Da imaš svoje pare i tuđe žene

Eko Taxi Vranje

– Muzika! Ajde, ovako pred fajront, za mene i moje veselo društvo, to jest ovoga novinara takoreći, još jednu pesmu! Koju? Hmm… ajde onu – mito, korupcija! Ne znate tu pesmu?! Eee, i vi ste mi neka čuvena ciganska muzika, a ne znate tu pesmu, cela država je peva već više od pedeset godine! A u poslednje vreme, to je hit, ne skida se od radio, zvezde granda i tevednevnik. Ama, kako ne znate?! Ide ovako – mitooo, mitoo, korupcijaaa… Setiste li se? Dobro, nije baš kako sam reko, nego Mito bekrijo, al nema veze, na isto mu dođe…
E pa, novinare, živko i zdravko, mirko i slavko, da imaš svoje pare i tuđe žene, da si živ i zdrav, i da ti je dajma prav, kao što je, da se ne falim, na moju malenkost; s njega, be, još orasi kršim! Dobro, jes da su orasi meljani, ali nema veze, ora` si je ora`…
– Bree, gledam preksinoć, srpska Nova godina, svi normalni narodi imaju si po jednu novu godinu, ali mi vrščiki, malko su nam i dve, će slavimo i kinesku! Čini mi se da baš ide njihova nova godina, a oni ih zovu po životinjke, te godina zmaja, pa godina teraježa, pa godina željke, pa godina katerice, tu su i majmuni, zmije, daždevnjaci, more čitava menažerija! A sad, kako mislim, ide im godina pacova, taman primereno za nas… I ajde, smilova se, dobi ratne dnevnice, Dinkićeve akcije javnih preduzeća, država mi vrati posle rata oduzetu imovinu, a sve to kad se svinja kači u topolu, i tako pun s pare, izvedem ženu na doček, je li, srpske Nove godine. Sedimo u neko veselo društvo, neki usilni muži, kao veprovi u mlad mumuruz, samo vade pare i kite muziku, žena mi se raspištolji, a znam te puško dok si pištolj bila, i dok si pištolji čistila, pa sve s onu čašu živeli, pa živeli, dosadi i na oni bandzovi, i na mene. Pa kad vu viknem – dosta se, mori maco, čuka više, pini malko, će te ufati meze. Ćut! – kad mi se izbeči ona, ne mi je, kaže, do pijenje, nego do čukanje!
– Ne, ne, ne zove se ona Maca, pogrešno si shvatio. Kao stari drugar mi, iz vojsku, nismo se videli tries godine, on iz nekakvu Bosnu, pa još i Hercegovinu. Bio tu u prolazu, u susednu i prijateljsku Tursku, pa navratio do mene, ruke šire u lice se ljube. Kaže taj Muja, a već popismo, onako smo šamadroz, veli – jebeš zemlju koja Bosne nema. More Mujo, reko, jebeš Bosnu koja zemlje nema!
– I što ti zapriča, aha, ja na ženu mi daj maco ovo prinesi, daj maco ono umesi, daj maco tresi mesi. Gleda onaj bosančeros, ovoliki oči, maca izađe negde, pita me drugar – kolko si, ba, u braku? Pa ima, reko, tako, posle vojsku, oko tries godine. On ustrepka – posle tries godine, još hanumu zoveš maco maco?! Mašala, sevdah je sevdah! Ma ne be, reko, nego poštenski da ti kažem, dokle je nema: posle tries godine zaboravio sam joj ime, a sramota me da pitam, pa tako joj sve tepam, maco maco. A što da ti pričam? Kad posle tolko godine legnem s nju da ispunim bračne dužnosti, kao s rođenoga tatka da sam lego!
– A nešto sam ti sve uilan, ilala ti i praznici. Zašto? Pa, eto kakvi smo ljudi – njeknja, na svetog Vasilija, našu slavu, nakanim se da iskočim na groblje, posle ne znam kolko vreme, da ispozapalim sveće, na preci da osvetlim malko. Kad, eto ga komšija mi, mislim tu, na groblje, i on tamo kod njegovi pali, krsti se, rove. Kako si, pitam, komšijo? Eh, kako sam, kaže; evo izađo na tatka sveću da zapalim, a on ne zbori s mene, mrtav ladan. Pogleda nedodrgavoga, prekrsti se, mislim odatle u ludilo potamo nema, kad eto ti ga on opet. Komšijo, kaže, gledam pored tvoje groblje ovu stazu, zašto ti to lepo ne ogradiš, pa na ogradu ne turiš šiljci? Božemeprosti, reko, komšo, pa to nije grobno mesto, nego prolaz, kako to da ogradim, i zašto, bre, ako boga znaš? Slušaj ti mene, kaže, znam ja ovi lopovi, grobno mesto dve iljade evra, sitku nemaju, ako je tesno, će prodaju oni to na nekoga, da sarane bližnjega onako na stranu, na kant, samo pare da uzmu; ili, neko dete tu će ti uvale! Pobego od nekrofila, sve se odzrćam kao mečka kad gu skubev, da ne ide po mene. Potamo se, potamo!
– Muzika! Ajde onu vašu staru – ramu davala! Što?! Ni tu ne znate?! Izem ti čuvenu cigansku muziku, ne zna ramu davala! Ama, još deda ti Asan mi je to svirao, kurafte ramonika te kurav! Kako ide? Evo slušaj: Jovicu žena varala, šarala, šeće – ramu davala!





  • Ostavi komentar