Okupljamo se uglavnom na forumima, zato što nas većina Vranjanaca gleda kao „narkomančine“ ili gej, a roditelji nas u večitoj trci za novcem uopšte i ne primećuju
U poslednje vreme na vranjskim ulicama možete sresti mladiće i devojke, između petnaest i dvadeset godina, sa izrazito dugim, najčešće crnim šiškama, sa pramenovima u nekim „drečavim“ bojama, kosom preko očiju koje su uokvirene crnim kreonom i maskarom. Telo im je ukrašeno pirsingom, tetovažama (ruže koje krvare, lobanje koje cvetaju, prsate lepotice sa isplaženim jezicima, «Converse» zvezdama…) vole stilizovane lance, srca i lobanje kao modne detalje, onako čisto iz fazona. Na nogama su obavezne „starke“, nokte lakiraju crnim lakom, oblače se pretežno u usku odeću, tamnu i jednobojnu. Neretko nose i polu-četvrtaste kamiondžijske kačkete (trucker hat) i skoro obavezno kaiševe sa nitnama i rukavice raznih dezena bez prstiju. Oblače se često u krpice sa dezenom kockica i kružića. Sebe nazivaju „emo“ ili „emosi“, što je skraćenica od – emotivci.
ŽILETI I BAMBI
Roditelji čija deca gaje ovakav imidž smatraju da je to još samo jedna modna ludost, sociolozi tvrde da se radi o supkulturalnom pokretu, trendu koji se širi Srbijom pa je zahvatio i naš grad. A šta kažu „emosi“?
– U Vranju je ovaj pokret u ekspanziji i to se mnogima ne sviđa. Okupljamo se uglavnom na forumima, zato što nas većina Vranjanaca gleda kao „narkomančine“ ili gej, što uopšte nije tačno, a roditelji nas u večitoj trci za novcem i karijerom uopšte i ne primećuju. Oni, ja mislim, uopšte i ne znaju šta su to „emosi“. Većina Vranjanaca, nikada nije ni čula za bendove koje mi slušamo, poput, My Chemical Romance, Panic at the Disco, Senses Fail, Something Corporate, The Starting Line, Story of the Year, Taking Back Sunday, Thursday – kaže devetnaestogodišnja ANDjELA.
Njen brat, osamnaestogodišnjak, ovu modu je, kaže, pokupio u Novom Sadu. Sviđa mu se to otvoreno pokazivanje emocija, to što se „emosi“ ne stide da plaču pred svima kada su tužni…
– Na EXIT-u sam video i upoznao puno „emosa“ iz Hrvatske, hiperemotivnih mladih ljudi i oduševio sam se njihovim stilom. Imidž „emosa“ je nešto između panka i hardkora, mada pankeri ne vole to da čuju – smeje se MILOŠ i dodaje: – – Pank je mrtav, živeo „emo“!
„Emo“ kultura širi se poput požara, pre svega, sajberspejsom. Ono što je generaciji hipika bio gramofon, „emo“ klincima je Internet. U virtuelnom prostoru na srpskom jeziku situacija je u najmanju ruku upozoravajuća, počevši od You tube gde postoji mnoštvo klipova krštenih sa „Kako ubiti emosa“, pa nadalje.
Mnogo foruma i blogova bavi se „emo“ introspekcijom, modom i muzikom, a antiemovska mesta se umnožavaju neverovatnom brzinom i služe za okupljanje besnih neistomišljenika, koji javno propagiraju agresivno prevaspitavanje miroljubivih „emosa“, koje ovi opisuju kao „plačljivce“. Tu i tamo srešćete nekog Vranjanca koji brani „emo“ pokret, ali mnogo je više onih koji ga preziru. Možete pročitati, između ostalog, da su „emosi“ kukavice, „miks kante suza i kutije žileta koji treba zakonom zabraniti“, „depresivna masa potpuno neprilagođenih“, „klinci skloni samopovređivanju“, „treba ih pobiti jer su maloumni jadnici, brukaju mi kraj i školu“, „kad ih presretnem, skidam im majice i teram ih na šišanje, jer ih se gadim“…
Ovakvi pozivi na linč „emosa“ nisu retkost, ni u samom gradu Vranju. Naši sagovornici tvrde da im se to često dešava i da se oni zato nerado eksponiraju, ali su pristali na razgovor za „Vranjske“ jer žele da kažu pravu istinu o svom pokretu.
– Prete nam kompleksaši, oni koji se plaše sopstvenih osećanja i plaču samo kada se ukoče od alkohola pa ih teši Aca Lukas, a za nas pričaju da smo narkomančine… Moja tetka koja radi u Moskvi bila je ovde za Novu godinu i kada me je videla rekla je kevi, bukvalno: „Ovo je u Rusiji zabranjeno zakonom. Mali ti se drogira garantovano, vidiš li da je non-stop tužan“! Keva me je posle vodila da radim test krvi i naravno bio sam čist. Ali navikao sam da su svi u mom okruženju agresivni. To je i glavni razlog što smo zatvorena grupica – priča Milošev vršnjak, DANIJEL.
Ipak, nije nepoznato da među njima ima mnogo biseksualaca i da su „emosi“ skloni samopovređivanju. Na Internetu možete videti video-klipove sa takvim sadržajem, te su roditelji s pravom uplašeni ovakvim, za sada, ekstremnim slučajevima. U nekim zemljama zabeležen je i veliki porast suicida među mladima, koje mediji sve češće povezuju sa „emo“ fenomenom.
DIJAGNOZA, BRE
– Mi smo čisti, ne drogiramo se, nikoga ne diramo, slušamo Aledžisonfire, Brand Nenj, Bright Eyes, Coheed and Cambria, Death Cab For Cutie, Fall Out Boy, From First to Last, Bulet for my Valentine, Funeral for a Friend, Hanjthorne Heights… Volimo Bambija i Snupija jer su oni nežna bića baš kao i mi. Prete nam. Mladići i devojke se slično oblače, a muvamo se samo međusobno…. Ne stidimo se da pokažemo da smo emotivna bića, ali se plašimo nasilja. Mene su u mojoj ulici nekoliko puta gađali kamenicama jer misle da sam gej… Čak sam morala, kada sam išla na takmičenje sa školom, da promenim izgled, da izgledam „normalno“, jer profesorka nije htela da me vodi „neokupanu“ kako je kazala. Svi misle da smo ja i moje prijateljice lujke, a to nema veze sa životom – tvrdi osmnaestogodišnja MARTA.
Istina je da mladi zbog odsustva ljubavi pokušavaju na razne načine da skrenu pažnju na sebe. „Emosi“ su, istina, i neka vrsta pozera, jer mladost ume i to, kako zbog sebe tako i zbog drugih. Ali zar „pankeri“, „skejteri“, „metalaci“, „fenseri“, „hipseri“, „gotičari“, „strejteri“, „hoperi“ i ostali to nisu…
– Nije tačno da se „emosi“ samo seku i često ubijaju, pa i mnogi „rokeri“ i „metalci“ su izvršili samoubistva… Zašto ja da se šišam? Zato što moja komšinica misli da je tako lepše, pa onda truje moje starce svojim idejama!? Ne pada mi na pamet, nek misli ko šta hoće. Ja odem na My space tamo se nađem sa istomišljenicima i kul mi je. Kao „emo“, priznajem da je teško živeti u Vranju, ali to ne znači da ću ja sad da se sečem ili da skačem sa zgrade. To su sve priče antiemovaca kako bi svima ogadili „emo“ i sprečili ga da se širi. Nema ništa loše u tome biti „emo“. OK, drugačija frizura, malo čudnija muzika, još čudniji način oblačenja, ali mi nikome ne smetamo, ne napadamo nikoga, a nas zlostavljaju. Stvarno ne shvatam čemu sva ova mržnja, posebno od strane muškaraca – misli MILOŠ.
Da li je reč o životnom stilu, novom talasu kulture mladih i spontanom klinačkom buntu? Ili je „emo“ pokret zakotrljala modno-muzička industrija koja se ne libi trgovanja njihovim suzama, pa prodajući imidž depresivnog tinejdžera zapravo zamagljuje granicu između poze i istinske neprilagođenosti mladih ljudi?
Za razliku od supkultura koje, poput skihhedsa ili neo-fašista, agresiju izražavaju prema drugima, „emosi“ agresiju usmeravaju prema sebi, ubeđeni da su izopšteni iz društva.
– Mi volimo filmove poput „The ring“, „Saw“ ili „The house of wax“, na javnim mestima stojimo sa strane i gledamo u pod, kroz šiške koje padaju preko lica. Tako svima pokazujemo da smo vrlo mračne osobe i da nam niko ne treba. Droge me ne privlače, mada je među „emosima“ najmoderniji antidepresiv „zoloft“, nikada ne psujem to mi je odvratno… Tačno je da se mnogi „emosi“ seku, ali to je zato što je život veliki skot, mada se ja još nisam sekao. Bio sam tužan, ali ništa nisam uradio protiv sebe – priča DANIJEL.
– Ja sam se jednom sekla da ne idem u školu, a drugi put da ispravim, verovali ili ne, nešto na sebi. Neki se seku da bi imali ožiljke, da izgleda kao da su ih napali i boli noževima, jer je to kul, a neke na to nateraju ostali „emosi“ iz grupe. Sve u svemu ništa ozbiljno – tvrdi MARTA.
Naravno, odmah se pojavio i antiemo pokret, koji je, inače, veoma jak i bukti na stotinama srpskih Internet foruma, koji tvrdi da je „emo“ zapravo skraćenica od Ekstremno Mazohistični Oksimoroni.
Da nerazumevanje i mržnja prema „emosima“ postoji i u Vranju, uverili smo se i sami. Dok smo razgovarali u gradskom kafiću prišao nam je jedan, očigledno, antiemos i videvši diktafon počeo da dobacuje:
– Vi ste kuga, dijagnoza bre, a ne gotivni! Seko, ovi su u žestokom tripu, samo kukaju i seku vene, muškarci se šminkaju i oblače kao pederi, a devojke su odvratne veštice, pre bi j… koze! Sve njih treba u Toponicu…
Istraživanje koje je nedavno rađeno pokazuje da talas tinejdžerske suicidnosti pogađa najviše zemlje u tranziciji. Tako se nedavno, u Hrvatskoj, jedan šesnaestogodišnji „emo“ spalio, a dve „emo“ osamnaestogodišnjakinje su skočile sa zvonika. Da li je „emo“ novi supkulturni fenomen, paravan za duboku krizu u kojoj se emotivno nezreli ne snalaze ili su mladi labilni zbog haotičnog stanja u društvu i ekonomske nesigurnosti roditelja koji za njih nemaju vremena, pokazaće vreme.
PUTIN ZABRANIO „EMO“
Ruski premijer Vladimir Putin zabranio je „emo“ i „gotik“ supkulture, kako bi sprečio „širenje opasnih trendova među mladima“. Ova odluka podelila je tamošnje javno mnjenje: jedni aplaudiraju, a drugi je smatraju da je to samo guranje glave u pesak.
PROBLEMI U MEKSIKU
U jednoj meksičkoj provinciji marta meseca izbili su veliki neredi kada je 800 pankera i skinhedsa fizički napalo grupu „emosa“, da bi nedelju dana kasnije talas agresije zahvatio i glavni grad Meksiko Siti, pa je u akciju suzbijanja nasilja morala da se uključi i meksička vlada.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.