Potvrđena krađa u Apoteci 1

Većina nestalih lekova spada u red skupih preparata sa pozitivne liste. Među njima je i „femara“, lek za drugostepeni tretman kod poodmaklog karcinoma dojke. Kutija košta 9.600 dinara

U policiji i Apotekarskoj ustanovi (AU) u Vranju nemaju predstavu ko je i kako izneo skupe lekove iz prostorija Apoteke 1 i prouzrokovao manjak od 8.276.255 dinara ustanovljen prilikom vanrednog novembarskog popisa. Policijska uprava praktično je tek započela istragu (iako je krađa prijavljena još sredinom novembra), dok interna provera u sklopu AU nije rezultirala razotkrivanjem neposrednih aktera afere.
Novost u odnosu na proteklu sedmicu kada su „Vranjske“ pisale o ovoj temi je da je manjak načinjen krađom lekova potvrđen jedino u pomenutoj apoteci, najfrekventnijoj u okrugu. U preostale četiri, gde se sumnjalo na nezakonito otuđenje lekova (Apoteka 2 – Vranje, Vranjska Banja, Bolnica u Surdulici i Ristovac, sa procenjenom štetom na oko milion dinara) navodno je došlo do greške prilikom popisa, tako da gubitka gotovo da nema, tvrde u Apoteci.
Činjenice kod spornog manjka u Apoteci 1 su sledeće. Preparata, većinom vrlo skupih, nema na lageru gde bi, da nije bilo krađe, morali biti imajući u vidu da nisu izdati korisnicima. Finansijska policija, nakon tromesečnih kontrola, ustanovila je kako je apoteka u delu finansijskog poslovanja radila u skladu sa propisima. Zato je Upravni odbor AU ovih dana usvojio izveštaj o godišnjem popisu, doduše sa konstatovanim manjkom u tzv. „robnom poslovanju“.
– Izveštaj je usvojen jednoglasno – kaže predsednik UO Goran ARSIĆ – i to sa mojim predlozima koji su prošle nedelje odbijeni. Manjkovi u pojedinim apotekama, veći od 15.000 dinara, moraće da budu nadoknađeni na teret odgovornih lica. To će biti rešeno unutar same Apoteke. Dakle, sada nema smetnji da se uradi i usvoji završni račun.

TRIDESETAK LjUDI IMALO PRISTUP LEKOVIMA

Iako su svi papiri o „ulazu i izlazu“ lekova u redu, utvrđeno je da u zalihama nedostaju pojedini preparati koji su nesporno nabavljeni, a njihov prijem u Apoteku 1 konstatovan adekvatnom papirologijom. Lekovi nisu izdati korisnicima, ili možda jesu, ali zvaničnih podataka o tome nema (moguće je, kažu u Apoteci, da je neko skrivao recepte, ne evidentirajući ih kroz kompjuterski sistem). Tako je određena količina mogla biti izdata bez evidencije.
Put do utvrđivanja istine i odgovornosti biće težak. Najpre, u krađu bi, barem prema tvrdnjama menadžmenta, potencijalno mogao bi umešan bilo ko od tridesetak zaposlenih u Apotekarskoj ustanovi ko je u kritičnom periodu imao pristup prostorijama gde se nalaze lekovi (magacin, apoteka, transport). Dopremanje i prijem provereni su kod veledrogerija. Tu je sve čisto, tvrde u AU. Reč je o lekovima sa pozitivne liste, koje refundira Fond zdravstvenog osiguranja. Za većinu se plaća samo učešće, a izdaju se isključivo na recept.
– Samo mogu da nagađam kako je krađa izvedena – kaže direktorka AU Jasmina ARSIĆ, ne želeći da se javno, pre okončanja istrage nadležnih istražnih organa, upušta u bilo kakve pretpostavke.
Arsićeva, međutim, tvrdi da ima svoja nagađanja koja nisu za medije.
– Smatram da je namera bila da se načini velika šteta apoteci u robnom poslovanju. Svoje sumnje predočiću policijskim istražiteljima – nagoveštava direktorka.
Ona dodaje da je krađa primećena oktobra, nedelju dana pre dolaska Poreske inspekcije.
– Lager u kompjuteru se nije slagao sa fizičkim stanjem lekova. To su okolnosti koje su ukazivale na krađu. Čudno je da se sve dešavalo dok je u apoteci svakodnevno bio prisutan inspektor Privrednog kriminala koji je od marta do tada ispitivao poslovanja apoteke na osnovu anonimnih prijava – otkriva Arsićeva.
Većina ukradenih lekova spada u red skupih preparata. Nestajali su najčešće citostatici poput leka „femara“, koji se koristi kao drugostepeni tretman za poodmakli karcinom dojke. Kutija ovog leka košta 9.633 dinara. Slično dejstvo i cenu ima „arimidex“ koji je takođe nestajao. Nekud su isparile i određene količine „mixtarda“ (insulin), antiepileptika („eftil“), lekova za kardiovaskularne bolesti („plavix“, „concor“, „milenol“, „monopril“). Neki od ovih medikamenata dostižu cenu od 8.000 do 10.000 dinara. Imajući u vidu da je nastala šteta nešto iznad osam miliona, procenjuje se kako je moralo nestati oko hiljadu kutija lekova.

LEKOVE NIJE BILO MOGUĆE UKRASTI BEZ POMOĆI IZ APOTEKE

– S obzirom na to da je većina takvih lekova u manjim pakovanjima – saznajemo iz iskustva farmaceuta iz jednog srpskog grada koji je insistirao na anonimnosti – realno je moguće izvesti krađu, a da se ne primeti na prvi pogled da lekovi nestaju. Ako je postojala organizovana grupa, ona je morala imati svoje ljude unutar apoteke. Ili je neko saučesnicima spolja (iz)davao u nekom dužem periodu preko šaltera skupe lekove bez recepata i evidentiranja kroz sistem. Možda ih je sa pomagačima iznosio preko prozora apoteke ili tokom noći preko dežurnog šaltera. Ili iz magacina u svako doba, ako ima ključ, a kažete da je bilo sabotaža video nadzora – kaže naš sagovornik.
Ovaj apotekar nam kaže da se skupi lekovi, posebno citostatici i insulini, obično čuvaju u zatvorenim vitrinama.
– U apotekama u našem gradu takvi se lekovi ne odlažu u magacin upravo da bi se sprečila moguća krađa u prostoru gde pristup ima mnogo ljudi. Ti su nam lekovi stalno pred očima i kod nas se svi duže magacinom, od načelnika do apotekara. Moguće je – upozorava ovaj farmaceut – i da lekar prepiše lek, a da on nikad ne stigne do pacijenta, već da ga podigne neko drugi. Na kraju krajeva, Zavodu za zdravstveno osiguranje bitan je recept, koji je faktički račun za lek. Njih ne interesuje gde je preparat završio.
Situacija oko najnovije afere u Apoteci 1, isuviše je komplikovana da bi bila lako razrešena. Policija i nadležni organi raspolažu određenom vrstom inicijalnih informacija i moraće istragu da sprovedu sa mnogo umeća ne bi li raskrinkali aktere afere. Ovog puta je možda to važnije nego u nekim ranijim slučajevima. Najpre, neko se sada ozbiljno igra zdravljem ljudi. Takođe, red je da se konačno u ovom gradu sazna ko je za šta kriv.

LEKOVI NESTAJALI PREKO NOĆI
Računopolagači u spornoj apoteci tokom 2008. godine bili su Tatjana ŠUBAREVIĆ i Slađana ANTANASIJEVIĆ. Šubarevićka, koja je već duže vreme na bolovanju, odbila je da govori za „Vranjske“, jer „nije u stanju zbog operacije“.
Anastasijevićeva, predusretljivija za razgovor, kaže da nije jasno kako su lekovi nestali.
– Dan pre mog jednonedeljnog odustva iz Apoteke 1, stigla je roba. Između ostalog i deset kutija „femare“, leka koji smo zbog visoke cene obično držali u kancelariji. Kada sam ujutro došla na posao, slučajno sam prebrojala da li su ti lekovi na broju i ustanovila da je pet kutija nestalo. To se najverovatnije dogodilo u drugoj smeni ili tokom noćnog dežurstva. Posumnjala sam na krađu, jer su nam i ranije nestajali „eftil“, „mixtard“, „plavix“.
Nestanak već pomenutih lekova primećen je još avgusta, ali popis nije rađen u periodu od maja do novembra.
– Službenice iz nabavke primetile su da nešto nije u redu, jer se broj lekova na zalihama i podaci iz kompjutera nisu slagali. Prijavili smo direktorki šta se dešava. Simptomatično je bilo da je u tom periodu presečen kabal kamere video nadzora sa spoljne strane zida apoteke. Tu se nalaze jedna vrata, koja su obično pod ključem. Da li ih je neko otključavao i tu iznosio lekove ili je to rađeno na neki drugi način, nije mi poznato – kaže Antanasijevićeva.

MOŽDA NEKI UKRADENI LEKOVI NISU NI STIGLI U APOTEKU
Šef računovodstva jedne apoteke u Srbiji kazao nam je da je malo verovatno da lekova nema, a da se papirologija potpuno poklapa.
– Tu nešto nije u redu. Moram da kažem kako ima slučajeva mutnih poslova u nabavci lekova i to sa veledrogerijama. Na primer, u apoteci se potpiše da su lekovi stigli, a u stvari nisu. Za takvu „saradnju“ načelnici apoteka obično dobijaju bonuse u vidu letovanja, zimovanja, raznih pogodnosti. Iz iskustva znam da se ponekad priče o krađi lekova serviraju da bi se skrenula pažnja sa glavnih aktera kriminalnih radnji. Meni je u celoj priči čudno da se skupi lekovi čuvaju neobezbeđeni u nekakvom magacinu. To nije praksa.