Solotrinkeri i špajstrinkeri

Eko Taxi Vranje

Solotrinkeri i špajstrinkeri

– Pitaš, novinare, zašto sam ovolko pijan, pa još pred fajront? Lepo vika narod – pridrž` mi, majko, kopile, da se nasmejem na kopilarku… E pa, cel vek me majka mi kori sa zeturinku mi – uf pijanduro, ugledaj se na zeta ti, čovek domaćin, ne pije, onolku rakiju ispeče, a ne obiđe ni na slavu! A ti mi ne davaš ni da se istrljam s rakiju pipka kad me fati, nemoj kapka u troviju da otidne! Sećaš li se ono kad me zabole guša, pa ja turam obloge s rakiju, a ti mi skidaš krpu i cediš u usta! Ama, rasvesti se, otresi se kao kuče od vodu, uzni mustru od zeta, što ne pije, i ti bidni domaćin! Ama, majke, lepo ti zborim – ti takvi domaćini ovu državu dovde dovedoše, do kučiki, s njihovi autoputevi do nekakve Požege, i ostale zapizdine. Što će normalan čovek u Požegu? Dobro, dođo u Požegu, i što ću sad? Da jedem slive požegače?
– I tako, ide orljak, ja si pijem s društvo, majka mi vika po mene, majka kao majka – e pa, od pustu rakijetinu, cel vek ne vido belo videlo; prvo, devojka dok be, s tatka mi, božju kišu popi, a ne seti se da me školuje, ili da me zaposli, do sad bi bila brigadirka u „Jumko“, ili barem u „Zamber“. Pa s brata mi, jedva se udado za tatka ti, dokle ga ne opravismo u nekakvu Toponicu, de se ljudi, kažu, zakopčavaju otpozadi, to je valjda neka nova moda… More, stara si je, moda se uvek vraća… Pa sa postaroga brata ti, eno ga, od pusto pijenje učlani se u radikali li su, socijalisti li su, oni na Koštunicu li su… A znam uvek kad smo pekli rakiju, iz slive smo vadili košticu, da ne gorči… E sad i ti ga zaluči, turi kapak, od tvoje pijenje evo ovde me boli, na skalp, pusto ti ostalo, će se napiješ li na život?!
– Kad, danas, sedim ja onako mamuran, čekam kačamak, ide majka mi, nosi satljiče s rakiju. Jaooo, reko, i ti li će propiješ, onda mož samo svi da zakitimo koštani, otide i poslednja nada za spas duše naše. Ko će kuva, pere, fajta, pegla, ko će mesi, i ostale akademske rabote…
– Tiki, ona na mene – „sinko, će popiješ li jednu rakiju? A možeš i dve, pa i tri, ako ti je zor, da ti sipne mama rakijičku“?
– Ja se ispameti. Čekaj be, mamo, a što me kori sa zeta domaćina, što ne pije, to odjemput ne važi, sad li sam ja gud gaj, ne be ne, nisam buljaš, ne paniči, to na engleski znači dobar dečko. Ne be sinko, kaže majka mi, sad sam ja spoznala da je zet bed gaj, mislim, nije ni on peder, što vikaš ti, nego sve rakiju što ispeče on na tršljiku iz bure popije, solotrinker. I na ženu mu, sestru ti, kaže, ma staro bure, rasušeno, sve mi rakiju ispi. Pa de je sad, reko? S brata ti postaroga, u onu Toponicu, zavrzali mu košulju naopačke.
– A ima ga i jedan državni, takoreći direkcijski službenik u Vranje, on ti je pa špajstrinker. Odem kod njega, tu žena mu, majka mu, ćerka mu, kuče… On se vrti kao da ima crvi u dupe – „što će piješ“? Pa ne znam, što imaš… Imam neku rakiju, ček da donesem iz špajs. Ode tamo, i nema ga dva minuta. Što radi ovaj čovek tamo, peče li tu rakiju? Eto ti ga, vraća se, nosi flašu, a od njega se oseća ona domaća, ko zna od kakvu glotu je dobio, dete u majku će ubzdi. Sipa mi u čašku, i vrne u špajs. Za neko vreme, pita – će popiješ li još jednu? Pa da popijem… Ode opet u špajs, nema ga, nema, majka mu, žena mu, ćerka mu, kuče, svi gledaju natamo, čuješ nešto kao glglgl, eto ti ga, iskača otud, cela jedna faćka rakiju u flašu nema. Popi ja ono čašče, pita on, će popiješ li još jednu? Majka mu, žena mu, ćerka mu i kuče pogledaše nakud mene, a tačno kao da im čitam misli – „sinko, odrekni, ako popiješ još jednu čašku, ovaj naš ima da bude mrtav pijan“!
– Ha ha ha, kad spomenasmo zeta mi, ha ha… lele, novinare, će crknem od smešku. Ne li, onomad ćerka mu se odade, moja sestričina. Mi na svadbu, drvo pijani, a ja mu priđem, pa ga zgrnem, i počnem da mu p`škam – a be, zete, zamisli ovoga bandzova mladoženju, kad se završi ovaj koteljak, pa ćerku ti kad odvede nasamo u sobu, pa kad gu nakentri, pa otud, pa odovud, pa radi mi ovo, pa radi mi ono, pa aj da popušimo… mislim, cigaru, pa otoprv. On me gleda, ovoliki oči, pa se razrova – čekaj be, to ti je sestričina, od rođenu sestru ti ćerka, dal si normalan?!
– E pa čekaj, reko, da vidiš, ti sestru mi kad si ženio, pa na momačko veče ti i drugari ti što mi radiste, što će praviš na sestru mi, na pamuk mi dušu izvadiste! I tako dvaes godine, e sad ja na tebe da ti se nasitim!
– Ama, novinare, ništa ne biva bez jaribaš!





  • Ostavi komentar