Nada u uniformama

Plan demokrata prilično je jasan – deo „Jumka“ mogao bi biti spašen kroz namensku proizvodnju, dok ostale delove čeka ili propast, ili privatizacija, ili ustupanje investitorima koji bi u praznim halama, sa gotovom infrastrukturom, mogli da pokrenu neki novi biznis

Sasvim nenadano i bez ikakve prethodne najave, na oproštajnoj konferenciji za štampu u 2008. godini, vranjska Demokratska stranka izašla je u javnost sa svojim modelom za rešavanje problema u „Jumku“. Demokrate su rešenje tih problema istakli kao svoj glavni prioritet u ovoj godini, a glasogovornik čitave ideje bio je zamenik gradonačelnika i potpredsednik GO DS-a Igor Andonov. On je istakao da „Jumko“ rešenje za preživljavanje može da traži skoro isključivo u namenskoj tekstilnoj industriji, dakle pravljenju uniformi za MUP, Vojsku i slične državne institucije. Dodirnut je i problem „Zambera“, uz obećanje da će DS učiniti sve da zaposleni, posle očigledne propasti čitave investicije, ipak ne ostanu na ulici. Pažljive posmatrače situacije prilično je zbunio ovaj istup demokrata, posebno zbog činjenice što je poslednjih meseci izgledalo da je „Jumko“ deveta rupa na svirali lokalne vlasti. No, grebanje po površini problema pokazalo je da se iza kulisa dešava živa, reklo bi se skoro pa diplomatska aktivnost, usmerena ka samo jednom cilju – da se spasi što se spasti može. Iz izjava učesnika može se zaključiti da između zainteresovanih „pomagača“ baš i nema neke ozbiljne koordinacije, da jedni mlate u klin, a drugi u ploču, ali da svi napori vode zajedničkom cilju – praktično podržavljenju jednog dela „Jumka“, što bi sigurno značilo spas za veliki broj radnika tog kolektiva. Svest o tome da je „Jumko“ u sadašnjem obliku ne samo neodrživ, nego i skoro nemoguć za prodaju, rodila je nove ideje, od kojih bi neke mogle da zažive i u praksi. Nogu su povukle demokrate, za sada nejasno da li iz iskrenih ili pomalo politikantskih razloga. Inicijativa te stranke naišla je na odobravanje, iako nije probudila nikakve iluzije – niko nije siguran da li je ona izvodljiva u praksi.

VIDjENjE

Zamenik gradonačelnika Igor Andonov, koji je i izneo ideju u javnost, kaže da je zapravo reč o viđenju DS-a za opstanak firme. Plan je jasan – da se vidi, u kontaktu sa Beogradom, kao iskoristiti deo postojećih kapaciteta. Lokalna vlast posredovala je kod prilikom dodeljivanja najnovijih subvencija „Jumku“, ali su svi svesni da tako ne može u nedogled.
– Pisali smo i premijeru, i Djeliću i Dinkiću, i tražili sastanak. Moramo da pokušamo da rešimo problem „Jumka“, jer bi još 2.000 nezaposlenih za grad značilo katastrofu. Zato, više nema odlaganja tog poblema – decidiran je Andonov.
No, i on sam je svestan da plan, ma kako dobar, ima sasvim neizvestan ishod.
– Ne znamo da li je moguće ostvarenje ove inicijative, videćemo to posle razgovora u Beogradu. Jedino je jasno da je zapošljavanje 10.000 ljudi tamo, kao nekad, nerealno. Želimo da od nekih delova „Jumka“ napravimo industrijsku zonu, da bi došli investitori i pokrenuli neku sasvim drugu proizvodnju. Hoćemo da pomognemo, u kontaktu smo sa ministarstvima, pa ćemo videti – ništa ne obećava Andonov.
Sve u svemu, plan DS-a prilično je jasan. Po njemu, deo „Jumka“ mogao bi biti spašen kroz namensku proizvodnju, dok ostale delove čeka ili propast, ili privatizacija, ili ustupanje investitorima koji bi u praznim halama, sa gotovom infrastrukturom, mogli da pokrenu neki novi biznis.
U priču su neminovno uključeni i radnici „Zambera“. Ako je verovati Andonovu, i tu je situacija jasna – ako bude posla za „Jumko“, lako će se naći mesta i za njih, iako su zvanično napustili firmu. Ako posla ne bude za maticu, „Zamber“ će biti minimalan problem.

SPREMNOST

Sa svoje strane, „Jumko“ je duboko zagazio u privatizacioni proces, koji bi na kraju morao da rezultira izlaskom kompanije na tender. Ali, postoje tu dva ozbiljna problema. Država, nezadovoljna radom dosadašnjeg privatizacionog savetnika, rešila je da ga promeni, što prolongira čitav proces. Pod dva „Bivoda“ još uvek nije prodata. U međuvremenu, inicijativa DS-a otvorila je nove vidike, pa Goran Trajković, pomoćnik direktora „Jumka“, ocenjuje da bi ovaj predlog mogao biti realno rešenje.
– Da li će to biti strateško partnerstvo, kao sa Fiatom, ili pretvaranje u državno ili javno preduzeće za namensku proizvodnju, ili čista privatizacija, videćemo. Za sada, i pored razgovora, nema ničeg konkretnog. „Jumko“ je spreman, uz manje probleme, da preuzme čitavu tekstilnu namensku proizvodnju u zemlji – tvrdi Trajković.
Po njemu, problemi su uglavnom poznati. Socijalni program je učinio svoje, pa bi kadrovska osveženja dosta značila, neophodne su i manje tehnološke inovacije. Ipak, najveći problem je novac, jer neko, jednostavno, mora unapred da finansira takvu proizvodnju.
Zanimljvo je da „Jumko“ i sada radi gotovo isključivo namenski tekstil, od čega je u prethodne četiri godine inkasirano oko osam miliona evra.
– Problem je u činjenici da nam je blokiran račun, pa ne možemo da se sami javljamo na državne tendere. Tako posao uvek dobijamo od trećih lica, koji od države dobijaju tendere, a „Jumko“ onda za njihov račun odradi celokupan posao. Inače, u namenskoj poizvodnji mi smo praktično lideri na Balkanu – jasan je Trajković.
Prema rečima sagovornika „Vranjskih“, „Jumko“ je dobio podršku od mnistarstva odbrane, ali zadnju reč ipak ima Vlada. Telegrafski – inicijativa DS-a ima smisla, ali Vlada je ta koja mora da preseče i kaže šta hoće. Ali, oni se ne žure (vidi okvir), kao što se nikada do sada nisu ni žurili kada je „Jumko“ u pitanju.
Ma koliko tinjajuća, na kraju tunela javila se kakva – takva nada za „Jumko“. Firma na umoru nema mnogo izbora. Zaboravljena od države, prepuštena na milost i nemilost ajkulama na tržištu, firma se bori za goli život. Očekivana prodaja „Bivode“ mogla bi da znači bocu kiseonika za ovog teškog bolesnika, ali će i ona samo prolongirati propast. Tihovanje nadležnih po ovom pitanju prekinuto je inicijativom DS-a, ali sada je na redu Beograd, od koga u krajnjoj liniji sve zavisi. Svima je, izgleda, postalo jasno da „Jumko“, onako ogroman kakav je sada, ne samo da niko neće da kupi, nego bi ga malo ko i kao poklon primio. Zato, potrebne su sveže ideje, od kojih je ova DS-a, treba se nadati, tek prva u nizu. Političko privredna čaršija živnula je na početku godine, i to je dobar znak. U suprotnom, put u provaliju bez povratka sasvim je izvestan, ali i logičan ishod dosadašnjeg delovanja svih umešanih u propadanje nekada moćne firme, sa čijim olupinama danas, očigledno, niko baš jasno nezna šta treba da se uradi.

VLADA: JAVNI POZIV FEBRUARA
U čitavu priču oko „Jumka“ u velikoj, ako ne i odlučujućoj meri, umešana je i Vlada Srbije, preko svog Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Ali, u ovoj instituciji, čini se, oni uopšte ne razmišljaju o „Jumku“ na način koji bi Vranjancima doneo neku novinu. Sudeći prema saopštenju Pres službe ministarstva, što se „Jumka“ tiče ne samo da nema promene strategije, već se i dalje istrajava na dosadašnjem načinu mišljenja vezanom za privatizaciju firme. Dve su tehničke novosti u ovoj priči – 26. decembra prošle godine izabran je novi, treći po redu privatizacioni savetnik, „BC Consulting“ doo, i dogovoren je datum prodaje „Bivode“.
– U ministarstvu je 12.1. 2009. godine održan uvodni sasatanak sa novoizabranim konsultantom, direktorom i članovima Upravnog odbora „Jumka“. Na sastanku su dogovorene dalje aktivnosti usmerene prevashodno na pripremu prodaje „Bivode“, a javni poziv za prodaju ove firme planiran je za februar 2009. godine. Sredstava od prodaje bi poslužila za namirenje komercijalnih poverilaca, što bi dalje olakšalo i privatizaciju samog „Jumka“ – prenosi Pres služba Ministarstva.
Dakle, nema promene strategije, nikakva „namenska“ se ne pominje, niti ima bilo kakvih novih planova – prodaja „Bivode“ ostaje prioritet, od prodaje porodičnog nakita namiriće se dugovi, a dalje, Bog neka je u pomoći.

STOJČIĆ: TRAŽIMO BILO KAKVO REŠENjE
Gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčić nije želeo da komentariše inicijativu vranjskog DS-a, tvrdeći da sa njom nije dovoljno upoznat. Ipak, gradonačelnik tvrdi da je lokalna vlast vrlo upućena u probleme „Jumka“, i da je jedan od njenih prioritetnih zadataka da lobira kod svih koji o tome odlučuju da se za nekada najveću vranjsku firmu iznađe bilo kakvo rešenje, „svakako bolje od trenutne pat pozicije“.
– Moramo naći model za prevazilaženje problema u „Jumku“. A šta će biti sa „Jumkom“, na koji će način on biti sagledan, to u ovom trenutku niko ne može da vam kaže. Zato i tražimo od države da preseče i kaže – ovo je najbolji model. Da li će deo raditi namensku proizvodnju, a delovi biti privatizovani, ostaje da se vidi, ali ako se rešenje brzo ne nađe, i ovih 1.800 radnika koji trenutno radi u „Jumku“ ostaće bez posla. Više vremena za gubljenje nema, i prva tri meseca ove godine mogla bi biti odlučujuća – kaže Stojčić.

KOJČIN: IMA NADE
Zorica Kojčin još uvek se nalazi na čelu UO „Jumka“, mada je, prema njenim sopstvenim rečima, već izvesno vreme na bolovanju. Inicijativa DS-a za nju nije novina, jer kaže da je i ona sličan plan iznela prilikom predizborne posete Borisa Tadića i Mlađana Dinkića Vranju, tako da to ni za centralne vlasti ne bi smela da bude nikakva novost.
– „Jumko“ je i danas praktično jedino preduzeće u državi koje može da zadovolji namenske potrebe tržišta. Eventualni dogovor bio bi koristan i za državu i za „Jumko“, jer bi se izbegli posrednici, koji su danas neophodni u čitavom poslu. Blokada računa, glavni problem „Jumka“, velika je i ozbiljna, ali tražimo način da je prevaziđemo – kaže Kojčinova.