beograd, pun smeća. Oni nemaju fakultete, nisu ni biznismeni, nego skupljaju sekundarne sirovine koje Beograđani bacaju na sve strane. Meni je čudno da upravo Ministarstvo za rad i socijalna pitanja donosi ovakve odluke, koje se kose sa osnovnim zaduženjem ove institucije; pa, gde će ti ljudi u Vranju da rade, i kako će da ostvaruju svoja socijalna prava? Tim pre, što je i sam ministar, Rasim Ljajić, pripadnik nacionalne manjine Bošnjaka. Ugrožavanjem prava Roma, i ostalih nacionalnih manjina, kako mislimo u Evropu? Evo, sada nas jure iz Beograda, a sutra će iz Srbije; već sam imao prilike da čujem – „idite u Indiju, Egipat“…
Da li će seljenjem favele ispod Gazele, Beograd postati belji grad? To je naselje stvarano decenijama, na sramotu nadležnih, a sada bi prestonica to želela da reši na trapetrup, po diktatu bankara, pilatovski perući ruke za sudbinu žitelja „karton sitija“. I niko da pomisli, da ti ljudi nisu tu zato što su silni i besni, nego jednostavno nemaju više kuda.


NE DAJ BOŽE
-Ko vas je obavestio o tome? – prva je reakcija Jadranke GVOZDENOVIĆ, savetnika u Sektoru za brigu o porodici i socijalnu zaštitu pri Ministarstvu za rad i socijalna pitanja – ali dobro, nije to ništa tajno, naprotiv; nama jeste u interesu da se to zna. Dakle, postoji problem sa porodicama koje žive nelegalno ispod mosta Gazela. Takođe, postoji problem da mora hitno da se počne sa rekonstrukcijom mosta; ne daj bože nešto da se desi. Postoji takođe problem da Beograd porodice koje su ovde prijavljene raseli. Ali, postoji određen broj porodica koje nisu prijavljene u Beogradu, nego u nekim gradovima i opštinama u Srbiji, a 11 porodica je iz Vranja.
-Mi smo uputili poziv lokalnoj samoupravi, da zajednički, s obzirom da naše Ministarstvo koordinira taj posao sa lokalnim samoupravama, na koji način možemo da obezbedimo tim porodicama adekvatne uslove da oni mogu da se vrate dole.
-Predstavnici Vranja – nastavlja Jadranka Gvozdenović – nisu bili na zakazanom sastanku, ali ja sam uspela da uspostavim kontakt sa gospodinom koji je predsednik opštine, i dobila sam obećanje da će mi hitno dostaviti podatke koji su mi neophodni i da će, naravno, opština učiniti sve što je u njenoj moći, u skladu sa njenim kapacitetima, s obzirom da se radi o opštini, koja ne spada u vrh razvijenih opština u Srbiji. Naravno, zato je Ministarstvo tu, da vidi na koji način može da pruži podršku lokalnoj samoupravi da zajedno odradimo taj posa, na zadovoljstvo korisnika.
Jadranka Gvozdenović nije htela da komentariše izjave o svakodnevnim pritiscima iz Ministarstva na lokalnu samoupravu:
-Mi nemamo mogućnosti, niti smo nadležni za vraćanje bilo koga. Nemamo ni ovde nadležnosti. Mi samo u saradnji sa lokalnom samoupravom možemo da pokušamo da stvorimo uslove da se oni sami vrate. Mi ne možemo da kršimo ljudska prava, svako ima pravo da se nastani i živi tamo gde želi. Mi smo ti koji možemo da omogućimo da oni dobiju adekvatne uslove da sami žele da se vrate. A to isto Može i Vranje da radi bez podrške ili inicijative Ministarstva.
Na pitanja o reagovanju romskih predstavnika u Vranju, koji su koristili i termin „rasizam“, Jadranka Gvozdenović nije htela da odgovori, izgovarajući se prezauzetošću, ili „prebacujući loptu“ na PR službu Ministarstva.



  • Ostavi komentar