Smenjeni članovi Crkvenog odbora sumnjaju da su sredstva uplaćena iz Ministarsva zaista privedena nameni i veruju da je novac pravi razlog njihovog anatemisanja
– Bolje jedan pop da ode, nego da se narod svađa. Ionako nas nema mnogo. Preševski sveštenik Ljubiša Vračević nas je otuđio od vere. To što je on iz Bosne, a mi ne želimo da nam crkvu vodi pop iz druge države, nije jedini problem. Sve je to delo vladike Pahomija, koji je svojim pogrešnim potezima nepotrebno zakomplikovao situaciju među pravoslavnim vernicima u Preševu – u jednom dahu govori Dušan RISTIĆ, smenjeni član Crkvenog odbora Crkvene opštine Preševo.
UGOVOR
Ristić, profesor književnosti i direktor Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u naselju Železnička stanica, jedan je od petnaestorice uglednih preševskih Srba koje je Pahomije, dekretom, oktobra prošle godine takoreći izbacio iz Crkvenog odbora, skoro dve godine pošto su izabrani na to mesto. Radi se o ljudima koji duboko i iskreno poštuju veru i Crkvu, pa zato ne treba posebno naglašavati koliko im teško pada sve što se u poslednje vreme dešava u njihovoj parohiji. Mesni sveštenik sa početka priče, za čiji odlazak je do sada peticiju potpisalo stotinak Preševljana, njegova smernost episkop vranjski i, naravno, novac, glavni su elementi priče koja sledi. Oktobra smenjeni Crkveni odbor je izabran posle Božića 2007, na inicijativu i predlog penzionisanog sveštenika Živka Arsića, koga je novembra prehodne godine nasledio Vračević. Goran PAVLOVIĆ, smenjeni član Odbora kaže da se nisu mešali u posao svešteniku, već se njihov delokrug rada svodio na održavanje mesnog groblja, tik uz crkvu Svetog Dimitrija, kao i samog hrama. Nevolje su, seća se naš sagovornik, počele već krajem januara te 2007. kada je iz Ministarstva vera stigao dopis da je Upravnom odboru Eparhije vranjske uplaćeno dva miliona dinara za obnovu hrama Svetog Dimitrija u Preševu:
– U dopisu je naglašeno da se pare ne mogu usmeriti za druge nemane. Mi smo do tada uradili mnogo na samoj crkvi i oko nje, sve iz ličnih sredstava, uz pomoć Vojske i imućnih privatnika, među njima i Albanaca: posekli smo topole oko hrama, napravili parking, popravili kapiju i postavili ogradu i klupe, promenili vrata na crkvi, očistili, ofarbali… Na Uskrs je ovde služio vladika Pahomije, pa smo mu posle službe rekli kako smo čuli da su pare uplaćene. On nam je doslovno rekao da mi od toga novca nećemo videti ništa, nego da će on da organizuje sve poslove na rekonstrukciji crkvenog kompeksa – kaže Pavlović, sa kojim smo razgovaral u prisustvu većine članova raspuštenog Odbora.
Nedugo zatim, nastavlja on, na jednom sastanku Odbora sveštenik Vračević je pokazao ugovor za renoviranje parohijskog doma, vredan 860.000 dinara, sa zahtevom da ga potpiše neko iz Odbora:
– Pitao sam – kaže Pavlović, inače radnik „Simpa“ – šta da potpišem kad samo vidim iznos ali ne i šta će da se radi za te pare, i ko će da radi. Odgovorio mi je da mi i ne treba ništa da znamo jer, kako je rekao, vladika zna. Pa, odgovorio sam, neka onda i potpiše vladika. Umesto nas, ugovor je potpisao Vračević, i uskoro su krenuli radovi.
Međutim, prema Pavlovićevim rečima, čitav Odbor primetio je da ovde nešto nije u redu. Za 10.000 evra urađeno je kupatilo, staza i jedan mali zid.
– Bili su to samo kozmetički radovi, a kad smo to glasno rekli sveštenik je prestao da govori sa nama. Ali, to je bio samo početak…
Došle su i jesenje Zadušnice a doktor veterine Nenad KOVAČEVIĆ, predsednik Odbora, otišao je na groblje kao i uvek na taj dan. Zaledio ga je prizor, nije mogao da veruje onome što vidi:
– Šut pomešan sa otpadom, pivskim flašama i limenkama, majstori su izručili na ulaz u groblje. Odem kod popa, a on beži od mene. Međutim, posle nekog vremena, došao je u pratnji milicije i počeo da viče kako njega i ženu mu maltretiramo, kako im pretimo. To je prepunilo čašu, niko od nas nije imao problem sa zakonom, a pop iz Bosne nam dovodi miliciju. Pozvali smo Pahomija, koji nam je zakazao razgovor u Prohoru Pčinjskom.
– Pahomije je nas devetoricu dočekao lepo – nadovezuje se Pavlović – ali u početku nije verovao u našu priču, sve dok mu nismo pokazali fotografije. Tek onda je malo planuo, rekao za Vračevića da je „bosansko june“.
– Onda smo vladici – dodaje Dragan ĆUKOVIĆ, lokalni privatnik – pobrojali sve sveštenikove grehe, čak i to kako od vernika traži i uzima novac bez potvrde. E, to kad je čuo Pahomije oko para, iskritikovao je popa, pokušao da nas smiri i rekao da će da proveri.
Pahomije je u Preševo stigao ubrzo, iste jeseni.
– Verovatno da nas odobrovolji, vladika je rekao kako imamo njegov blagoslov da uradimo krov na pomoćnoj prostoriji pored crkve. Da, ali nama treba i onaj drugi blagoslov, odgovorio sam mu i protrljao prste. Rekao je da za pare ne brinemo, nego da počnemo, i odobrio nam 50.000 od onih dva miliona. Krov smo završili oko Mitrovdana, sve je koštalo oko 1.300 evra, i krov i ploča. Pop se dok smo radili retko pojavljivao, ali ga je nakon završenog posla vladika nagradio, što nas je ostavilo u čudu – kaže Kovačević.
Kako je spor počeo – oko para – tako se lagano i privodio kraju.
– Na Božić 2008 – priča Kovačević – zatražili smo od Vračevića završni račun i dnevnik blagajne. Negodovao je u stilu „kako i zašto“, a kad je konačno popustio utvrdili smo mu manjak od 16 kilograma sveća i devet džakova neizgorelih sveća, spremnih za pretop, koje nigde nije evidentirao. Ponovo smo pisali vladici, razgovarali sa sekretarom Eparhije, Vladanom Milutinovićem, oni su ga usmeno kritikovali ali je sve to, jasno je sada, bilo licemerno jer upravo oni štite popa Ljubišu.
KOCKICE
U međuvremenu, tvrde smenjeni iz Crkvenog odbora, nekoliko njih je ponovo dobilo poziv na informativni razgovor od policije po Vračevićevoj prijavi, a Eparhija je dobila još milion za hram u Preševu, nekoliko dana pred Pahomijevu odluku kojom je 15. oktobra raspustio Odbor:
– Dan posle naše smene – sumira Kovačević – na račun našeg Crkvenog odbora, ne Eparhije, leglo je 2,5 miliona dinara na ime nekog sudskog spora koji se vuče godinama. Tada su nam se svima nama sklopile kockice: nekome, a zna se kome, nije u interesu da mi imamo bilo šta sa tolikim novcem.
– Sa Albancima – nastavlja Kovačević – koji žive oko crkve, nikada problema nismo imali. Mnogi od njih pomagali su nam kada smo renovirali hram. Kada je Vračević, za ogrev, posekao najlepša stabla u crkvi jer ga je mrzelo da ode stotinak metara dalje u šumu koja pripada crkvi, komšija Albanac nas je odmah obavestio o tome. Rekao mi je: „Komšo, da znate, nemoj posle mi da ispadnemo krivi“.
Naši sagovornici Vračeviću zameraju da svojim postupcima odvraća narod od vere.
– I sekretar Milutinović ga je pred nama pitao kako može da ljudima sa kojima ne govori ulazi u domove. Mi, zapravo, nemamo sveštenika, Vračevića pre možete naći u kafićima na Železničkoj stanici nego u hramu koji ne funkcioniše. Na Božić ga ujutru nije bilo u crkvi iz koje se više ni zvona ne čuju. Ne izlazi iz automobila, menja mobilne telefone, time je okupiran. Ranije smo se svake nedelje poprodično okupljali u crkvi gore u gradu u kome je ostalo tridesetak srpskih kuća; posedimo, popričamo, pa, ako ćemo pravo, i popijemo po koju, što nam neki strašno sada zameraju. Sada toga više nema. Vernici su podeljeni, mnogi ne znaju šta se dešava – rezimira Pavlović.
– Izbacuju nas iz vere zbog novca – dodaje penzioner Srba Filipović.
– Želimo da skinemo ljagu sa naših imena koju nam je naneo Pahomije. Svi mi smo ljudi od integriteta, uvaženi i cenjeni u društvu – zaključuje profesor Dušan Tasić.
Kao kruna svega došla je peticija na koju niko do sada, od predstavnika klera do resornog Ministarstva, nije reagovao.
– Pahomije je sve ovo zakuvao pa tražimo od njega i da reši problem – jednoglasni su smenjeni članovi Crkvenog odbora u Preševu.
MANIPULACIJA
Vladika Pahomije je postavio nove ljude u Crkveni odbor koji je najpre radio na nivou povereništva. Član tog tela, ginekolog Branko MANASIJEVIĆ, kaže da je stari odbor najviše doprineo napetoj situaciji među preševskim vernicima:
– Ta peticija koju potpisuju ne znači ništa, mnogi od potpisnika ne živi u Preševu, na spisku je najviše njihovih rođaka i ukućana. Reč je o klasičnoj manipulaciji ljudi koji zapravo i ne znaju šta potpisuju. Što se pritužbi na račun sveštenika tiče, i tu nisu u pravu. On svoj posao radi kako treba a problem ovih iz smenjenog Odbora je što su u crkvi navikli da banče, da piju, znali su i ražanj da okrenu, pa onda padne i pesma a to se ne radi u crkvi koju su pretvorili u birtiju. Sad im je krivo jer nemaju gde da se okupljaju. Oni se lažno predstavljaju kao zastupnici naroda, ali oni nisu narod, ne podržava ih većina. Sve je moglo mirno da se reši, ni sada nije kasno – kaže Manasijević.
MILUTINOVIĆ: REŠIĆEMO PROBLEM
– Grupa građana iz Preševa, bivši članovi Odbora, su nam se obratili sa svojim viđenjem problema. Odgovorili smo im da ćemo ispitati njihove navode u okviru naših nadležnosti, i uputili ih da nam se obrate preko Crkvenog odbora. Ispitali smo i njihove zamerke na rad oca Ljubiše, i to je u postupku. Napomenuo bih da na račun ljudi iz starog Odbora ima puno zameki na ponašanje u hramu. Mi ćemo, i oko pritužbi na sveštenika reagovati i problem svakako rešiti, ali hajde da sada malo na miru ostavimo oca Ljubišu.
DjACI
– Ovi momci koje je Pahomije smenio su divni ljudi i ugledni domaćini. Svima sam im bio učitelj i podržavam ih u pravednoj borbi koju vode – kaže penzionisani učitelj Dragoljub JOVANOVIĆ
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.