Napadaju me iskompleksirani ljudi

Silazak s vlasti teško mi je pao u početku, ali sam se kasnije navikao. Više nemam probleme ni na poslu, to je bilo u početku. Živim prosečno, primanja u porodici nam nisu loša, ali ni prevelika. Ne obazirem se na priče, i živim svoj život

Dejan Stanojević, predsednik GO DSS ne mari za priče o navodnom kolapsu njegove partije. Naprotiv, on tvrdi da je u toku konsolidacija stranke u koju dolaze novi članovi, te da je postizborni krah prošlost iz koje je ova partija izvukla dovoljno pouka. Prema njegovim rečima, DSS čeka svetla budućnost, obzirom na način kako se ponaša aktuelna vlast koju predvode DS i SPS. Otvoren i uvek sprema za razgovor, Stanojević je tip političara koji govori sve, trudeći se da ne kaže ništa. A priča je zanimljiva, zapravo, tek kad ne uspe u takvim nastojanjima.

VRBOVANjE

VRANjSKE: Kakav je aktuelni politički trenutak DSS-a?
– Mi smo u fazi dobrog oporavka. Bilo je teško posle izlaska iz lokalne vlasti i formiranja ove neprincipijelne koalicije, kada smo ostali u opoziciji. Nuđena su nam neka sitna mesta i malo učešće u vlasti, mi smo to odbili. Bolje je biti jaka opozicija, nego nemati nikakav uticaj na vlast. Imali smo nesuglasice, neki ljudi nisu hteli da podnesu ostavke, pa su brisani iz evidencije. Umesto nijh, sada u odbor ubacujemo nove, još kvalitetnije ljude.
O kojim imenima se radi?
– To su psihiijatar Saša Nikolić, turistički radnik Goran Viktorović, vlasnik pekare „Klas“ Miodrag Antić, inženjer Aleksandar Pavlović i direktor Šumskog gazdinstva Zvonimir Cvetković. Polako počinjemo pripremu za izbore, koje očekujemo već u ovoj godini. Mogu da kažem da imamo preko 2.200 članova, a stranku je napustilo samo pedesetak ljudi. I dobro je što je to tako, jer se pokazalo ko su pravi članovi, a ko je tu bio iz interesa.
Odakle takvo interesovanje za DSS u ovom času?
– Ima ljudi koji su došli iz razočarenja što je SPS sa demokratama, ima i DS-ovaca koji su razočarani zbog koalicije sa SPS-om… Pokazaće vreme da je trenutna vadajuća koalicija loša stvar za grad, jer ništa nisu uradili za prethodnih sedam meseci. Nema osipanja, jači smo nego ranije.
Sada je očigledno da su mnogi ljudi bili u vašoj stranci isključivo iz ličnih interesa. Ali, kako se moglo dogoditi da baš oni budu na čelnim funkcijama koje je DSS zauzimao u gradu?
– Pokušavali su iz drugih stranaka da i mene vrbuju da pređem kod njih, obzirom na moje rezultate na izborima. Mi smo 2004. godine, kada smo ušli u vlast, bili mala stranka, koja je dobila pola vlasti u gradu. Kadrovski nismo bili toliko jaki, i morali smo da nađemo ljude koji će zauzeti ta mesta. Ali, tvrdim da su ti ljudi tada dobro radili. Problem je što su svi verovali da će uvek biti u vlasti. To nije realno. Ja imam 37 godina i verujem da ću još pet puta biti i u vlasti i u opoziciji u mojoj političkoj karijeri.
Kako ste vi lično podneli silazak sa vlasti?
– Pa, bilo je teško u početku. Bilo mi je krivo što nisam uspeo da realizujem sve poslove koje sam planirao. Ali, sada to stoički podnosim. Ponosan sam kada me ljudi sretnu na ulici i zahvaljuju mi za sve što sam uradio dok sam bio na vlasti. Kažu, tada čak ni sneg nije padao!
Kakva je situacija sa dosadašnjim potpredsednikom odbora Nenadom Stošićem?
– On više nije potpredsednik stranke, ali je ostao član GO. Mnogo toga je on dobrog uradio za stranku, ali se sam povukao zbog svojih porodičnih i poslovnih problema. Nenad je bio jak u opozicionom delovanju, sadašnji odbornici su nešto mirniji, ali smatram da oštrica naše opozicione borbe nije otupela. Lično, nikoga ne bih napadao dok on mene ne napadne. Ali, setite se samo mog sukoba sa Rodetom Veličkovićem. Gde je sada gospodin Veličković, a gde sam ja?
Da li je urušavanje DSS-a zapravo bilo omogućeno delovanjem nekih vama do tada srodnih partija?
– Jeste. Ne želim da kažem o kojim strankama je reč, ali sam dobio priznanje od njih da su učestvovali u rušenju DSS-a. Nekim našim direktorima su obećavali da će ostati direktori, ovi su naseli na ta obećanja i naškodili jedino sebi.
Dakle, bilo je nedozvoljenih političkih radnji?
– Kako da ne. Isto je rađeno i 2004. godine, kada je odbor DS podeljen na nekoliko frakcija. Pokušali su to da urade i sa nama, ali sam imao sreće da je odbor stao iza mene, da smo odoleli, pa ćemo u narednom periodu dobro razmisliti koje ćemo ljude staviti na funkcije koje dobije naša stranka.
Kako DSS gleda na aktualnu situaciju u gradu?
– Vranje je pred katancem. Ako se nastavi ovaj trend rasta nezaposlenosti, situacija će biti toliko katastrofalna da više uopšte neće biti važno ko će biti na vlasti.
Ali, stiče se utisak da u lokalnom parlamentu i nema neke ozbiljne opozicije.
– Mi smo možda i jedina opozicija. Imamo nameru da okupimo opozicione stranke, da se vidi ko je ko, i da krenemo sa ozbiljnim radom. Ko prati naš rad, jasno mu je koliko kritikujemo vlast. Ali, oni gledaju da to što minornije pokažu na svojoj televiziji, koju su potpuno osvojili, ali nam to ne smeta preterano.
Kakvi su realni dometi vaše opozicione politike?
– Naš najveći uspeh je što smo skrenuli pažnju na problem „Zambera“. To je najveći promašaj sadašnje vlasti, koji smo mi stavili čak i na dnevni red Skupštine Srbije. Ali, ostali smo usamljeni u toj kritici, i čak ni nezavisni mediji nisu do kraja istražili tu priču.

NEKA NAROD CENI

Čini se, ipak, da izbegavate da napadate socijaliste, nego je vaša žaoka pre svega usmerena prema demokratama. Zašto je to tako?
– Nije tako. Ne izbegavamo da napadnemo nikoga, ali ne želimo da se sve svede na napade lične prirode. Kada se napada lokalna vlast, pre svega se misli na DS i SPS, jer su G 17 i Nova Srbija ipak samo prirepci. Jedino što izbegavamo je da napadamo NS, jer smo sa njima republički partneri. Pa nama je ponuđeno sve što je dobila Nova Srbija, ali smo to odbili. Bolje je biti u opoziciji, nego imati tako minoran uticaj. Neka narod ceni.
Ali, kako vi vidite ovu situaciju, u kojoj izgeda da je lokalna vlast prilično stabilna?
– Pa ne čini mi se da su oni toliko stabilni. Možda smo mi pogrešili 2007. godine što nismo izašli iz vlasti sa SPS-om, kada nam je DS to nudio. Danas, mi jedino možemo da pritiskamo NS da izađe iz vlasti, što ne bi promenilo odnos snaga. Da smo imali dva odbornika više, vlast bi danas izgledala sasvim drugačije.
Takozvani „demokratski blok“ i ovoga puta je imao većinu, pa niko nije ni razmišljao da pravi vlast bez socijalista. Zašto?
– Da, imali smo većinu sa DS, G 17 i Novom Srbijom. Ali, bilo je isto kao i 2004. godine, kada nije mogla da se napravi republička vlast bez socijalista. Nažalost, Beograd je ponovo odlučio o vranjskoj lokalnoj vlasti.
Bilo kako bilo, vi ste bili veoma blizu ponovnom ulasku u vlast. Neki vaši članovi optužuju vas da ste pali samo zbog prevelikih apetita koje ste iskazali?
– Nije tačno. Pa ja sam prvi podneo ostavku na mesto direktora. Znalo se – kakva je vlast u Beogradu, takva će biti i u Vranju. Mi nismo odgovarali ni DS-u ni SPS-u, jer su sada oni sami, a u nama bi imali još jednog ozbiljnog partnera. Ovako, mi nikoga nismo maltretirali ni otpuštali sa posla, a sada je mnogo drugačije.
U kakvim ste vi sada odnosima sa SPS-om?
– U vrlo korektnim, isto kao i sa DS-om. Ovo je mali grad, većina nas je zajedno porasla u Češlju, znamo se vrlo dobro, i naši odnosi nisu iskvareni politikom. Ali, mora da se zna, jedine stranke koje su zadržale ideologiju smo mi i SRS, svi ostali su je napustili zarad gole vlasti. Ovu vlast će smeniti ekonomska kriza, ma kojim lažima su uspeli da dođu na vlast. Gde su te investicije, ta nova radna mesta, gde su sada sva obećanja koja su davali pre izbora?
Da li vi pojavu SNS-a Tome Nikolića vidite kao pretnju vašoj stranci?
– Tamo je prešlo ukupno petoro naših ljudi, a dvoje se pokajalo i traži da se vrati. Uostalom, oni su izbrisani iz naše evudencije pre prelaska tamo. Ne plašimo se nikoga, a naročito SNS ne vidimo kao protivnika opasnog po našu stranku.

DO KRAJA ŽIVOTA

Danas, posle svega, imate li ličnih problema na radnom metu u Direkciji?
– Pa, nemam. To je bilo u početku, neke krivične prijave, koje su odbačene, i slično, ali sada toga nema. Oni su očekivali da nađu ne znam šta, ali su videli da sam sve radio po zakonu.
Ali, kako to da su se sve afere, čak i neke kriminalne priče, plele baš oko vašeg imena? Šta je to u vama što je ljude iritiralo i teralo da misle na taj način?
– Ja živim na istom mestu na kome sam živeo i 2001. godine. Pisali ste da moj auto vredi 30.000 evra, a on košta osam. Prodavao sam ga za 15.000, ali niko nije lud da plati toliko. Živim prosečno, primanja u porodici nam nisu loša, ali ni prevelika. Da mi narod ne veruje, DSS ne bi dobio 5.000 glasova. U pitanju je kompleks mojih političkih neistomišljenika. Lično nikoga nikad nisam uvredio, ako mogu da pomognem, uradim to, a da odmognem neću. Ne obazirem se na priče, i živim svoj život.
Kakve su vaše dalje političke ambicije?
– Do 2011. godine biću na čelu Gradskog odbora, ali u svakom slučaju DSS ne napuštam do kraja života.
Sanjate li da postanete gradonačelnik?
– Ja sam i sada bio kandidat, i zadovoljan sam brojem glasova koje sam dobio, jer smo napravili skok od 300 odsto. Mnogo zavisi od izbornog sistema, i ja verujem da je najbolje kad ide čovek na čoveka, a ne ovako, kada odlučuje Skupština. Ne odustajem od politike, jer se njome baviti jeste teško, ali i lepo. Uđe to u krv.

PRIJATELj
Kakvi su vaši lični odnosi sa gradonačelnikom Stojčićem? Priča se da ste u nekim „specijalnim vezama“, i da je on bio glavni zagovornik vašeg ostanka u vlasti?
– I ja sam čuo te priče. Ja Stojčića znam dugo, a on mene od kako sam se rodio. Bili smo komšije u Češlju, i on, i Zoran Antić, i Slobodan Stamenković. Stojčićeva vrata uvek su bila otvorena za mene, i mislim da on u meni vidi dobrog stručnjaka i čoveka. Vreme će pokazati da li ćemo nekada ponovo biti zajedno, ili ćemo u budućoj vlasti biti odvojeno.

PROFIL
Zvezda Dejana Stanojevića zasijala je u jesen 2004. godine, kada je od anonimnog potpredsednika opštinskog odbora DSS-a postao jedan od glavnih političara u gradu, bez koga se u narednim godinama, u kojima su on i partija kojoj pripada bili na vlasti, malo toga u Vranju moglo uraditi. Denzi, kako ga zove čitav grad, diplomirani je saobraćajni inžinjer, rođen pre 37 godina, oženjen i otac dvoje dece. Doskora je bio direktor Direkcije za izgradnju grada, i jedna je od najkontroverznijih ličnosti u gradu. Oko njegovog imena i dela plele su se razne priče, čak je u tajnosti osnovan i Odbor za zaštitu građana od njega, grafitiran je po gradskim fasadama, protiv njega je pokrenuto više krivičnih prijava, ali Stanojević kao da je neranjiv, uporno jaše, uvek nasmejan i gotovo nehajan prema svim napadima. U dva navrata biran je za predsednika vranjskog DSS-a, i posle izborne propasti ostao je gotovo jedina poluga oko koje se vrti život te partije. Mnogi su mu, od samog pojavljivanja, predviđali brzi kraj karijere, ali se to do danas nije dogodilo, i nema indicija da bi mogao doživeti propast poput nekih svojih partijskih drugova.