Da li ste čitali „Gorski list“ od Njegoša?

Eko Taxi Vranje

Da li ste čitali „Gorski list“ od Njegoša?

U novembru je 300 srednjoškolaca iz Vranja i Bujanovca radilo test iz srpskog i matematike, identičan onom koji se polagao u junu. Samo dvoje je dobilo maksimalan broj poena, jedan ima deset, ostali ispod pet, a veliki je broj onih koji imaju – nulu



„Turčin – vlah Alija otima Strahinjinu Anđeliju. Kada je čuo Strahinja pozvao je njena braća devet Jugovića da idu po nju da se bore sa vlah Alliju. I pored toga što oni nisu hteli da idu, on je pošao sam na svoga konja, sa svojom oštrom sabljom“. Takođe i „Kao dramski junak ona je nosilac dubljeg smisla ove tragedije i piščevom pogleda na svemu ovome“.
„Iako je neverna, ljuba Banović Strahinje je pošteđena života“. Ili „Razne lirske, epske pesme koje u sebi sadrže sve odlike ove epske poezije“, pa „Ima osobe koje bi nas vrlo rado saslušale, ima osobe koje se i neobaziru kada im kažemo da smo tužni“.
Sve ove gramatičke i stilske vratolomije istrgnute su iz pismenih zadataka učenika prve godine vranjske Gimnazije. O tome da su, redom, promašili temu da i ne govorimo. Još je porazniji podatak da su „autori“ budući stručnjaci za jezik! A koliki su „stručnjaci“ govore i njihove ocene iz srpskog – u odeljenju je samo jedna petica, tek nekoliko četvorki, desetak trojki, ostalo su dvojke i jedinice.

NjEGOŠE, TEBRA

A na kvalifikacionom ispitu u junu sva ova deca koja ne znaju ni padeže da nabroje, jer da znaju umeli bi i da ih pravilno upotrebe, imala su maksimalan broj poena iz srpskog. Isto tako i iz matematike, jer Gimnazija još uvek važi za elitnu srednju školu koja ceni kvalitet. Pa ako je to tako, kako je moguće da jedan petnaestogodišnjak ne zna da se „ne zna“ piše odvojeno?
Tako što su pominjani kvalifikacioni ispiti potpuno iste šanse dali svima – i „kapacitetima“, ali i onima koji su se jedva provukli kroz osnovnu školu. I to je donekle u redu da se na prijemnom masovno ne prepisuje, a sve uz blagoslov, čak i svesrdnu pomoć dežurnih profesora.
Rezultat – u srednju školu stižu sve nepismenija deca, kojima je čitanje „smaranje“, pa se dešava da đak generacije jedne ovdašnje osnovne škole, inače osvajač brojnih nagrada na takmičenjima iz srpskog, na pitanje šta voli da čita, bez trunke stida odgovara „Ja uopšte ne volim da čitam!“
Videći, valjda, besmislenost kvalifikacionih ispita za prijem u srednju školu Ministarstvo prosvete je u novembru, u 12 srednjih škola u Srbiji, podelilo test iz srpskog i matematike, identičan onom koji se polagao u junu. U Vranju su test radili učenici prvog razreda Tehničke škole, a u Bujanovcu đaci srednje stručne škole „Sveti Sava“. Pazite sad ovo: od 300 učenika, samo je dvoje dobilo maksimalan broj poena, jedan deset, ostali imaju ispod pet.
– Ono što zabrinjava je da je veliki broj učenika ostao bez ijednog poena. To znači da nisu dali nijedan tačan odgovor – kaže Jovica STEVANOVIĆ, prosvetnni nadzornik.
Po njegovim rečima, u Ministarstvu prosvete su ustanovili da nešto u sistemu polaganja ispita treba menjati, te da treba povećati prag znanja za pojedine škole.
– Rezultati pokazuju da veliki broj đaka prepisuje ili uči zadatke i odgovore napamet. A koliko (ne)znaju pokaže se na početku srednjoškolskog školovanja – objašnjava naš sagovornik.
Doduše, testiranje je rađeno „na prepad“, čak ni profesori nisu znali o čemu se radi, samo im je rečeno da 12. novembra sva deca budu u školi.
– Radilo se po grupama, ako je jedan učenik radio srpski, ovaj pored njega u klupi radio je matematiku. Test je bio isti kao u junu i imali su na raspolaganju dva sata. Rečeno im je da je test anoniman, te da se njegovi rezultati neće odraziti na njihove ocene – navodi Stevanović.
E, baš u tome neki naši sagovornici nalaze opravdanje za očajne rezultate testiranja.
– Ma, nemoguće da baš toliko ne znaju. Ubeđena sam da su se deca šalila i namerno loše uradila test. Ne znam iz koje su škole ta deca, ali za ove kojima sam ja predavala garantujem da su dobili ocene koje su stvarno zaslužili – tvrdi profesroka srpskog jezika iz ugledne osnovne škole u Vranju.
Opet, odgovor na pitanje koje je najpoznatije Njegoševo delo – „Gorski list“, ne zvuči baš kao šala, ako se uzme u obzir početak ovog teksta. A takvih je „bisera“ bilo na pretek.
– Šta to znači, deca su se zezala? Da li ovoj deci više ništa nije važno i niko im od odraslih, pa ni profesori, nije autoritet? Nije tačno da nisu shvatili ozbiljno, već im je znanje, da ne kažem neznanje, stvarno toliko. A četiri godine su to učili. Međutim, motivacija im je usmerena na pogrešnu stranu, uči se samo za ocenu, a između dva ocenjivanja se spava. Nastava je pasivna, nastavnici samo odrađuju posao, deca su neaktivna i nezainteresovana. Prijemni nabubaju napamet, polože i onda još četiri godine tako. Definitivno nešto mora da se menja – kategorična je Danijela DjORDjEVIĆ, psiholog u OŠ „Radoje Domanović“.

TESTIRANjE

Da nešto treba menjati slaže se i Danijela ARSIĆ, profesorka srpskog u Gimnaziji „Bora Stanković“. Njena praksa takođe potvrđuje da u srednju školu stižu skoro pa nepismena deca.
– I to je, kažu, ova generacija prvog razreda mnogo bolja od prethodne. A ja imam, recimo, vukovce koji pojma nemaju šta je to fabula ili kompozicija književnog dela. O tome da ga nisu čitali da i ne govorim. Ne znaju gramatiku, rečenice su im konfuzne, retko je ko uopšte pogodio temu, i to su đaci jezičkog smera – kaže ona.
Profesorka Arsić zbog toga uopšte nije iznenađena rezultatima novembarskog testiranja. Razlog je, kaže, što se sa decom u osnovnoj školi nikako ili veoma malo radi. Istina, i tu ima razlike, tvrdi ona, jer đaci iz „Vukove“ i „Domanovićeve“ škole dolaze „potkovani“ znanjem.
– To znači da deca nisu kriva. Jednostavno, treba ih animirati, zainteresovati za gradivo. A ako profesor nije zainteresovan za ono što predaje kako će onda deca da budu – pita se naša sagovornica.
Po njoj bi pravo rešenje bilo da se posle svakog polugođa, od petog do osmog razreda, pa i u srednjoj, radi test.
– Tako bi svi znali na čemu su – i profesori koliko su radili, i đaci koliko znaju, pa bi u hodu mogli da ispravljaju propuste. Osim toga, deca bi se navikla na testiranje i onda prijemni ne bi bio bauk kao što je sada – smatra profesorka Arsić.
Svi naši sagovornici slažu se da bi trebalo mnogo više pažnje obratiti i na to ko sve radi u školi. Jer, kakvo nam je školstvo, vrlo je moguće da jednog dana i ovi što ne znaju padeže predaju srpski!
– Vranjski osnovci su među prvima u Srbiji po postignućima na kvalifikacionim ispitima, a onda nekoliko meseci kasnije ta ista deca ovako kiksnu. To znači da negde nešto ne štima. Prijemni treba da bude pravi prijemni, da oni koji dežuraju budu rigorozni i da se stvarno ceni znanje. Onda, možda bi trebalo razmisliti i i tome da se za različite škole polažu različiti predmeti. Jer, onom iz tehničke sigurno ne treba toliko srpskog kao onom u gimnaziji – objašnjava psiholog Danijela Djorđević.
Možda mu ne treba toliko srpskog, ali da baš ne zna šta je napisao Njegoš, ipak je previše. Ili možda treba da budemo srećni što pored „Gorskog lista“ Njegoš nije napisao i „Pelinkovac“?


BEZ BRIGE
U Zavodu za kontrolu kvaliteta obrazovanja kažu da nema mnogo razloga za brigu.
– Mi jesmo dobili testove, ali ih još nismo obradili i napisali izveštaj. Ministarstvo prosvete je naručilo istraživanje čiji je cilj da prikupi što više podataka o tome da li kvalifikacioni ispiti imaju svrhe ili treba nešto menjati. Vranje je odabrano slučajno, baš kao i ostali gradovi. Šta god da pokažu rezultati, nema razloga za brigu i paniku, jer to nije pravi test znanja već samo prikupljanje podataka – tvrdi Gordana ČAPRIĆ, pomoćnica direktora Zavoda.

PANIKA
Ministarstvo prosvete najavilo je da će u junu na kvalifikacionom ispitu biti i nekoliko pitanja kojih uopšte nema u zbirkama. Među budućim srednjoškolcima već je sada panika, što govori kako se spremaju za prijemni. Uostalom, u novembru su popunjavali i upitnik u kome je čak 70 odsto njih navelo da su se za prijemni spremali oko šest meseci i da su imali privatne profesore. Onda su rezultati još porazniji.

KUPOVANjE
Novica MANOJLOVIĆ, direktor srednje stručne škole „Sveti Sava“ u Bujanovcu gde je obavljeno ponovljeno testiranje učenika nema utisak da su deca to neozbiljno shvatila već da im je toliko znanje.
– Uostalom, to potvrđuju i njihove ocene na polugođu iz ova dva predmeta. Iz srpskog od 146 đaka prvog razreda samo osmoro ima petice, 23 su četvorke, 37 trojki, 61 dvojka i 17 jedinica. Iz matematike je još gore – čak 34 jedinice, 73 dvojke, 22 trojke, 10 četvorki i samo sedam petica – nabraja Manojlović.
I on smatra da je sistem polaganja prijemnog potpuno degradiran, da je školstvo u celini takvo i da se više niko ni oko čega ne trudi.
– Što bi se trudili kad mogu da kupe diplome. Kad bi još mogli i znanje sa njima da kupe bilo bi dobro, ali to ne ide tako. Međutim, to je malo kome stvarno važno – tvrdi Manojlović.



  • Ostavi komentar