Prevencija i kvalitetno lečenje

Eko Taxi Vranje

Prevencija i kvalitetno lečenje

Dijabetes danas ne mora da predstavlja nikakav hendikep za život, jer od njega boluju i vrhunski sportisti, naučnici, umetnici, uspešni ljudi, pod uslovom da oboleli bude taj koji kontroliše bolest, a ne ona njega



Šećerna bolest, ili dijabetes, prepoznata je još od antičkih vremena; u starom Rimu, recimo, vladalo je mišljenje da je to „bolest plave krvi“, ili boljka na koju su samo patriciji, plemići, imali „privilegiju“.
-U ovom veku – kaže, međutim, dr Svetislav MIŠIĆ, načelnik Dispanzera za dijabetes Doma zdravlja Vranje – najveći broj ljudi obratiće se lekaru upravo zbog šećerne bolesti. O tome najbolje govori podatak, da u ovom trenutku od šećera u svetu boluje oko 250 miliona ljudi, bez obzira na njihovu socijalnu, rasnu, nacionalnu, versku ili polnu pripadnost, sa tendencijom da ih do 2030. godine bude 500 miliona.

STRES I NAVIKE

Šećerna bolest je zbog toga okarakterisana kao najznačajniji socio-medicinski problem u svetu, pa se najveća pažnja posvećuje prevenciji i ranom otkrivanju bolesti. Šećerna bolest, inače, nastaje kao posledica dejstva određenih faktora životne sredine, od kojih je najznačajniji stres, i sadejstva određenih životnih navika, kao što je pušenje, ili prekomerna telesna težina. Simtomi bolesti se manifestuju tako što dolazi do povećane potrebe za unosom tečnosti, povećanim apetitom, učestalim mokrenjem i gubitkom telesne težine. Kod pojave simptoma, neophodne je odmah se obratiti lekaru i odrediti vrednost nivoa šećera u krvi.
-Postavlja se pitanje – nastavlja dr Mišić – da li je veća šteta na vreme ne postaviti dijagnozu šećerne bolesti, ili pak postaviti pogrešnu; jer, mnogo je teže uveriti nekoga da ne boluje, nego da boluje od neke boljke. Posle postavljanja dijagnoze, potrebno je pristupiti edukaciji obolelog, sa ciljem da upozna šećernu bolest, kako bi apsolutno kvalitetno živeo.
Šećerna bolest danas ne mora da predstavlja nikakav hendikep za život, jer od nje boluju i vrhunski sportisti, naučnici, umetnici, uspešni ljudi, pod uslovom da oboleli bude taj koji kontroliše bolest, a ne ona njega.
-To se – kaže dr Mišić – postiže uspostavljanjem dobre glikoregulacije. U lečenju šećera, najvažniji lek jeste zdrava ishrana, savetovana od strane stručnih lica. Oboleli mora da ima sva tri glavna obroka, a između njih i spavanja, lagane užine. U ishrani, od mesa je dozvoljeno riblje, i to od plavih riba, pileće i teleće; zabranjena su crvena mesa, divljač i svinjsko meso. Poželjno je i povrće, a od voća samo ono koje u sebi sadrži najmanje šećernih jedinica, takozvano kiselo voće. Od žitarica, integralne testenine i hleb. Ograničen je unos koncentrovanih šećera, kao što su slatko, med, džem.

DOBRA KORELACIJA

Dr Mišić ističe da je drugi lek, ne manje važan od ishrane, fizička aktivnost, i to kontinuirana, u vidu svakodnevnog pešačenja.
Od medikamenata, pak, koriste se oralni preparati i insulin, koji se daje injekciono; ova terapija može biti i kombinovana.
-Dobra glikoregulacija – ističe dr Mišić – omogućava da oboleli živi vrlo kvalitetno, kao i zdravi, i odlaže nastanak hroničnih komplikacija šećerne bolesti, od kojih je najopasnija hipoglikemija, ili pad šećera u krvi. Ona se, međutim, izbegava uspostavljanjem dobre korelacije između unosa hrane, lekova i fizičke aktivnosti. Hronične komplikacije su promene na sitnim, a kasnije i na krupnim krvnim sudovima, što može da dovede do oboljenja mozga, očiju, srca, bubrega i nogu, ali i celih organskih sistema.
Kod muške populacije, jedna od najznačajnijih posledica šećerne bolesti predstavlja erektilna disfunkcija, koja se jablja kod velikog broja obolelih;
-Često se postavlja pitanje, da li oboleli od šećerne bolesti može da ima seksualne odnose; odgovor je vrlo kratak: može, ako može – pomalo u šali kaže dr Mišić.
Što se pak tiče ženske populacije, šećerna bolest u današnjim uslovima ne predstavlja nikakav problem za rađanje, i strah od toga da deca majki koje boluju od šećera mogu da obole je neopravdan, jer prema najnovijim saznanjima, postotak učešća nasleđa kao faktora od oboljevanja od šećerne bolesti je vrlo mali.
Što se tiče terapije lekovima, i tu se napredovalo:
-Nekada – kaže dr Mišić – pre 30 godina, terapija lekovima je bila vrlo ograničena, sa dve vrste tableta i dve vrste insulina; danas, međutim, imamo na raspolaganju preko 200 vrsta insulina i šest grupa oralnih preparata.
Oboleli od šećerne bolesti sa područja Grada Vranja, leče se u Dispanzeru za dijabetes Doma zdravlja u Vranju. Dispanzer je kadrovski odlično osposobljen, zbog dobre edukovanosti svojih šest lekara i devet medicinskih sestara, i u mogućnosti je da pruži najkvalitetniju zdravstvenu zaštitu obolelima od šećerne bolesti.
-Problem predstavlja – kaže dr Mišić – porast broja novootkrivenih obolelih, kojih je u 2008. godini bilo oko 400, tako da vremenski ne postoje uslovi da se dovoljno pažnje posveti obolelima. Do skoro je postojao i prostorni problem, koji sada u završnoj fazi rešavanja. Ali, počev od vremena najveće krize, pa do danas, naši pacijenti su uvek imali mogućnost da urade potrebne laboratorijske analize, i dobiju propisanu terapiju. Naš dispanzer je ušao u projekat rađenja skrininga na otkrivanju šećerne bolesti među rizičnim grupama, što predstavlja veliko priznanje za sve nas. Mi nastavljamo tradiciju vranjske antidijabetske službe, koja je među najstarijim u Srbiji, sa tradicijom od preko 50 godina, što je za mene i moje kolege obavezujuće.
Na kraju, dr Svetislav Mišić poručuje:
-Da bi šećerna bolest bila što manji problem za onoga koji od nje boluje, kao i za članove njegove porodice, potrebno je posvetiti mnogo pažnje prevenciji, kao i kvalitetnom lečenju već obolelih.


BROJKE
U svetu danas od dijabetesa boluje oko 250 miliona ljudi, a zabrinjavajuća je tendencija ubrzanog rasta ove bolesti, jer se procenjuje da će se do 2030. godine taj broj udvostručiti. U Srbiji, broj obolelih je oko 200.000 ljudi; Pčinjski okrug ima oko 10.000 dijabetičara, a na području Grada Vranja taj broj iznosi polovinu, oko 5.000.
antrfile

KARIJERA
Mr sci. med. Dr Svetislav Mišić, načelnik Dispanzera za dijabetes Doma zdravlja u Vranju, rođen je 1954. godine; posle završene gimnazije u Vranju, diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Nišu; završio je postdiplomske studije iz endokrinologije, i specijalističke studije iz interne medicine.
-Moje interesovanje za dijabetes – kaže dr Mišić – potiče još iz studentskih dana, zahvaljujući mom pokojnom profesoru Antiću, jednom iz plejade vrsnih endokrinologa i dijabetologa iz našeg kraja; pomenuo bih dr Miodraga Zdravkovića, profesora Dragana Zdravkovića, pokojnog profesora Mioljuba Kičića, akademika profesora Dragana Micića. Vranje je oduvek u ovoj oblasti bilo među vodećima, i moja je velika obaveza da sledim njihov put u borbi protiv ove opake bolesti.



  • Ostavi komentar