On je, čini mi se, došao iz SPO, dobio od radikala poslanički mandat, a kada nije ponovo izabran za poslanika, napustio je stranku. Najveća korist od puča je što smo se rešili takvih ljudi
Dragan Stevanović zauzet je čovek, ali zato ništa manje otvoren za medijske razgovore. Jedan od najmlađih poslanika srpskog parlamenta, iza sebe ima zavidnu poslaničku karijeru. Najčešće je za govornicom od svih južnosrpskih poslanika, a čistoćom govora izdvaja se iz sredine iz koje dolazi. Stevanović je već iskusan političar, a tako i govori za novine – strogo dozira poruke koje šalje u javnost. Ipak, ne meri svaku reč, govori hitro, u bujicama, uveren da su njegovi stavovi jedina politička istina. Bura koja je zadesila SRS prijala je Stevanovićevoj karijeri, jer je, osim što je postao poslanik, sada i predsedavajući Okružnog odbora SRS, sa tendencijom da napreduje. Spada u grupu pravih, uverenih radikala, ali modernog kova, obrazovan, elokventan, a već izuzetno iskusan u političkim dvobojima, Stevanović je sve samo ne nezanimljiv sagovornik.
VRANjSKE: Kao ocenjute trenutnu situaciju u SRS Pčinjskog okruga?
– Najveći udarac smo pretrpeli u Vranju. Posle sudskog spora zamenili smo odbornike, ali stranka još nije na organizacionom nivou kao pre puča. Objektivno, pitanje je koliko je stranka bila zdrava iznutra, jer da je bila ne bi imali osipanja kao u Vranju. Ali, mislim da je dobro što su neki otišli, jer mi nismo imali snage da se sa njima i ranije obračunavamo.
POVRATAK BIVŠIH ČLANOVA
Stvari u SNS ne idu u pravcu koji su mnogi očekivali. Da li zbog toga ima povratka u SRS?
– Stranka je sebe poslednjih godina podredila uspehu Tomislava Nikolića. Da ste u pikslu toliko ulagali, i ona bi postala ozbiljan faktor. Ljudi su se poveli za njima, ali svoje ideološko opredeljenje niko nije menjao. Vraćaju se sada ljudi, ali im je pomalo neprijatno, i mi to razumemo. Objektivno, jedno vreme neće moći da očekuju stranačke funkcije.
Postoji li zvanični stav stranke po tom pitanju?
– Obični članovi su dobrodošli, ali nekadašnji funkcioneri svakako ne mogu očekivati da budu prihvaćeni.
Stiče se utisak da su trvenja među radikalima počele još prilikom podele poslaničkih mandata, kada ste u Skupštinu otišli vi, a ne dotadašnji poslanik Predrag Stošić?
– Nema lobiranja u SRS, a kod podele poslaničkih mandata stvar je jasna – ima kriterijuma i po njima odlučuje centrala partije. Pa mene je Stošić obavestio da ću biti poslanik. Među nama nikada nije postojalo seme razdora. Uostalo, ja sam još dva puta bio kandidat za poslanika, nisam prošao i tada nije bilo problema. Stošić je imao potpisan predkoalicioni sporazum sa SPS i DSS, po kome je on trebao da bude gradonačelnik Vranja. Sa druge strane, Surdulica je godinama najjači odbor u okrugu i ima najbolje rezultate.
Sledeći povod za sukob bio je sastanak u vrhu stranke pre izbacivanja Tomislava Nikolića?
– Ja nisam član Centralne otadžbinske uprave, ali sam tada sa Stošićem išao za Beograd, i zajedno smo se vratili. On je čiste savesti glasao za isključenje Nikolića iz stranke. Ne želim sada da ga diskreditujem, ali su naši odnosi posle toga zahladneli, ne čujemo se, ne kontaktiramo, ali nikada nije bilo sukoba među nama. On je i sada razočaran čitavom pričom, i on bi se, verujem, vratio, ali mislim da ga je sramota. SNS se u Pčinjskom okrugu može smatrati bivšom strankom od onog časa kada je imenovala Dragana Nikolića na čelo Okružnog odbora.
Radikali su, prvi put u savremenoj istoriji, bili na vlasti i u Vranju, i u Surdulici. Kako vi ocenjujete učinak stranke u tom pogledu?
– To su odvojeni slučajevi. U Surdulici se zna i ko je i kako izdao koaliciju na vlasti, i to za novac, ko je koga i zašto vozio u gepeku automobila. No, da se ne vraćamo na to. Uradili smo mnogo u Surdulici, i to su prepoznali svi značajni faktori. Pa, mi imamo svu stratešku dokumentaciju, kao jedna od sedam opština u Srbiji koja je odradila tako važan posao. Imali smo imidž ozbiljne i odgovorne opštine. Izabrali smo teži i duži put, ali su izbori bili takvi kakvi su bili, ljudi su dobili novac za svoje glasove, i desilo se šta se desilo.
Pa i vi ste bili na vlasti, što niste i vi to uradili?
– To nije naš manir. Spremni smo da budemo bez odbornika, ali to nećemo raditi. Put koji smo počeli 2004. godine tako je prekinut, i sada se samo gubi vreme.
Hoćete li sada ulaziti u lokalnu vlast u Surdulici?
– Od Tončeva nema zvaničnih ponuda, a ono što nam je do sada nuđeno za nas je neprihvatljivo, jer su naši koncepti suprotni. Smatramo da se treba baviti ozbiljnim poslovima, da zapošljavamo ljude, a ne da dovodimo «Kursadžije».
POSAO UMESTO KURSADžIJA
Ali, neki politički faktori u Surdulici misle da vi bežite od izbora?
– Ako izbori zavise od SRS, biti ih neće. Na vlasti su demokrate i Tončev, i oni neće ni zajedno ni odvojeno. Žele nas za saveznika, ali ne raskidaju lokalnu koaliciju. Nema nikakve zvanične ponude, a i mi ih ne vidimo kao saradnike. Mi ćemo podržati budžet, jer ljudi moraju da žive i rade. Ponovo ići na izbore je novi gubitak vremena, i to je neozbiljno. Ali, ako ne bude nikakvog dogovora, izbori su izvesni.
U kakvim ste odnosima sa poslanikom DS Slavoljubom Stajkovićem?
– Viđamo se u Skupštini, razgovaramo, ali se politički ne poklapamo. Mi smo posle 11. maja bili spremni da sa njima uđemo u koaliciju, ali oni su izabrali Tončeva, i posle tri meseca ta koalicija je pukla po svim šavovima.
Radikali se nisu proslavili u vranjskoj lokalnoj vlasti?
– To su pre svega interne organizacione slabosti u to doba. Stranku su tada predstavljali neozbiljni i neodgovorni ljudi, ali sve je to bilo kratkog daha. Izlazak iz vlasti bio je ključni momenat koji nam je dao mogućnost da osvojimo najveći broj glasova na izborima. Oni koji to nisu mogli da razumeju, danas nisu u politici. To je pre svega Goran Stanković, koji je izabrao svoj lični stav na uštrb stranačkog, i izgubio je sve. Šta je on sada u opštini? Ništa.
Novica Stanojević bio je lice stranke u to doba?
– Nažalost, jeste. Stranka je videla ko je, šta je i kakav je. To su objektivne slabosti.
Ali, kako se moglo dogoditi da SRS predstavljaju baš ljudi koji su isključivo mislili o svojoj ličnoj koristi dok su bili na vlasti u Vranju?
– Ne znači da ako imamo jaku stranačku disciplinu, da neko i pored toga ne može da prođe. U toj našoj slabosti provukli su se ti mediokriteti. Naš najveći uspeh u Vranju je što smo se odrekli tih ljudi.
DOBAR SAM SA SVIMA
Samo, kao da Stanković i ekipa nisu izdvojen slučaj. Poslednja tri predsednika SRS napustili su stranku?
– Oni su duže bili u poziciji vršioca dužnosti, i to je period od četiri ili pet godina. Bili su tu i Jovica Stojmenović i Stanislav Momčilović, koji su još uvek tu. Istina je da je stranka oko Okružnog odbora uvek imala najviše problema. Do izražaja su dolazili ljudi koji ne vrede gotovo ništa. Dragan Nikolić je, čini mi se, došao iz SPO, dobio poslanički mandat, a kada nije ponovo izabran za poslanika, napustio je stranku i to zaista ne zaslužuje komentar. Bio je uvažen, prihvaćen, mnogo toga i sebi i svom okruženju obezbedio je na kontu stranke. I onda pljunuo na nju. To je dokaz da se ljudi ne rukovode ideologijom, nego nekim ličnim ili drugim sitnim interesima.
U kakvim ste odnosima sa ostalim poslanicima iz Pčinjskog okruga?
– Sa svima sam u korektnim odnosima, i sa Goranom, i sa Mojsilovićem, i sa gospodinom Nikolićem, uz dužno poštovanje prema njegovim godinama.
Poznati ste kao poslanik koji, od svih sa juga Srbije, najčešće izlazi za govornicu?
– To je strategija svake stranke ponaosob. Izlaze i drugi, ali je situacija u Srbiji danas takva, da ljudi ne žele da dubinski ulaze u probleme.
Za skupštinskom govornicom pokrenuli ste i pitanje krađa u vranjskoj Apoteci?
– Dobio sam te podatke od nekih ljudi koji nemaju veze sa Apotekarskom ustanovom. Bio sam inspirisan sukobom DS i G17 plus oko Apoteke. Dobio sam odgovor od ministarke finansija, koja me je obavestila da je nađen i veliki manjak, ali i mali višak, i da je to sada u postupku. Namera mi je bila da se utvrdi gde je taj novac, i ništa drugo. Insistiramo da su svi jednaki pred zakonom, i da odgovaraju svi koji su se o njega ogrešili.
PROFIL
Stevanović je rođen u Surdulici 1973. godine. Do svoje 20 godine živeo je u Novom Travniku, gde ga je zatekao i rat. U SRS je od 1994. godine, gde je prošao sve funkcije, od mesnog odbora do mandata poslanika. Završio je Višu ekonomsku školu u Novom Sadu, bavio se i privatnim biznisom. Od 2004. godine dve godine je bio predsednik SO Surdulica, i posle smene na to mesto se ponovo vratio 2008. godine. Narodni poslanik je postao posle majskih izbora 2008. godine. Predsednik je OO SRS-a u Surdulici. Oženjen je i ima dvoje dece.
TOMIĆU SMO REKLI „NE“
U Vranju vlada mišljenje da se na jugu Srbije mimo „Simpa“ ništa ne može odlučiti. Kakva su vaša iskustva sa Draganom Tomićem i njegovima?
– To nema veze sa mojim odnosima sa Milanom Nikolićem. Mi smo prvo opštinsko rukovodstvo i politička snaga na jugu Srbije koja je „Simpu“ rekli „ne može tako“. Mi smo sa njima došli u spor zbog nekih para koje je „Rosa“ dugovala opštini Surdulica. Dragan Tomić se objektivno ponašao kao tata, i svima je i mogao da bude tata osim nama radikalima. Ne sumnjam da se mnoge stvari dešavaju pod Tomićevim okriljem, ali mene kao poslanika SRS to uopšte ne interesuje. Ako dođemo u situaciju da upravljamo ovim gradom, ne bih iz te kuhinje prihvatio bilo šta što nije u interesu građana.
Šta najviše zamerate Tomiću i njegovima?
– Da su više izrabljivali Beograd u interesu juga Srbije, sve bi danas ovde bilo drugačije. Glasači su im služili da prave svoj lični imidž, i da prave svoje imperije, i zato danas imamo ovde to što imamo. Mislim da je vreme da se i biološki i politički zamenimo, da puste da jug Srbije vode neki drugi, odgovorniji, pa što ne reći i mlađi ljudi.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.