Keš za prekobrojne

Eko Taxi Vranje

Keš za prekobrojne

Oni koji odu mogu da otvore malo preduzeće, da započnu neki biznis, ali ne i da kupe, recimo, auto, plazma televizor ili frižider, što otežava stvar. Ljudi procenjuju situaciju i do sada se prijavilo petoro zaposlenih, ali ni oni nisu sigurni u to šta bi trebalo da urade



Gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčić pre četiri meseca postavio je pet pomoćnika, od kojih su trojica novozaposleni u Gradskoj upravi. Vesti koje su se tim povodom novembra prošle godine pojavile u lokalnim medijima bile su bez ikakvog značaja za obične građane.
Naime, tema je bila to ko je koliko pomoćnika dobio po koalicionom dogovoru, ko su poimence ljudi koji će dobiti zaposlenje u Gradskoj upravi da bi savetovali Stojčića i ko će tu koga da kontroliše. Niko nije tražio odgovor na pitanje da li su uopšte potrebni novi nameštenici u Gradskoj upravi, ni koliko će sve to da nas košta. A, košta puno: bar pet miliona dinara godišnje.
Samo mesec dana pre toga Ministarstvo za državnu upravu saopštilo je da priprema zakon prema kojem bi za četiri godine trebalo smanjiti broj zaposlenih u lokalnim samoupravama za deset hiljada. Ministar Milan Marković je tada rekao da će to biti „bolno za sve opštine“.

KO NAS ZAMAJAVA

Kada se ove dve stvari ukrste, nameće se logično pitanje: da li je u pitanju nesporazum ili ovde neko građane zamajava na njihovu štetu?
Poslednjih dvadesetak godina ljudi u vlasti obilato su delili sinekure i uvećavali broj zaposlenih u lokalnoj upravi, pa sada istraživanja ukazuju na to da je broj onih na budžetskom kazanu gotovo udvostručen, iako je broj stanovnika prema popisima iz 1991. i 2002. ostao maltene nepromenjen (vidi tabelu).
Posebno je zanimljivo to što među lokalnim političarima nikada nije bilo rasprave na temu smanjenja zaposlenih u upravi, a niko se u poslednje dve decenije time bavio nije ni u predizbornoj kampanji, makar iz demagoških razloga. Pored ostalih sagovornika „Vranjskih“, takvo stanje stvari, na sebi svojstven način, potvrđuje i lokalni lider Nove Srbije Radoslav Mojsilović:
– Nikada o tome nije bilo reči. Ko bi želeo da o smanjenju broja činovnika govori u kampanji? Čak i da sam nešto čuo, ne bih poverovao – kaže on.
Sada lokalni političari uglavnom pokušavaju da operu ruke od nemilosrdnog istakanja budžetskog kazana, tvrdeći da su za to najodgovorniji oni drugi. Predsednik Gradskog odbora DSS Dejan Stanojević, na primer, kaže da je u vreme predhodne vladajuće garniture na lokalu bilo zapošljavanja, ali da su u tome prednjačili njegovi partneri iz SRS, SPS i G 17 plus. On tvdi da je uhlebljenje u Gradskoj upravi, javnim preduzećima i ustanovama našlo mnogo ljudi, a ponajviše u Zdravstvenom centru.
– I mi smo zapošljavali, ali nova vlast nas „šiša“ u tome – poentira Stanojević.
Drugi, pak, kažu da je DSS bio „majka Tereza“ po tom pitanju, i tako u krug. Ovdašnji političari se, pak, slažu u još jednoj stvari, kao da već sada imaju na umu neko predstojeće izborno brojanje na lokalu. Obećana racionalizacija je, vele, državni posao. Valjda zato da neko ne pomisli da lično oni, ne daj bože, žele da ljude ostave bez posla u jeku svetske krize.
Štaviše, Stanojević se otvoreno protivi smanjenju birokratskog aparata u Gradskoj upravi.
– Mislim da to nije dobra ideja, jer bi novac trebalo potrošiti na zapošljavanje i otvaranje novih fabrika – kaže on.
Čini se, međutim, da država ima ozbiljnu nameru da raščisti stanje u svom nabudženom aparatu. Pojašnjavajući detalje, načelnik Gradske uprave Nebojša Ljubić kaže da je Vlada donela Odluku o racionalizaciji broja zaposlenih u lokalnim samoupravama, koja se odnosi na one koji imaju između pet i 30 godina radnog staža. Prema njegovim rečima, za one koji odluče da napuste radno mesto, Republika će izdvojiti po 550.000 hiljada dinara, dok će im iz budžeta Grada Vranja biti isplaćeno 15.000 po godini radnog staža. Prosta računica pokazuje da neko pri kraju radnog veka može svoj odlazak da naplati i čitav milion.
Važno pitanje je da li će za realizaciju hvale vredne ideje biti dovoljno para, odnosno koliko će to da košta poreske obveznike.
– Spisak sa prijavljenima sve lokalne samouprave dostaviće Vladi, kako bi mogla da se odrede potrebna sredstva. Mislim da će to biti jedan od razloga za rebalans republičkog budžeta. Što se našeg dela tiče, verovatno ćemo i mi morati da napravimo rebalans gradskog budžeta – kaže Ljubić.
Još uvek, dakle, nije izvesno koliko će smanjenje broja zaposlenih u kancelarijama koštati, ali načelnik Gradske uprave smatra da je ovo verovatno najpovoljnija ponuda koju mogu da dobiju prekobrojni. Ipak, problem sa količinom keša ovima je sada u drugom planu. Oni imaju drugu dilemu.
– Radi se o namenskim sredstvima, koja ne mogu biti iskorišćena za kupovinu robe širike potrošnje. Dakle, oni koji odu mogu da otvore malo preduzeće, da započnu neki biznis, ali ne i da kupe, recimo, auto, plazma televizor ili frižider. To otežava stvar. Ljudi procenjuju situaciju i do sada se prijavilo petoro zaposlenih, ali ni oni nisu sigurni u to šta bi trebalo da urade – pojašnjava Ljubić.

ŠUMARI, TEKSTILCI, ALATNIČARI

Ipak, javnost pamti kako se pre nekoliko godina supruga jednog visokog lokalnog funkcionera SPS-a zaposlila u Gradskoj upravi, iako je neposredno pre toga, kao radnik državnog organa, uzela otpremninu u iznosu od 14.000 evra.
– Ako neko zloupotrebi novac, moraće da ga vrati sa zakonskom zateznom kamatom. Država se opametila i zato namenskim odobravanjem sredstava želi da predupredi mogućnost da neko uzme pare, a da onda ponovo nađe posao u nekoj budžetskoj instituciji. A, znamo da je ranije bilo takvih slučajeva – kaže Ljubić.
Već sada se mogu praviti računice o tome kolika sredstva bi mogla da se uštede ukoliko se opštinska odministracija svede na meru Evropske unije: najviše jedan i po službenik na 1.000 stanovnika. Ako se zna da je za plate i doprinose 295 zaposlenih u Gradskoj upravi u 2009. predviđena svota od oko 200 miliona dinara, onda nije teško sračunati koliko bi se novca za komunalnu izgradnju dobilo ukoliko bi se tamo broj zaposlenih smanjio za polovinu. A, za te pare može, mnogo da se uradi, baš mnogo: recimo, dva puta da se asfaltira glavna ulica.
Ipak, to je tek deo muka koje imamo sa birokratijom. Lokalni političari tvrde da najveći problem sa gradskim činovnicima nije njihova brojnost, već nekvalitet, budući da dobar deo njih parazitira na budžetskom kazanu bez adekvatne stručne spreme. Tako nam u Gradskoj upravi rade poljoprivredni i šumarski tehničari, alatničari, tekstilci… Priču o njihovoj međusobnoj uvezanosti po rođačkim, partijskim i drugim linijama ostavićemo za drugu priliku.
Nažalost, javna preduzeća su još jedan tamni vilajet, ali i o tome drugom prilikom. Tim povodom valja samo citirati ovdašnjeg lidera DS Gorana Stefanovića:
– Mi smo u Gradsku upravu zaposlili četiri čoveka, koji su visokostručni za poslove koji su im povereni, što do sada nije bio slučaj, jer su drugi uglavnom zapošljavani ljude sa srednjom školom. U javnim preduzećima smo zaposlili ukupno šest ljudi, uglavnom na rukovodećim mestima, a preko ugovora sa Zavodom za tržište rada i osam omladinaca – kaže Stefanović.
Mislim, šta reći, osim pitanja: verujete li u obećanja o racionalizaciji?


Broj stanovnika (po popisu) Broj zaposlenih u GU
1991. 85.591 180
2002. 87.288 244
2009. 295


KOZE I ADMINISTRACIJA
Nekadašnji predsednik Skupštine opštine Vranje i član SPS-a Dragan Tomić ogorčen je na stanje u Gradskoj upravi.
– Možda će neki ljudi iz SPS da mi se naljute, ali moram da kažem da je sramno koliko je ljudi tamo zaposleno. Ima ih gotovo duplo više nego pre 15 godina. Ja sam za vreme svog mandata primio jednog radnika, i to stručnjaka koji je bio deficitaran, a otpustio dvojicu jer su se bavili privatnim poslovima u radno vreme. Naravno da je političkih pritisaka i tada bilo, ali se znao neki red.
Neka se ovi koji su danas na vlasti zapitaju da li čovek iz nekog okolnog sela, koji čuva dve koze da bi se prehranio, može da izdvoji sredstva da bi se izdržavala sva ta administracija?

EGZISTENCIJALNE OKOLNOSTI
Funkcioner lokalnog SPS-a Siniša Mitić kaže da je u njegovoj partiji prethodnih godina razmatrana mogućnost racionalizacije broja zaposlenih u Gradskoj upravi, ali da mnoge okolnosti nisu išle u prilog realizaciji takve ideje. On tvrdi da socijalisti podržavaju najavu smanjenja činovničkog aparata, jer se radi o poslu koji je osmišljen od strane države:
– To je nužnost, ali valja voditi računa o ekonomskim okolnostima i egzistenciji ljudi. Sada je ipak najvažnije da se broj zaposlenih više ne povećava – kaže Mitić.



  • Ostavi komentar