S verom u boga, za sebe i partiju

Eko Taxi Vranje

S verom u boga, za sebe i partiju

Iako se većina njih kune kako živi u skladu sa Jevanđeljem, građani uglavnom misle da češće krše božje zapovesti od običnih smrtnika



Ako na liturgiji u crkvi povodom nekog manje značajnog hrišćanskog praznika prepoznate koga od lokalnih političara, nećete sa sigurnošću moći da razlučite da li je tu zbog koketiranja sa biračima ili iz iskrenog poštovanja prema Bogu i verskoj svetkovini. Prosečan lokalni političar, barem u situaciji kada govori za medije, veruje u Boga, slavi krsnu slavu (osim gradonačelnika Miroljuba Stojčića), kršten je, posti na Veliki Petak i Badnji dan, ali ne ide baš preterano često u crkvu. Ali, to im ne smeta da ubeđuju sve oko sebe kako žive u skladu sa Jevanđeljem, u šta građani retko poveruju. Gradonačelnik Miroljub STOJČIĆ nije se ovom prilikom trudio da se po tom scenariju dodvori biračima. Možda je tako pametnije. Ljudi više cene iskrenost, nego kad neko providno vara u očiglednim situacijama. Priznao je kako posti samo dva dana u godini, kako jedini među eksponiranim političkim prvacima, te jedini među anketiranim SPS rukovodiocima, nije kršten. Međutim, Stojčić se često može videti u društvu „časnih otaca“, na raznim duhovnim tribinama, pod svodovima pravoslavnih hramova, privatno ili poslom. Demokrata Igor ANDONOV, njegov zamenik, posti koliko i gradonačelnik. Ne pretrže se od čestih odlazaka u crkvu, smatrajući da se radi o slobodnom izboru svakog čoveka, pa i političara.
– Odem u crkvu kad osetim da bi trebalo – obrazlaže svoj stav Andonov – zapalim sveću i vratim se kući. Ne trebaju mi tamo kamere. Nedavno sam odvojio izvestan novac za obnovu hrama Svete Trojice, ne toliko motivisan verom koliko mišlju da smo mi ti koji moramo brinuti o objektima od istorijskog, pa i verskog značaja za naš grad. Ko će drugi?!

VERA

Kao najveći vernik među predstavnicima lokalne političke elite nekako se proteklih godina nametnuo Stojčićev stranački kolega, gensek lokalnih socijalista Zoran ANTIĆ. Još od studentskih dana, priča se, vrlo je religiozna osoba. Veli da je još tokom studija tri godine pevao u crkvenom horu Crkve Sv. cara Konstantina i carice Jelene u beogradskom naselju Voždovac. U to vreme redovno je postio sredom i petkom, danas nešto ređe. „U veri“ je, nema dilemu.
– Postim povremeno, obično u vreme uskršnjeg, velikogospojinskog i petrovskog posta. Kršten sam još u avgustu 1974. u crkvi Velike Bogorodice u Korbevcu. Krštena mi je i supruga, kao i dvoje dece. Lično i preko porodice privržen sam crkvi. Majčina familija poklonila je staru seosku kuću, hektar zemlje i vinograd manastiru Sv. Pantelejmona u Lepčincu. Za obnovu gradskog hrama Svete Trojica dao sam novac za jednu stasidiju (crkvena stolica u duborezu, p.a.) kao i vaučer na 40.000 dinara na donatorskoj večeri za obnovu crkve – deklamuje Antić.
Slobodan STAMENKOVIĆ, predsednik gradskog parlamenta, retko posti i ne zna „oče naš“ napamet, ali mu je uteha da ga zna njegova ćerka.
– Nisam ateista, ali ni preterani vernik – precizira Stamenković. Volim da odem u crkvu, ispoštujem verske svetkovine, ali isključivo kao običan građanin, ne kao političar. Isticanje lažnih verskih osećanja u političke svrhe je nedopustivo.
Radoslav MOJSILOVIĆ, lokalni lider Nove Srbije i poslanik u republičkom parlamentu, svoje verske pobude najradije demonstrira kroz pomaganje crkvenim vlastima. Ne posti i ne ide tako često u crkvu, a „oče naš“ naučio je, kako kaže, sticajem čudnih okolnosti.
– Nervira me samo što 99 odsto političara folira kako su vernici. Samo manipulišu biračima, predstavljajući se kao bogomdani pravoslavci. Veru poštujem, odem u crkvu kada osetim potrebu – kaže Mojsilović.
Još jedan republički poslanik, lider vranjskih demokrata Goran STEFANOVIĆ, ističe privrženost veri i crkvi. Posti najmanje po nedelju dana uoči velikih praznika, odlazi obavezno na nedeljne liturgije u crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Sobini ili u centralni gradski hram.
– Iz poštovanja prema crkvi i verskih pobuda pomagao sam obnovu hramova u gradu, posebno crkve u Sobini i hrama Svete Trojice. I tek ću da pomažem, jer osećam potrebu da to činim, ali ne iz populističkih razloga. Prema crkvi imam iskren stav. Odlazim na liturgije, posećujem manastire, verujem u Boga i učiniću za crkvu sve što je u mojoj moći – iskren je Stefanović.

NEVERA

– Pitanje je šta je to iskren odnos prema crkvi – upozorava filozof Dragan ILIĆ, prvi gradski socijalista i direktor Gimnazije – a to se ne odnosi samo na nas političare, građane, već i na crkvene oce. Pitam se onda može li crkva uopšte da obezbedi našu iskrenost u veri. Iako sam kršten i slavim, nemam stav o postu. U crkvu odlazim retko iz jednog jedinog razloga – puna je nekih novih, spornih vernika. Što se tiče iskrenosti političara u veri, smatram da su kvazi političari ujedno i kvazi vernici.
Istovremeno, Ilićev stranački kolega i resorni gradski ministar za verska pitanja, Branimir STOJANČIĆ, redovno posti sredom i petkom. Posećuje nedeljne liturgije, ali ne slavi krsnu slavu. Ima veliku želju i nameru da preko svog resora pomogne u obnovi hramova.
– Vera i crkva velika su iskušenja za političare, jer se preko njih mnogi dodvoravaju narodu. Koliko je vera bitna govori podatak da su najkrvaviji ratovi tokom istorije bili verski ratovi. Nemam, međutim, utisak da lokalni političari zloupotrebljavaju veru i crkvu za koketiranje sa biračima – kaže Stojančić.
Okružni lider socijalista, Negovan STANKOVIĆ, jedini uz predsednika skupštine Stamenkovića priznaje kako ne zna napamet „oče naš“. On ne posti i radije bi obilazio manastire, nego išao u crkvu.
– Mnogo je – kaže Stanković – foliranja u veri nakon perioda komunizma kroz koji je prošla naša država. Ne razumem poplavu vernika nakon toga, jer odlazak u crkvu ni tada nije bio zabranjen. Danas su odjednom svi postali vernici i idu u crkvu. Ima političara koji preteruju u tome, nameću se kao veći vernici od samog pape, ali mene nema među njima.
Demokrata Perica JANKOVIĆ, član Gradskog veća zadužen za privredu i privatno preduzetništvo, smatra da među vranjskim političarima ima „takozvanih vernika“, onih koji nisu baš iskreni u demonstriranju verskih osećanja.
– Ne postim, ali idem često u crkvu. Bolje je biti iskren, nego lagati sam sebe. Nisam novokomponovani vernik. Poštujem crkvu i veru sada kao i pre trideset godina – otkriva Janković.
Jankovićev stranački kolega, lokalni ministar sporta Dejan IVANOVIĆ, smatra da i političari, ukoliko su verujući, moraju biti ozbiljni u veri. Prema njegovom mišljenju post ne podrazumava samo uzdržavanje od određene vrste hrane i pića, već i „post u glavi i primereno ponašanje u duhu pravoslavlja“.
– Postim obavezno sredom i petkom – kaže Ivanović – slavim i krsnu slavu. U crkvu idem kad god osetim potrebu, ali obavezno na desetak dana i na velike verske praznike.
Pravoslavlje bi, barem prema onome čemu su nas učili, trebalo da bude nekakav sistem vrednosti koji podrazumeva ljubav prema bližnjima i poštovanje moralnih načela. Ako ćemo iskreno, politika po prirodi stvari nije baš polje na kome se neguju tolerancija i trpeljivost. Pitanje iskrenosti političara u veri postaviće gotovo svi. Ako varaju, varaju prvenstveno sebe. Ali, na kratak rok. Jer „zemaljsko je zamaleno carstvo, a nebesko uvek i doveka“.


DVA LICA VERE
Sveštenik Vladan MILUTINOVIĆ, sekretar Eparhije vranjske, rad je da govori o tome kakvi su vernici lokalni političari, s tim što naglašava da iznosi svoj lični, a ne stav Eparhije vranjske.
– Odnos lokalnih političara prema veri ne može se meriti samo prema učestalosti njihovih dolazaka na bogosluženja. Prema izveštajima parohijskih sveštenika, uglavnom svi viđeniji vranjski političari pripadaju vernicima Srpske pravoslavne crkve. To znači da u svoje domove, na krsnu slavu ili Vaskrs, primaju sveštenike da im osveštaju vodicu. Što se pak tiče njihovog dolaska u crkvu u svojstvu obavljanja političkih funkcija, pojavljuju se uglavnom u vreme velikih praznika ili svečanosti koje eparhija organizuje u saradnji sa lokalnom samoupravom. Kada je reč o njihovom stvarnom i istinskom odnosu prema veri, to je lična stvar svakog pojedinca. Koliko je meni poznato, političari se vrlo retko ispovedaju, skoro nikako. Vrlo retko se i pričešćuju, što povlači i da retko poste – kaže Milutinović

SLIKANjE
– U crkvu idem zbog vere i kada osetim potrebu. Koliko vidim, mnogi iz aktuelne vlasti idu na verske svetkovine i u crkvu samo da bi se slikali. Verujem, povremeno postim i odlazim u crkvu kad god osetim potrebu da budem tamo – kaže lider lokalnog DSS Dejan STANOJEVIĆ, jedini opozicini političar koji je učestvovao u našem malom istraživanju.


                            post                                  slava                  krštenje                crkva               „oče naš“

M. Stojčić        Badnji dan, Veliki petak       ne slavim            nisam kršten       idem često                 znam

I. Andonov       Badnji dan, Veliki petak       Djurđevdan             kršten          na velike praznike       znam

S. Stamenković  uoči krsne slave                  Sveta Petka           kršten           ne tako često              ne znam

Z. Antić               povremeno                         Sv. Arh. Mihajlo     kršten           po potrebi                  znam

G. Stefanović  sedmica uoči praznika            Sv. Jovan               naravno         svake nedelje                znam

R. Mojsilović     ne postim                             Sv. Nikola            kršten           ne tako često                znam

D. Ilić            nemam stav o tome                    Sv. Jovan              sigurno           sporadično                 svako zna

D. Ivanović      sredom i petkom                      Mitrovdan            kršten        na desetak dana               znam

N. Stanković     ne postim                             slave roditelji           da           idem u manastire             ne znam

B. Stojančić    sredom i petkom                          ne slavimo          kršten         svake nedelje                 znam

P. Janković     ne postim                               Sv. Nikola               kršten            često                        ne znam

D. Stanojević    ponekad                                  Sv. Nikola             kršten         mesečno                       znam


VOX POPULI
VERUJU LI POLITIČARI U BOGA

Nasko Petrušević (51), profesor:
-Političari ni u šta ne veruju.
Slađan Trajković (31), profesor:
-Veruju, dok im to odgovara.
Ilija Kocić (18), učenik:
-Ne, oni veruju samo u sebe.
Marijana Kovačević (28), radnica:
-Da veruju u Boga, ne bi radili to što rade.
Tanja Zlatanović (28), privatnica:
-Ostaje nam samo da se nadamo da veruju.



  • Ostavi komentar