Crni profit belih mantila

Eko Taxi Vranje

Crni profit belih mantila

Priča o „uslugama“ stražara na bolničkoj kapiji, koji za mito javljaju pogrebnicima kad pacijent premine u bolnici, naslušali smo se proteklih godina. O tarifama lekara za bolnički krevet ili komplikovaniji zahvat i da ne govorimo



Slučaj lekara Eugena Slavika sa Instituta za neurohirurgiju u Beogradu, osumnjičenog da je tražio 500 evra za operaciju maloletnog deteta koje boluje od karcinoma, iznova je otvorio jednu od najbolnijih tačaka našeg zdravstvenog sistema – problem korupcije. Ministar Tomica Milosavljević hitro je, kao i u nekim ranijim slučajevima, reagovao objašnjenjem kako korupcija među lekarima nije masovna pojava. Time je priznao da je de facto ima, iako je precizirao: „Samo u sporadičnim slučajevima“.
U Vranju se javnosti plasirane informacije o korumpiranosti lekara po pravilu svrstavaju u ravan neproverenih priča.

I JARE, I PARE

Među belim mantilima se i dan-danas smatraju nevinim čak i lekari koji su oglašeni krivim pravosnažnim sudskim presudama, najčešće uslovnim kaznama zatvora. Gledano iz ugla pacijenta, ljudi su kod nas generalno spremniji da osude korupciju u zdravstvu više nego bilo koju drugu vrstu korupcije. Doduše, za to ima i dobrih razloga, objašnjava nam lekar ovdašnje Bolnice koji nije želeo da mu pominjemo ime.
– Korupcija na carini, recimo, interesuje samo uvoznike robe, a mali je broj uvoznika ili špeditera u Vranju. S druge strane, skoro su svi građani potencijalni pacijenti. Takođe, mi danas imamo sistem zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite koje je po svojim osobenostima svojevrsni relikt komunizma. U to vreme zdravstveno osiguranje bilo je tako koncipirano da svako plaća prema mogućnostima, tj. da mu se odbija procenat ličnog dohotka. To je bila premija njegovog osiguranja, a zauzvrat je dobijao garantovanu zdravstvenu zaštitu na najvišem nivou. To se popularno zove „i jare, i pare“. Takav sistem nema prođu u modernom svetu – kaže ovaj sagovornik.
U Zdravstvenom centru ovakvog tipa, dodaje on, koji pruža usluge pacijantima iz celog Pčinjskog okruga, delimično i iz Kosovskog Pomoravlja, korupcija postoji od ulaska u bolnički krug, od prijemnice do operacione sale.
– Za početak – nastavlja naš sagovornik – setićemo se samo priča o „uslugama“ stražara na bolničkoj kapiji koji za novac navodno nekim pogrebnicima javljaju kad pacijent premine u bolnici. O operacijama i tarifama smo se već dovoljno naslušali.
Neke celine jednog ZC nisu plodno tle za korupciju, posebno domovi zdravlja koji funkcionišu na nekim svojim principima.
– Kod nas su korupcija, odnosno primanje ili davanje mita na relaciji lekar – pacijent gotovo nemogući, iz prostog razloga što pacijent ima slobodu izbora. Zato mi ne možemo ni na koji način da ucenimo pacijenta. Ovde se čovek samo pregleda i dobija terapiju. Korupciju, ukoliko se sumnja da je ima, treba tražiti tamo gde je „levak uzak“, posebno u kliničkim centrima. Za korupciju u Domu zdravlja, kao delu Zdravstvenog centra, nikada nisam čuo. Ako je i ima na drugim mestima, ko je taj ko će to da vam kaže – jasan je Srđan TOMIĆ, upravnik Doma zdravlja.
Ginekolog Gordana DjORDjEVIĆ ističe da se, nakon najnovije beogradske afere oko primanja mita lekara, bespotrebno podiže prašina u javnosti.
– To je posao za policiju i pravosudne organe. Treba najpre dokazati da se korupcija zaista dogodila, jer ne možete bez dokaza osuditi nekoga. S druge strane, relativno je šta je to mito. Da li ga imamo i kada neko uzme od pacijenta viski, bombonjeru, parfem. Nisam dosad čula od bilo kog pacijenta tokom svoje karijere da je morao da plati za neku uslugu lekara. Ukoliko se neko od lekara zaista time bavi, a to se otkrije i dokaže, onda treba da bude najstrožije sankcionisan i od redovnih sudskih organa, ali i od struke – mišljenja je Djorđevićeva.

VRH LEDENOG BREGA

Dokazivanje primanja mita, tvrde sami zdravstveni radnici, utoliko je teže što gotovo po pravilu u svakom pojedinačnom slučaju iza lekara stoji drugi lekar, ili više njih. Tako da imamo niz belih mantila koje treba uhapsiti, što nije nimalo lako.
Primeri iz prošlosti uče nas da je korupcija u zdravstvu na relaciji lekar – pacijent samo vrh ledenog brega, već da su mnogo veći izvor korupcije u ovoj oblasti „javne nabavke“. Tu ne spada samo nabavka medicinskog materijala i lekova, već i hrane, sredstava za higijenu i svega ostalog što je zdravstvu potrebno. U te se nivoe jako teško prodire. Bez kvalitetnih dokaza, koje obično znaju samo akteri takvih malverzacija, iluzorno je upuštati se u tokove novca i robe. I na osnovu ovoga se da zaključiti kako je reforma zdravstva u Srbiji još uvek na krivim nogama. Tek kada se omogući osiguraniku da bira koliko će uplaćivati za zdravstvo, kakvu vrstu usluge želi da ima, tek kada privatna praksa u pravom smislu te reči postane deo sistema zdravstvenog osiguranja, onda će možda moći da se govori o korupciji kao delu naše ružne prošlosti. Najgore je što se korupcijom pojedinaca kalja cela profesija, a svi lekari nisu isti.


USLOVNE OSUDE
Anesteziologa Slavka Živkovića Okružno javno tužilaštvo optužilo je u julu 2002. godine da je od Ganimete Salihi, iz sela Biljača, navodno tražio 50 evra da bi vodio anesteziju na zakazanoj operaciji njenog maloletnog sina Leotrima Aslanija. Salihijeva je o traženju mita obavestila hirurga Natašu Ristić koja je trebala da operiše dete. Živković je navodno, pošto nije dobio novac, odložio operaciju. Odlaganje je obrazložio prehladom deteta. Na zahtev Ristićeve, dečji lekar konstatovao je da je dete zdravo i spremno za operaciju. Veće Okružnog suda osudilo je Živkovića u aprilu 2004. godine na šest meseci zatvora, ali je Vrhovni sud presudu ukinuo i vratio predmet na ponovni postupak. Živković je 21. jula 2006. godine ponovo osuđen na efektivnu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci za krivično delo primanje mita. Vrhovni sud je presudu preinačio juna prošle godine. Živkoviću je izrečena uslovna osuda od šest meseci zatvora, sa naznakom da se ista neće izvršiti ako on u periodu od dve godine ne počini novo krivično delo.
Sredinom 2003. godine Okružno tužilaštvo u Vranju optužilo je Srđana Mitića, lekara specijalistu ORL, za krivično delo traženje i primanje mita. Državno tužilaštvo ga je teretilo da je 4. jula 2003. godine od Berata Bajramija, pacijenta iz Crnotinca kod Preševa, uzeo 200 evra nakon što mu je operisao devijaciju nosnih pregrada. Mitić je na prvoj kontroli posle operacije od pacjenta navodno tražio 300 evra. Bajrami je sve prijavio policiji. Nakon dogovora sa inspektorima Policijske uprave, Mitiću je u njegovoj ordinaciji predao deset obeleženih novčanica od po 20 evra. Iste su pronađene kod lekara prilikom potonjeg pretresa, nakon čega je Mitić završio u pritvoru. Na suđenju je konstatovano da je Mitić kriv. Osuđen je uslovno.
Isto tužilaštvo optužilo je i ginekologa Marinu Janjić za primanje mita. U postupku koji se još uvek vodi pred Okružnim sudom, Janjićeva se tereti da je od Slađana Antića iz Donjeg Trebešinja navodno uzela 40 evra da bi porodila njegovu suprugu Zoricu.

BROJKE
CENOVNIK

Cenovnik „zdravstvenih usluga“ zavisi od vrste bolesti i težine lekarske intervencije. U situaciji da prime mito, shodno svojoj specijalnosti prvenstveno su kardiolozi, ginekolozi, babice, anesteziolozi, hirurzi. Sami pacijenti, ili rodbina u brizi za zdravlje najbližih, nude mito, a doktori često ne odbijaju „ponude“. U Beogradu su navodno cene operacija na crno sledeće: karcinom pluća 5.000 evra, ugradnja kuka 3.000, carski rez 1.000 i porođaj 500 evra. Hirurške operacije su, u zavisnosti od težine, od 200 do 1.000 evra.
Sudeći po dosadašnjim slučajevima, u Vranje se tarife, imajući u vidu da se ovde ne izvode neke preterno složene operacije, kreću od 50 do 200 evra. O skupljim naplatama „usluga“ se samo priča.

SUD ČASTI
Iako je Sud časti Lekarske komore Srbije oformljen, on još zvanično nije počeo s radom, tako da nijedan slučaj protiv lekara još nije počeo. I dalje se sve pritužbe na rad zdravstvenih radnika mogu prijaviti svakog dana od 0-24 na „beli telefon“ 0700/111-700

MUK
O korupciji u zdravstvu proteklih dana nismo mogli da govorimo sa članovima najužeg rukovodstva Zdravstvenog centra. Direktor Uroš Trajković nije se javljao na mobilni telefon ili je bio na sastancima, kao i direktor bolnice Dušan Aleksić. Načelnik hirurgije Momčilo Stošić nije želeo da govori za medije bez odobrenja direktora ZC, ali i zato što se njegove izjave u novinama, kako je kazao, „pogrešno interpretiraju“.


VOX POPULI
Ima li korupcije u zdravstvu?

Rodoljub Kićanović (21), tehničar:
– Ima, lekari su suviše halapljivi.
Zoran Stojkovski (26), privatnik:
– Narod je očajan i svako gleda da iskoristi koga može. Lekari koriste svoj položaj.
Milan Stojiljković (21), student:
– Da, meni bliski ljudi rade u zdravstvu.
Julija Dojčinović (17), učenica:
– Ima, sama sam bila žrtva.
Snežana Stoilković (55), penzioner:
– Postoji, od 100 % lekara, 200 % ih je korumpirano.



  • Ostavi komentar