Milioni nestali bez traga

Izveštaj o poslovanju Dinama daje dovoljno materijala da zvanični organi počnu da rade svoj posao koji bi morao da se završi masovnim hapšenjem raznih učesnika ove priče

Nenad Jakšić novi je predsednik Dinama, odlučila je izborna Skupština kluba na skupu održanom prethodnog vikenda. Ovim izborom završena je kriza upravljanja klubom, ali je sve drugo ostalo isto. Naime, Radna grupa koju je formiralo Gradsko veće da upravlja klubom do izbora predsednika i ispita finansijsku situaciju u Dinamu, došla je do podataka koji zaista zaprepašćuju. Prema tim nalazima, Dinamo je u ovom času u dubiozi od oko 15 miliona dinara, i ti dugovi imaju tendenciju rasta. Izveštaji koji govore o finansijskom poslovanju u prethodne tri godine više su nego katastrofalni, amaterski i slobodno se može reći lažni, a u sportskom smislu ekipa je, čini se, u rasulu. Oštrica napada za ovakvo stanje ide u pravcu dosadašnjeg predsednika kluba Nebojše Zupančića, nekadašnjeg DSS-ovca, a sada pripadnika SNS-a, a ništa manje ni Sportskog saveza (SS), na čijem je čelu Zoran Antić, prvi vranjski SPS operativac. Priča nema nikakve veze sa sportom, nego je direktno politička, sa kriminalnim zapletom, posle koga će, čak i u ovoj zemlji, neko morati da odgovara za učinjeno. Izvršilac budžeta u periodu koji je tretiran (poslednje tri godine), bio je Miroljub Stojčić, pa zaista čudi da njega u ovoj priči niko ne pominje, makar je svojim potpisom u Dinamo upumpao pedesetak miliona dinara, kojima se, pokazuju dokumenta, neretko gubi svaki trag, čim legnu na račun. Ne Dinamov, jer je on blokiran, nego SS, koji servisira Dinamove pare, a u ime kluba. Priča je totalno zamršena, jer nikada nije lako pratiti trag novca koji nestaje, ali je na kraju sve jasno – ovde se nije kralo, nego se raznosilo, otimalo, pljačkalo, kad kako je kome bilo zgodno, a tragovi su tako okretani u krug da se danas zaista teško prepoznaju. No, sumnje nema – Dinamo je bio protočni bojler za prelivanje državnih para u nečije džepove, i to je sada makar javno obznanjeno.

POSLOVANjE

Najpre, Radna grupa je u radu Dinamove uprave našla nekolike nepravilnosti koje su sve od reda krivično delo. Prema izveštaju tog tela, UO kluba nije vodio zapisnike, a posebno zanimljivo je da je ustanovljeno da u Dinamu „nema poslovno finansijskih knjiga“! U klubu koji se bavi sa prosečno dvadesetak miliona dinara godišnje! Naravno, ustanovljeno je da nema specifikacija potraživanja i dugovanja, kao i da nema kompletne dokumentacije vezane za ugovore sa igračima. Na kraju, ustanovljeno je da Dinamo nije dostavio izveštaj o trošenju 43.000 evra sa specijalnog deviznog računa kluba, kao ni izveštaj za period kada je klub upravljao bazenom „Jumka“!?
Predsednik Radne grupe koja je preuzela na sebe obavezu da ispita finansijsko poslovanje Dinama bio je lokalni ministar sporta Dejan Ivanović Jova. Njegov potpis je na dokumentu koji otkriva razne maverzacije u najstarijem vranjskom sportskom kolektivu, ali Ivanović najavljuje i pravljenje detaljnog finansijskog izveštaja koji će biti prezentovan Gradskom veću. Kako on kaže, otkrivena dubioza je „trenutni presek“, i nije nemoguće da se u narednom periodu pokažu i neka nova dugovanja.
Kao ilustraciju rada prethodnog rukovodstva, Ivanović navodi činjenicu da je kroz klub u prethodne tri godine prošlo 73 fudbalera, a da uprava nije naplatila ni jedan jedini dinar obeštećenja ni za jednog od njih, kada su odlazili iz kluba, ma koliko da su bili plaćeni pri dolasku.
Naravno, dosadašnji predsednik kluba Nebojša Zupančić odbija sve optužbe na svoj račun, (vidi okvir), mada je izveštaj o radu Dinama zaista katastrofalan (vidi okvir). No, činjenice su prilično jasne – Dinamo još od 2002. godine nema svoj račun, nego radi preko posebnog računa Sportskog saveza, što sada u prvi plan ističe ovu instituciju. Oni su radili sa parama, i oni su odgovorni za način njihovog trošenja, dileme tu nema. Sad, da li je Zupančić sa njima tesno sarađivao ili nije, znaju samo učesnici ove priče, ali ona jasno pokazuje svo ludilo sistema preko koga se troši ogroman novac, jer je iz budžeta za ovu godinu, recimo, za sport odvojeno preko milion evra!
Zanimljivo, isto kao i Zupančić, i Zoran Antić, predsednik SS, negira da je finansijski izveštaj o poslovanju Dinama delo institucije na čijem se čelu nalazi. Tako, ispada da je izveštaj nekakva potpuno fantomska stvar, na kojoj nema potpisa, i kojoj svi negiraju autorstvo.
Antić objašnjava da je faktički tačno da Zupančić nije imao deponovan potpis i nije mogao da upravlja novcem Dinama, ali da suštinski to nije bilo tako.
– Iako je Dinamo poslovao preko SS, ni jedan nalog nikada nije pušten bez Zupančićevog znanja, ili znanja Bate Vučkovića, Ive Mladenovića a ponekad i Nenada Stošića – tvrdi Antić.

ŠLAG NA TORTI

On put novca opisuje isto kao i Zupančić. Iz Dinama, dakle, stiže zahtev, SS plaća, a Dinamo posle budžetu taksativno pokazuje, računima, šta je sve i gde plaćeno. Na opasku da ima indicija da su pare sa „Dinamovog“ računa išle u druge klubove, Antić tvrdi da je reč o pozajmicama, za koje je Zupančić svakako znao, i koje su kasnije do dinara i vraćene. I Antić, kao i Zupančić, tvrdi da je tražio desetinama puta da se račun Dinama odblokira, ali da to „nekome“ nije odgovaralo. Samo, u vreme kada je blokiran, dug je bio oko 800.000 dinara, da bi sada iznosio oko četiri miliona dinara. Da neko iz budžeta možda nije drugar sa nekim bankarom?
– Mi smo faktički učinili Dinamu uslugu, da može da postoji, i radili čak i zabranjene stvari. Ali, ja sam političko lice u SS, a direktni izvršilac je Dušan Tomić – ocenjuje Antić.
I ovde je sličnost sa Zupančićem frapantna – onaj nije upravljao parama Dinama nijednom u tri godine predsednikovanja, a ovaj je predsednik samo kao političko lice, dok o parama odlučuje neki sitniji službenik. Lepo zvuči, ali je malo verovatno.
Kao šlag na tortu dolazi Antićeva izjava da ni on nema deponovan potpis na Dinamovom računu, pa ispada da je samo Tomić znao gde idu pare, jer je samo on njima rukovao. No, Antić tvrdi da nijedan dinar sa računa u Alko banci nije mogao da izađe a da Zupančić nije znao za tu transakciju.
– Sve pare sa tog računa, do dinara, koje su iz bilo kog izvora trebale da odu Dinamu, tamo su i otišle – tvrdi Antić, koji kaže da su dugovanja realna jer su Dinamu bile potrebne veće pare od onih koje je imao, ali da to nije usamljen slučaj, jer gotovo svi sportski kolektivi u Srbiji rade na taj način, sekuću uši da bi krpili dupe.
– Ovo je isterivanje veštica, lični sukob i netrpeljivosti u kojima ja ne želim da učestvujem – završava Antić.
Na kraju, stvari su bitno jasnije nego na početku. Ogroman novac upumpan je u Dinamo ne samo u prethodne tri godine, a kontrola njegovog trošenja praktično ne postoji. Radna grupa na čelu sa Ivanovićem dirnula je u osinjak, i za sada zasita nije jasno kako će se čitava stvar završiti. Iz daljine, čini se da će sve biti zataškano, jer bi insistiranje na radu po zakonu dirnulo u same temelje vladajuće koalicije. Socijalisti, ovde očigledno predugo na vlasti, sve rade između sebe, na dogovor i poverenje, i ovo je prvi slučaj koji je izbio u javnost koji takav način rada i razmišljanja dovodi u pitanje. Sad, ko će pobediti – oni koji drže pare, i njima raspolažu, uz skupštinsku većinu, po svom ličnom nahođenju, ili oni koji imaju samo dobru volju da stvari dovedu u red? Nije teško pretpostaviti kako će ovo klupko biti raspleteno, na žalost javnosti. Sada je na redu sudska vlast, i ona mora da krene u akciju. Ne učini li tako, još jednom će se potvrditi da sudstvo ovde nije nezavisno, već da je samo produžena ruka politike. A prilika je, mora se priznati, izuzetno zgodna.

NEBOJŠA ZUPANČIĆ, EKS PREDSEDNIK UO DINAMA
Ni za šta nisam kriv

Nebojša Zupančić na čelo Dinama došao je 2005. godine, i nesporno je da je za njegovog zemana klub napravio najveće sportske uspehe, dvostrukim plasmanom u Prvu ligu Srbije. No, danas je on meta svih zainteresovanih strana, praktično glavni okrivljeni za dubioze i tešku situaciju u klubu. Ali, njegova „odbrana“ više je nego originalna. Najpre, on tvrdi da nikakav izveštaj, finansijski ili neki drugi, nije predao Radnoj grupi, i kaže da je nema pojma odakle izveštaj prikazan delegatima Skupštine, naročito zato što ti papiri nemaju nikakav potpis. On time pobija sam Izveštaj, u kome se tvrdi da su finansijski izveštaji za 2006, 2007. i 2008. godinu stigli iz Dinama. Ali, to nije jedina nepodudarnost bivšeg predsednika i onih koji ga gone.
– Po statutu, ja nisam u obavezi da vodim finansije kluba, već je to posao direktora kluba, a na toj funkciji se od 2002. godine nalazi Dejan Ivanović. Dinamu je račun u blokadi još od 2002. godine, mi smo radili preko podračuna u Sportskom savezu, a ja nemam deponovan potpis na tom računu. Tvrdim, nikada ni jedan nalog nisam potpisao, jer na to jednostavno nisam imao pravo – kaže Zupančić.
Iz ove, osnovne situacije, slede, prema Zupančiću, i sve ostale. Tako, on tvrdi da nije potpisao nikakav izveštaj bilo kome, jer nije imao uvid u finasijsko poslovanje kluba!
– Mirno spavam, jer ni jedan dinar ili evro iz Dinama nikada nije završio u mom džepu. Čitavo knjigovodstvo je u Sportskom savezu – tvrdi on.
Priča je, očigledno mnogo komplikovanija nego što se vidi na prvi pogled. Zupančić smatra da nije reč o nekakvom principijelnom sukobu, već tvrdi da je on duboko ličan. Kaže da su mu još kad je dolazio u Dinamo pretili da će „zažaliti zbog toga“. Dok je imao političku podršku niko ga nije dirao, a kada je ona nestala, postao je, na prvi pogled, laka meta. No, Zupančić se baš neda.
– Kada je stiglo obeštećenje od 43.000 evra za Dejana Stefanovića, otvoren je devizni podračun, ali su i tamo potpise deponovali samo Zoran Antić i Dušan Tomić. Kako sam ja mogao da zloupotrebim te pare, kad nisam imao zakonsko pravo da ih dižem sa računa – pita se Zupančić.
Kako je on vidi, situacija je prilično jasna. Dinamo bi, preko njega, ispostavio zahteve, recimo za sudije, igrače, smeštaj ili prevoz, a SS je, preko svog sekretara Dušana Tomića, vršio direktna plaćanja. Sve se, očigledno, radilo na poverenje, dok ga je bilo, jer Zupančić nije imao uvid u stanje računa, jer je njime upravljao neko drugi, dakle SS.
Samo, i to poverenje je na kraju puklo, Prema nekim nezvaničnim podacima, sa računa Dinama plaćena je, na primer, mreža za ženski odbojkaški klub, pa je u više navrata novac prebacivan ŽOK-u i „Jug“-u, te banjskom Železničaru, a na kraju postoji i neka stavka od 76.000 dinara za putovanje na sajam u Nemačku! Sve u svemu, prava sitnica, nekih dva miliona dinara, koji se, naravno, ne pojavljuju nigde, i ni u kakvim izveštajima.
Ima, naravno, tu more problema, ali Zupančić tvrdi da je lično bar nekoliko stotina puta tražio da se odblokira račun Dinama, ali da se niko na to nije obazirao. Tvrdi da je Dinamo držao bazen tek dvadesetak dana, i da su sve pare išle na račun koji opet ne kontroliše klub, nego SS. Uz to, postoji i skupštinska odluka da se Dinamu odvaja 30 odsto zarade od rada bazena i od rada carinskog terminala, ali Zupančić tvrdi da je taj novac stizao neredovno, i da on ni tu nema ne potpun, nego gotovo nikakav uvid.
– Da je samo deo para koje su trebale da dođu zaista došle u Dinamo, da li bi dug bio ovoliki? I neka sada kažu gde su te pare – traži Zupančić.
Ispada, dakle, da se Zupančić mešao u svoj posao samo kad je morao, a i da mu je nad glavom uvek bila sablja Sportskog saveza. Dok je bilo poverenja, niko se nije bunio, a sada, prljav veš isplivava sa dna septiče jame. Ko je u prvu? Po običaju, svako vidi samo svoj deo istine, da se baš ne kaže da svako laže na svoj način, zamagljujući istinu do neprepoznavanja.

BROJKE
Radna grupa otkrila je razna dugovanja Dinama, koja, prema nalazu koji je prezentovan Skupštini kluba, iznose tačno 14.696.675 dinara. Ova ogromna dubioza ima i istorijske korene, ali je i aktuelna. Dinamo najpre, na osnovu neizmirenih ugovora, plata i premija duguje 4,03 miliona dinara. Pod stavkom „ostali računi“ krije se dug od 5,65 miliona dinara, za stanarine, komunalije i struju dug je 325.000 dinara, blokada računa dostigla je cifru od nešto manje od četiri miliona dinara, a dugovanja prema Medicinskom centru su 722.000 dinara. Ukupno, dakle, Dinamo u ovom času duguje nešto malo manje od 15 miliona dinara.
Sa druge strane, u trenutku kada je Radna grupa preuzela na sebe poslovanje Dinama, na računu kluba u SS bilo je 247.000 dinara, a u decembru je klubu uplaćeno oko 674.000 dinara, dakle ukupan plus kluba iznosio je nešto manje od milion dinara.

IZVEŠTAJI
U materijalu koji je Radna grupa prezentovala skupštini kluba prikazani su izveštaji za poslovanje Dinama u 2006., 2007. i 2008. godini.
prema zvaničnim podacima Sportskog saveza, Dinamu je u 2007. godini iz budžeta uplaćeno 24,2 miliona dinara, a „izveštaji“ pokazuju „pravdanje“ za samo 14,3 miliona. Gde se dede još deset miliona? To je nemoguće proveriti, jer je u „izveštajima“ dat samo pregled izlaza novca, dok ulaza, odnosno prihoda, nema nigde. Opravdano se može pretpostaviti da je dubioza Dinama daleko već od prikazanih 15 miliona, do sumnje da ona čak prelazi 50 miliona dinara, što je otprilike jedan godišnji gradski sportski budžet. Ostaće tajna zašto Radna grupa to nije primetila, ali, i ovo što se iz „izveštaja“ da videti dovoljno govori o načinu na koji se u Dinamu radi, i daje dovoljno materijala da zvanični organi počnu da rade svoj posao, koji nije ozbiljno težak, i koji bi morao da se završi masovnim hapšenjem raznoraznih učesnika ove priče.
Naime, u izveštaju za 2006. godinu se kaže, recimo, da je firmi „Stema“ za sanaciju požara plaćeno 5.000 dinara, a ta ista stavka postoji i za 2007. godinu, ali je ona ovoga puta 27.000 dinara, dok je 2008. godine za te svrhe izdvojeno 14.000 dinara. Nije valjda da je klub svake godine zahvatao po jedan požar? Pripreme na Vlasini prve godine plaćene su 300.000, naredne 233.000, a treće 720.000 dinara, a da se cene nisu značajno menjale. Vodili su po nekoliko timova na pripreme? Najsmešnija stavka je „popravka kosilice“, koja se očigledno kvari svake godine, a njena popravka prvi put košta 99.500 dinara, (kao dve nove), potom 18.200 dinara, i na kraju 12.500 dinara. Nabavka kreča košta prvo 12.300 dinara, pa 3.200, ima mnogo ponovljenih stavki, nekih potpuno nejasnih, kao što je recimo „kazna“, ili „povraćaj neutrošenih sredstava“, i slično. Dakle, potpuni haos, javašluk, neznanje i nipodaštavanje svih zakonskih normi. Posle svega, šta čeka policija i tužilaštvo? Ili su, biće, i oni neobavešteni?