Nauka je igra

Eko Taxi Vranje

Nauka je igra

Nauka, iako sam je uvek doživljavala kao igru, ima svoja pravila. Naučnici su tu da ih otkriju, a onda i razumeju – poručuje nam naša sugrađanka, sada cenjeni mladi naučnik u SAD



VRANjE-LIDS-OREGON: Za nauku sam se zainteresovala još u osnovnoj školi, a organska hemija osvojila me potpuno 1998. godine na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Tokom studija, boravila sam u nekoliko istraživačkih grupa u Americi i Nemačkoj. Diplomski rad, koji je izabran za najbolji na fakultetu 2003. godine, spremala sam i završila u laboratoriji profesora Radomira Saičića. U jesen iste godine upisala sam doktorske studije u Engleskoj, na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Lidsu. Mentor mi je bio profesor Pol Blejkmor. Kada se on preselio na univerzitet u Oregonu u SAD, januara 2005. godine, doktorske studije nastavila sam u Americi.
MOLEKULI: Kad se radi doktorat u Engleskoj ili Americi, svaki doktorant ima svoj projekat. Moja tema bila je istraživanje nove vrste katalizatora. Katalizator je molekul koji ubrzava hemijsku reakciju. Proučavala sam čitavu klasu molekula koji su pre našeg rada bili potpuno neistraženi. Naš rad doprineo je značajnom povećanju broja tih molekula i o njima se sada mnogo više zna. Nažalost, pošto je naša grupa jedina koja se ovim molekulima bavi, progres je jako spor. Posle odbrane doktorata, u junu 2008. godine, pridružila sam se grupi profesora Denmarka na Univerzitetu u Ilinoisu kao postdoktorant. Dok sam tokom doktorata istraživala katalizatore jedne klase molekula za različite primene, sada istražujem različite katalizatore koji bi bili efikasni za jednu specifičnu reakciju.
ORIGINALNA IDEJA: Poslediplomski program na Oregon state University je veoma dobar. Pored laboratorijskog rada, student polaže devet ispita od kojih su tri po izboru. Ispiti se boduju opisnim ocenama od A do F. Samo A i B su prihvatljive ocene na poslediplomskom nivou. Osim toga student polaže takozvane „cumulative“ ispite. Oni su sastavljeni tako da ispituju generalno znanje. Student takođe priprema seminar istražujući u njemu oblast koja nije direktno povezana sa projektom kojim se bavi u laboratoriji. Seminar se predaje u pisanoj formi a onda student prezentuje rezultate za koje dobija ocenu. Ukoliko je ocena A, student priprema samo jedan seminar umesto dva. Po završetku seminara, posle svih položenih ispita i dovoljno „cumulative“ poena, student priprema tzv. oralni ispit pred odbranu. Taj ispit sastoji se iz dva dela, a oba imaju pisani deo i prezentaciju. Jedan deo je projekat kojim se student bavi u laboratoriji i drugi je originalna ideja kojom bi se student bavio po završetku doktorata. Oba dela se ocenjuje komisija od pet profesora, ali je ocena kvalitativna. Po uspešnom završetku oralnog ispita, student je spreman da brani tezu.
ČAŠICA RAZGOVORA: Vrlo bi teško bilo opisati sve ono sto sam doživela tokom poslednjih pet godina otkako sam napustila Srbiju. Svoje korene i svoju zemlju, zajedno sa rodnim gradom, nosim u srcu stalno. Ponekad je neizmerno teško stegnuti srce da ne zaplače. Ono što mi daje snagu jeste vera da svojim boravkom ovde makar malčice opominjem svet da smo mi još uvek tu, sveprisutni. Da radimo i vredimo. Način života je potpuno drugačiji od onoga na šta sam ja navikla. Toliko drugačiji da je jako teško naći srodnu dušu za čašicu razgovora.
PLAVA ZVEZDA: Kad bih morala nešto da poručim mladima, poruka bi bila da mi sami moramo graditi i razvijati našu zemlju. Svako na svoj način mora doprineti napretku. Za to je potrebno mnogo strpljenja. Vrlo su poučne reči koje mi je profesor Esenmozer uputio kada sam u našem kratkom razgovoru rekla kako je lepo uživati u hemiji. Ponekad se, međutim, dogodi da hemija ne radi. „Kada hemija ne radi, to samo znači jedno – priroda pokušava da nam kaže nešto važno“, rekao je. Uz to, potrebno je samo pažljivo slušati. To je najvažnija lekcija koju sam naučila. I uvek se setite pesme „Plava zvezda“ Miroslava Antića.
SVAKI DAN JE NOVA LEKCIJA: Iako za sebe mogu da kažem da sam posetila razna mesta na ovom svetu, upoznala mnogo ljudi i živela u različitim okruženjima, još uvek imam puno toga da naučim. I valjda je to moja životna filozofija: stalno učiti. Svaki dan je nova lekcija. Što se nauke tiče, životna filozofija su reči koje sam čula od profesora Ratka Jankova sa beogradskog Hemijskog fakulteta: „Nauka je igra“. Uvek tako doživljavala. Svaka igra, međutim, ima svoja pravila. Naučnici su tu da ih otkriju, a onda i razumeju. Tužno je što je zbog nedostatka novca nauka danas limitirana i akcenat je stavljen na njenu primenu. Po mom mišljenju, to je pogrešno. Jer, nauka je kao i umetnost. Bez nje se može, ali se sa njom dodaje nova životna dimenzija. Uzgred, nije uvek važno biti najbolji. Nekad je mnogo važnije da se konstantno ide linijom progresa. U Americi se svi uče da imaju cilj i da njemu teže, a valjda nama to nedostaje u našoj skromnosti.
ŠAF, PLANINA I LUČEN GRA: Hemija je jedna od najkreativnijih nauka. Zbog toga se njome i bavim. Pošto je meni potrebno da uvek budem kreativna, jako uživam i u crtanju. Dok sam živela u Vranju, bila sam član Škole animiranog filma (ŠAF). Sada se moja kreativnost svodi na povremeno crtanje drvenom olovkom po papiru. Iako uživam u hemiji, jako je važno sakriti se od tog sveta s vremena na vreme. Jedno posebno skrovište za mene, osim crtanja, jeste i planinarenje. Na čistom vazduhu, sa vrha planine, pogled postaje jasan i lepota trenutka je nedogledna. Oregon je bio kao raj na zemlji za planinarenje. Svojoj listi dodala sam nekoliko vrhova od preko 3.000 metara. U inostranstvu mi zadovoljstvo predstavlja i kulinarstvo, posebno spremanje vranjskih specijaliteta (lučen gra, grafče na tafče…).
PODRŠKA I NAGRADA: Miroljubu Stojćiću, gradonačelniku Vranja i nastavnici Branki Brzaković zahvalna sam za motivaciju i inspiraciju. Sa velikim žaljenjem doživela sam vest o smrti profesorke Smiljane Golubović iz gimnazije. Ona mi je ulila veliko znanje i poštovanje prema nauci. Podrška u svemu bili su mi majka Stanče, nana Lepa i pokojni deka Vlastimir. Uvek su bili uz mene, podržavali me svom svojom ljubavlju. Moje najdraže priznanje, pored svih koje imam, ipak je sedmoseptembarska nagrada grada Vranja.


 PROFIL
Selena Milićević rođena je 29. septembra 1979. godine u Beogradu. U Vranju je završila OŠ „Vuk Karadžić“ i Gimnaziju „Bora Stanković“. Diplomirala je 2003. na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Iste godine započela je doktorske studije na Univerzitetu u Oregonu (SAD) koje je okončala prošle godine. Trenutno je na postdoktorskim studijama na Univerzitetu u Ilinoisu, u gradu Šampejnu gde trenutno i živi. Dobitnik je nagrade „Kostić Fonda“ za najbolji diplomski rad. Godine 2003. proglašena je za najboljeg studenta Hemijskog fakulteta. Osvojila je prvo mesto i proglašena za apsolutnog pobednika BIOS Olimpijade u Sankt Peterburgu 1998. Osvajač je zlatne medalje na republičkim takmičenjima iz hemije 1995. i 1996. i iz biohemije i ekologije 1997. godine. Proteklih godina držala je posterske i usmene prezentacije na kongresima i simpozijumima hemičara širom sveta (Boston, San Diego, Prag, Firenca, Beograd). Pohađala je, u sklopu nekih paralelnih interesovanja, programe lingvistike u Istraživačkoj stanici Petnica (1995/96). Od 1990. do 1998. bila je aktivan član Škole animiranog filma u Vranju. Član je Srpskog i Američkog hemijskog društva.



  • Ostavi komentar