Milioni za nerad

Za plate članova upravnih i nadzornih odbora poreski obveznici će godišnje izdvajati preko pet miliona dinara. Uz izdvajanje za odbornike, cifra kojom će biti opterećen budžet po ove dve stavke nadmašuje fantastičnih devet miliona

Gradska Skupština Vranja odbornicima je, po sopstvenoj odluci, samo za januar dužna preko 330.000 dinara, iako lokalni parlament tog meseca nije zasedao. Ovakva situacija nastala je posle odluke da se dosadašnje nadoknade za rad u parlamentu drugačije zaračunavaju i povećaju. Do sada su odbornici imali pravo na dnevnicu koja je propisana na nivou republike, a od 1. januara će, po odluci same Skupštine, za svoj rad primati plate, zapravo paušalne iznose određene Statutom grada. Tako šefovi odborničkih grupa i predsednici upravnih odbora u javnim preduzećima mesečno dobijaju 6.000 dinara, odbornici i članovi UO 5.000, u nadzornim odborima naknada je tri, odnosno dve hiljade dinara, dok će naknade u javnim ustanovama biti nešto manje. Nije sporno da odbornici za svoj rad na neki način moraju biti plaćeni, ali je veliko pitanje kako vlast može plaćati nerad, obzirom da u nekom mesecu jednostavno Skupština ne zaseda. Problem nije mali, jer na godišnjem nivou Skupština, samo po tom osnovu, građane košta preko četiri miliona dinara, dok će svaki pojedinačni odbornik od ovog posla inkasirati 60.000 dinara godišnje, ili 240.000 dinara za pun mandat. No, to je samo prvi deo problema. Vlasti su, naime, do sada bogato plaćale rad u pojedinim upravnim odborima, a ubuduće najavljuju drugačiji način obračunavanja njihovih zarada. Čitava priča, naravno, nije nimalo naivna, jer ovde nije reč samo o količini novca, nego i o širenju nivoa privilegija učesnika u vlasti, koji je već i ovako visok. Očekivano, glavni akteri čitave akcije u njoj ne nalaze ništa čudno, naprotiv, smatrajući da je ovakvim rešenjima uveden red u rad Skupštine.

DINAMIKA

Komentarišući novonastalu situaciju, predsednik GS Slobodan STAMENKOVIĆ (DS) kaže da odbornici do sada nisu primili ni dinara za svoj rad, ali da će im prinadležnosti biti plaćene u skladu sa „dinamikom isplate zarada u Skupštini“. Dakle, kad bude para.
– Ovom odlukom trudili smo se da napravimo preraspodelu sredstava od upravnih odbora ka Skupštini, tako što smo onemogućili previsoka primanja u pojedinim UO. Sagledavajući odbornike, postigli smo određenu ravnopravost – smatra Stamenković.
Prema njegovim rečima, odbornici ne rade samo kada zaseda Skupština, već posla ima svakodnevno, pa ne stoje zamerke da se oni plaćaju za nerad. Od odbornika se traži ozbiljnost u radu, ulazak u MZ, razmatranje konretnih problema građana…
– Treba naglasiti da ljudi na stalnom radu u Skupštini, iako su odbornici, nemaju pravo na ove nadoknade – napominje Stamenković.
Sve u svemu, predsednik parlamenta smatra da budžet grada neće biti značajnije opterećen u odnosu na raniji period, te da je novim merama lokalne vlasti postignuto smanjenje tenzija, tako što su u sklad dovedene zarade odbornika i članova pojedinih UO.
A da je bilo javašluka u ranijem načinu isplaćivanja prinadležnosti odbornika smatra i socijalista Zoran Antić, Stamenkovićev zamenik. Dakle, ranije su odbornici primali dnevnicu koja je trenutno na republičkom nivou 1.300 dinara, (po nekima čak i 1.850 dinara) za svako zasedanje ili sednicu radnog tela, kojih u gradu Vranju ima ukupno 19. Istovremeno, prema Antićevim rečima, prosek zarada u UO bio je između sedam i osam hiljada dinara.
– Sada smo to regulisali – šef odborničke grupe prima paušal od 6.000 dinara, a odbornici po 5.000, bez obzira na broj sastanaka koje će imati mesečno. Zarade u UO su limitirane, u javnim preduzećima to je 6.000 dinara za predsednika, a 5.000 za članove UO, a 3.000 za predsednika i 2.000 dinara za članove NO. U javnim ustanovama taj odnos je još niži, jer predsednik UO prima po 4.000 dinara mesečno, članovi po 3.000, a za NO dve hiljade, odnosno 1.300 dinara – jasan je Antić.

OBAVEZE

Ni on ne vidi nikakav problem u činjenici da odbornici nisu radili u januaru, a primiće za to platu, „jer oni imaju svoje obaveze iz Statuta“. Istovremeno, Antić tvrdi da se u drugim sredinama odbornicima mnogo više plaća, čak do 15.000 dinara mesečno.
– Ovom odlukom ukinuli smo reprezentaciju za Skupštinu, što je takođe određena ušteda. Zaveli smo red, i sada se tačno zna ko šta treba da radi i koliki će novac za to da primi – tvrdi Antić.
Provera ove tvrdnje dovela je do nešto drugačijih rezultata (vidi okvir), ali ni ovom prilikom cifre nisu male. Tako, predsednik nekog UO može zaraditi godišnje do 72.000 dinara, radio ne radio, dok običan član, koji ne mora, jer nema zakonskih smetnji, nikada da dođe ni na jednu sednicu, za takav „rad“ može inkasirati i do 50.000 dinara godišnje. Cifre se, naravno, vrtoglavo penju ako se zna da Vranje ima najmanje šest javnih preduzeća i isto toliko ustanova, da tamo najmanje petoro ljudi prima platu, plus još troje iz Nadzornog odbora, što je najmanje osmoro u proseku, dakle ukupno stotinak ljudi, puta broj preduzeća, to je više od hiljadu plata na godišnjem nivou, ili preko pet miliona dinara! Najmanje. Uz izdvajanje za odbornike, cifra kojom će biti opterećen budžet po ovoj stavki prelazi devet miliona dinara godišnje!
Opozicija, naravno, nema nikakvih problema oko primanja ovog novca, ali u čitavoj priči vidi i pomalo čudne detalje. Dok je DSS zaposlen prelaskom u nove prostorije, radikali tvrde da ova primanja nisu ni neobična, ni posebno visoka.
Šef odborničke grupe SRS-a u Skupštini grada Predrag Stojković ocenjuje da je čitava stvar odrađena prema Statutu, ali da su svuda u Srbiji zarade odbornika veće nego u Vranju.
– Recimo, ovog meseca imaćemo po nekoliko saveta i skupštinu. Naše su plate najmanje u republici, jer se svuda plaća najmanje minimalni lični dohodak. Šta je pa Direkcija uradila, sa tri direktora, ili pomoćnici, ili Gradsko veće, a svi imaju onolike plate? – pita se Stojković, uz ocenu da je nepravedno što su izjednačene plate u upravnim i nadzornim odborima, jer se ovi drugi sastaju najčešće jednom ili dvaput godišnje.
– Tako jedan član NO, za jedan sastanak godišnje, uzme platu od 48.000 dinara. To je vlast izmislila za svoje aktiviste – tvrdi Stojković.
Zanimljivo, prema njegovim rečima, odluka o paušalima za odbornike doneta je na sednici 20. oktobra, zajedno sa odlukom da se povećaju i plate gradonačelniku i ostalim funkcionerima. Plate su počele po novom da se isplaćuju odmah, dok je za odbornike važilo odloženo dejstvo, tek od Nove godine. A novac im, kažu, ni do danas nije isplaćen.
I tako, vlast širi krug sopstvenih privilegija. Ono, možda to i nije pogrešno, jer su zahtevi koji se danas stavljaju pred odbornike mnogo ozbiljniji nego nekada. U Srbiji se planira i promena sistema izbora, predlaže se većinsko biranje, pa će svako tačno znati ko je njegov odbornik, i kome se može obratiti za pomoć u rešavanju nekog problema. Tek tada će stvar biti komplikovanija, i za pretpostaviti, bitno skuplja. Mada, ni ovako nije jeftina. No, vlast je vlast, i može joj se. A dokle, to je druge pitanje, o kome malo ko danas misli. Poznato je to odvajkada – kad su povlastice u pitanju, ni rogovi u vreći nisu dovoljno nesložni da se ne ujedine i zgrabe sve što se zgrabiti da.

KAKO JE KOD DRUGIH
Po Srbiji se različito cene učinci odbornika, ali se svuda nekako plaćaju. Ali, kratak uporedni pregled pokazuje da ni slučajno ne stoji ideja da je Vranje najskromnije u izdacima za odbornike.
LESKOVAC – za svaku sednicu ili sastanak radnog tela isplaćuju se dnevnice u visini od 1.300 dinara, pa ko koliko radi
PIROT – odbornici imaju pravo samo na 60 odsto republičke dnevnice za skupštinu ili radna tela, ali i pravo na troškove prevoza
KRUŠEVAC – republička dnevnica za svaku sednicu ili radno telo
POŽAREVAC – paušalni iznos u visini od 50 odsto od republičke garantovane zarade plus dnevnice za svako zasedanje ili sednicu radnog tela

BROJKE
Da lokalna vlast ujednačavanjem primanja za Upravne i nadzorne odbore nije mnogo uštedela, nego da je čak naprotiv povećala troškove sopstvenog poslovanja pokazuje makar i letimični pregled situacije.
Ranije, u „Vodovodu“ su svi članovi UO mesečno linearno zarađivali po 6.000 dinara, plus troškovi mobilnih telefona. U Apotekarskoj ustanovi predsednik je nezvanično zarađivao oko 9.000 dinara mesečno, a zvanično je taj podatak proglašen službenom tajnom. U Direkciji su svi članovi UO linearno primali po 4.000 dinara mesečno, dok su po hiljadu dinara manje primali u Upravi Banje. U „Komradu“ su članovi UO primali 40 odsto od najniže plate u firmi, dok je predsednik imao pravo na 50 odsto. U „Novom domu“ predsednik je primao 3.000 dinara, a članovi hiljadu manje. U javnim ustanovama situacija je odreda bila ista – nigde nije plaćan rad u UO, što je lokalna vlast sada sama sebi nametnula kao obavezu.