Kao raskovana paleta

– Eh, kako sam… kao raskovana paleta… Aj pomozi bože i sveti Jovane, ovako pred fajront, pa još s novinara. Sinko, samo da znaš, neverniku nijedan, Turčine, još u sveto Jevanđelje je zapisano da vi književnici i carinici ne mož da računate na carstvo nebesko. Olakšavna ti je okolnost što si ćeflija, dertlija, da ne kažem neku potešku reč…
– I ne veruješ u boga, a, ne slaviš slavu, ne postiš, na Badnji dan, kad se ide u planinu po badnjak, ne nosiš puške i pištolji, bazuke i zolje, ne secaš u ranac vešaljke i prženicu? Tc tc tc Srbin, pravoslavac… takvi kao tebe nas dovedoše dovde. A bre, njeknja na Bogojavljenje, u Sabornu crkvu na dva čoveka i jednu ženu sam teške telesne povrede naneo, jedno detence samo pregazi onako, dežurno, samo da dođem do krstenu vodicu, onaj glavni pop kaže da leči od svakakve boljke, i od šuljevi… Dobro, da sam mlađi maloletnik, možda bi imao protekciju, ali ovako mator nema zašto da držim guzicu uz duvar… Nego, što ga znam, ako mu prizorti, ako je u razvalicu…
– A ti ne veruješ! Samo će ti navedem nekolko primera, kako bog pomaga: evo, komšija mi, takoreći, brat mi od čiču, na sud smo već dvaes godine; on li be, u moje, leju od jagode da sadi, pa ja li sam najbudala?! Fatim pa ga tužim, a on pravnik, sudija, i sa svem to, iskopaše mu jagode! Kad, on mi se pa uzvrte na mene, što sam od šupu napravio toplanu za parno grejanje, kandi mu, kaže. I srušiše mi pola šupu, to jest toplanu, opet mavaj drvari, opet trupi, cepi drva, opet loži, otkukuj ćunke i odžaci!
– Ali, vidi bog slatak! Gledam ja, a kuća smo do kuću, kod njega dva dana veselje! Treći dan, sekna! Raspitam se okolo, a fala bogu komšije sve znaju, i sam za sebe što ne znaš, oni znaju! Raspitaj se za svoju biografiju, svašta će saznaš od komšije; prosto si druga ličnos.
– Elem, kažu za brata mi da mu se kalabaster posle dužeg vremena udrvi, i veselje u kuću! A oni ljudi u neke ozbiljne godine, pedesete, recimo, de je cvrsta alatka rara avis, retka ptica, što bi rekli stari Latini. Jedan dan, drugi dan, oćeš sinko nike patike, na! Oćeš ćerko, na žurku u kafić, na! Muže, što da ti omesim, samsu, ili ono što najviše voliš, poparu, topenicu? Ma ne sme žena da se navali nad rernu, đuvečku da nadzviri, da ne zagori, onaj odma zbiva kao nezdrav. Ma, idila.
– Kad, počna njega da ga boli. I dobija neku modru, nezdravu boju, kao čivit. Žena mu kaže – aj be, ništa ti nije, sećaš li se kad besmo mladi? I još po modar je bio, bed blu boj, kao vešplav, kao Pikasova plava faza. More, na njega mu nešto sumnjivo, kad uganeš prst pa te boli, a kamoli neki vitalni organi; nije problem među noge, nego među uši, kaže mi drugar, onaj za nedodrgavi, ali taj je bio u zabludi. Sreća, treći dan, sedne on s jedog urologa. Ma doktore, kaže, sitku nemam, i sve je šukar, ali ne spušta mi se, brate, pomodre, i boli me. Hmmm, hmmm, turi doca prst na čelo, dođi ti sutra da te ja pregledam.
– Ovaj opet pravi bahanalije celu noć, i sutra sabajle sa ono šatorče ispred šljic ode kod doktora. Kako uđe na prijemno, kod med sestre, sve padnu u trans, izbuljiše oči nadole, ne mogu faksimil da udare, on s onoga „ovna“ probije kapiju, i uđe kod doktora, zor mu, jebi ga. Pogleda doktor ono pola kilo meso, kaže, auuu, ozbiljna stvar, kako ti se u zlo doba digo, tako ti se u koren paškanata zagnjeo tromb, i dizalica i lizalica sad neće da se spušti. Kolko vidim, amputacija je neophodna. Žena mu ripne na doktora u oči – što be ti znaš, u Leposavić i Blace si završio medicinu, sad će sečeš vitalni organi na ljudi, sigurno imaš šemu sa Šiptari, da prodaješ ovog ponosa vaskolikog srpstva u žutu kuću!
– I doktor što će, za dve iljade evra, prase, kofu sirenje i balonče rakiju, izvadi tromb, reši problem gasovoda između Rusije i Ukrajine, otkuka cevku. I sad se pojavi novi problem – muž kao da je iz Ljubatu, dunđer, pa samo koristi visak, a kade mi je teslata, s držalje nagore? Na dud. I žena sad tuži urologa, u tužbu kaže – „bolje tri dana tabani da mi gledaju u nebesa, nego još triestri godine da hode od kujnu do špajz za biždeka“.