Po osnovi jednokratne i trenutne pomoći, zaključno sa prvim danima februara 2009. godine, lokalna vlast duguje ugroženim Vranjancima, kojih ima po toj osnovi oko 1500, čak 2.250.000 dinara
Oko 1.500 najsiromašnijih Vranjanaca, po osnovi jednokratne i trenutne socijalne pomoći, potražuje od lokalne vlasti u gradu čak 2,25 miliona dinara. Kašnjenje najurgentnije socijale odnosi se najvećim delom na takozvane zaključke Komisije za socijalna pitanja grada Vranja iz 2007. i 2008. godine, ali ima i „repova“ koji se vuku i iz 2006. godine. Lokalna vlast u Vranju navedeno kašnjenje pravda „nedostatkom novca u gradskom budžetu“ i željom „socijalaca“ da odmah dobiju pare, što, kako tvrde, nije moguće. Vranjska opozicija, međutim, problem urgentne socijale pripisuje svim garniturama na tronu ovdašnje vlasti „koje manipulišu sirotinjom zarad sticanja jevtinih političkih poena, naročito u kampanjama za dva poslednja izborna nadmetanja.
MALTRETIRANjE
Na problem kašnjenja isplata jednokratne i trenutne pomoći iz gradskog budžeta, a na osnovu zaključaka Komisije za socijalna pitanja, prvi ukazuje Nebojša SELISTAREVIĆ, član Gradskog veća za ljudska i manjinska prava, kojeg je u poslednje vreme „startovalo“ više od stotinu ljudi, pretežno Roma, žaleći se da jednu, dve, pa i tri godine nisu na osnovu zaključaka navedene Komisije primili odobren iznos jednokratne i trenutne pomoći koja se kreće od 5.000 pa do 25.000 dinara.
– Ljudi mi se obraćaju svakodnevno, traže da im pomognem kako bi realizovali zaključke kojima im je odobrena jednokratna pomoć. Naravno, ne želim da se mešam u rad drugih resora, ali zbog položaja na kome se nalazim moram da preuzmem i određene obaveze na pomenutom planu. Dakle, nema bežanja od problema, jer najveći broj tih socijalno ugroženih ljudi su romske nacionalnosti, što potencira i moju odgovornost – otvoren je Selistarević.
Selistarevića na svoj način dopunjuje Suzana ISMAILOVIĆ iz Vranja, koja se zbog jednokratne pomoći zatekla u njegovoj kancelariji.
– Zatražila sam jednokratnu pomoć za lečenje još u maju 2007. godine, dobila zaključak kojim mi je ta pomoć odobrena, ali mi do danas nije isplaćena. Mnogo puta sam zbog toga „maltretirala“ zaposlene u Centru za socijalni rad, a oni kažu da sve zavisi od budžeta grada. Uverila sam se da govore istinu, jer čim grad prebaci pare, Centar odmah isplaćuje – kaže Suzana Ismailović.
I Mile BAJRAMOVIĆ, predsednik Udruženja „Romalen“, ima glavobolje zbog neisplaćenih jednokratnih pomoći iz budžeta grada.
– Ima zaključaka od pre dve i tri godine, pa mi se ugroženi ljudi, Romi, ali i Srbi, obraćaju svakodnevno i traže pomoć. Ne znam kako će da se realizuju ti zaključci, jer je dobar deo dat uoči izbora, zna se iz kojih razloga. Zato se i dešava da veliki broj nezadovoljnih ljudi, svakodnevno i bez potrebe, maltretiraju zaposlene u Centru za socijalni rad, iako oni nisu krivi, jer se zna od koga zavisi isplata. Želim da naglasim, vrlo objektivno, da ovaj posao od nedavno radi Branimir Stojančić, vrlo odgovorno i savesno, a za ranije propuste nije kriv. Zato predlažem da nove molbe budu odložene, osim najhitnijih slučajeva, kako bi bili realizovani stariji zaključci – sugeriše Bajramović.
PUNjENjE
Branimir STOJANČIĆ, član Gradskog veća za resor socijalne problematike, pak, priznaje da problem neisplaćenih jednokratnih pomoći na osnovu velikog broja odobrenih zaključaka odista postoji.
– Problem ne negiramo, ali sve zavisi od punjenja gradskog budžeta. Među onima kojima kasni isplata jednokratne pomoći su i Srbi i Romi. Napominjem da smo u novom sazivu imali jednu sednicu Komisije, a sada nas očekuje druga. Nastojimo da rešimo problem, pa smo smanjili broj nerealizovanih zaključaka. Takođe, odobrene veće iznose isplaćujemo u dve rate. Napominjem da sve ne može odjednom da bude isplaćeno, kao i da nemamo zakonsku obavezu da isplaćujemo ovakav vid socijalne pomoći, već je to dobra volja grada – naglašava Stojančić.
I Zoran ANTIĆ, Stojančićev prethodnik na čelu Komisije za socijalna pitanja, sličnim obrazloženjem pravda kašnjenje isplate jednokratne socijalne pomoći.
– Sve zavisi od punjenja budžeta, a to je išlo loše, naročito u poređenju sa velikim brojem zahteva za dodelu trenutne i jednokratne pomoći – ističe Antić.
I po Stojančiću i po Antiću, dakle, isplata svih vidova socijalne pomoći siromašnim građanima zavisi od stanja gradske kase. Ipak, najveći pritisak nezadovoljnih građana zbog kašnjenja isplate socijalne pomoći, mada ni kriv ni dužan, trpi Centar za socijalni rad u Vranju. Verica NIKOLIĆ, direktorka ove državne ustanove, međutim, ima razumevanja za najsiromašnije građane.
– Siromašnim i ugroženim ljudima nije lako, ali oni sve više shvataju da Centar nije kriv. Komisija za socijalna pitanja grada dostavlja zaključke centru za socijalni rad, a kad iz budžeta prebace sredstvana naš račun, mi odmah isplaćujemo korisnicima – objašnjava Verica Nikolić.
BROJKE
Branimir Stojančić precizira koliko grad duguje na ime neisplaćene jednokratne pomoći siromašnim građanima Vranja.
– Po osnovi jednokratne pomoći odobreno je a nije isplaćeno 1,5 miliona dinara, a po osnovi trenutne pomoći 750.000. Za sledeću komisiju javilo se sa zahtevom za dodelu jednokratne pomoći 1.500 lica – navodi Stojančić.
Verica Nikolić navodi slične brojke.
– Zaključno sa 3. februarom ove godine, po osnovi jednokratne i trenutne pomoći građanima, treba da bude isplaćeno nešto preko dva miliona dinara, a odobreni iznosi se kreću od 5.000 do 25.000 dinara.
Kako se, po rečima Stojančića, gotovo uvek ista lica javljaju za dodelu jednokratne socijalne pomoći, to u Vranju za dodelu navedene pomoći uvek figurira brojka od 1.500 lica za koja se s pravom pretpostavlja da su ispod najniže granice siromaštva. Računajući tu i članove njihovih porodica, približno 7.000 ljudi je ispod najniže granice siromaštva na teritoriji grada Vranja, ili oko devet odsto od ukupnog broja stanovnika. To je za dva procenta više u odnosu na srpski prosek, odnosno za pet odsto više u odnosu na četiri posto najsiromašnijih u Beogradu.
(PRED)IZBORNO POKLAPANjE
Predrag STOJKOVIĆ, vršilac dužnosti predsednika OO SRS u Vranju, primećuje „da je najveći broj zaključaka za dodelu jednokratne pomoći u Vranju donet uoči dva poslednja izborna ciklusa“.
– To je vid manipulacije sa najsiromašnijim građanima, što je radila svaka vlast u Vranju, SPS najviše, zatim DS, DSS i druge stranke na vlasti. Socijalna davanja se, sasvim sigurno, zloupotrebljavaju za političku propagandu stranaka na vlasti – oštar je Stojković.
Zoran Antić, pak, demantuje navode lidera radikala u Vranju.
– To nema veze sa izborima. Pa moraju i uoči izbora da se rešavaju socijalna pitanja. Uostalom, mi smo zemlja sa previše izbora, 2007, pa 2008, a moralo je i tada da se radi – pravda se Antić.
Anonimni sagovornik, Rom iz Vranjske Banje, kome je odobrena ali nije isplaćena jednokratna pomoć od 8.000 dinara za lečenje još u martu 2008, dakle, dva meseca uoči poslednjih izbora u maju iste godine, potencira „da se Romima naročito uspešno manipuliše kroz socijalna davanja“.
– Većina Roma dobila je zaključke za pomoć pre poslednjih izbora, jer su tada bili i lokalni izbori. U tome je prednjačio SPS, dok su demokrate delile pakete. Mi Romi smo i dalje zgodni za manipulisanje, ali nikako da se osvestimo – iskren je sagovornik.
VOX POPULI
DA LI SU ROMI DISKRIMINISANI
Jelena Ivanović (18), učenica:
– Nisu, imaju iste uslove kao i Srbi, a njihovo je kako će ih iskoristiti.
Slobodan Stamenković (63), penzioner:
– Svi mi diskriminišemo jedni druge na neki način.
Siniša Ilić (31), radnik:
– I jesu i nisu, traže svoja prava a ne poštuju obaveze.
Marija Petković (26), radnica:
– Nisu, imaju nekad veća prava nego Srbi.
Zoran Veličković (43), privatnik:
– Nisu, oni su sami krivi za svoj položaj.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.