Pope, vino ili rakiju? – I pivo!

-Dete! Daj dve grejane! E pa ajde, novinare, Hristos se rodi, pomozi bože i Božiću, ovako pred fajront. Što ćeš, normalan svet si sedi doma na praznik, u toplome krugu porodice, krcka prase što je ostalo od Božić, i rusku salatu i lučen gra`, a mi prokletnici visimo ovde pred fajront i molimo dete da nam zgreje još po jednu… falim te bože što nisam normalan…
-Jebi ga, neko pije od sreću, neko od tugu, a ja pijem od sabajle. Dete! Daj još po jednu grejanu, ali dok ne provri, daj po jedan vinjak! Šta je ovo? Ti bar znaš, služiš me tries godine, da ja nikad ne pijem na golo; znači, daj mi i jedno pivo. Što vikaš, novinare, ja kao onaj pop što su ga pitali – oče, vino ili rakiju? A on odgovara – i pivo!
-Manguparija, novinare, bitange, kažu od pivo se trezni; a na mene mi je ovo petnaesto od sabajle, i nešto ne primećujem da sam potrezan, beter. Nego čekaj da se prepipam, da vidim da li će imam ovo da platim, dvatrista dinara vrtešem tu negde… aha, će se uklopim, šukar! Eee, sad se brojim, a u Slobino vreme, ček da se prekrstim za njegovu dušu, iako je bio komuništa, kakvo brojanje?! Puni džepovi s pare, svi Srbi milijarderi! Kažeš, nije bio komuništa, nego lopov? Ne znam… Sećam se ovi njegovi čauši iz Vranje, kad su bili izbori, pa dođu u moje selo, i u zadrugu drže zbor radnih ljudi i građana. Pa jedan, tako, s naočare i bradu, kao, božemeprosti, čiča Draža, kači se na astal i izapne se – „ljudi, glasajte za nas, a ne za snage haosa i bezumlja, što nas vode u nekakvu Evropu! Dal` ste bre ludi, kog ćemo moga tamo?! Pa znate li, ako uđemo u Evropu, prvo što će Evropljani da zabrane, to će budu naši stari dobri običaji, na koji ovaj narod preživljava `iljadu godine: neće smete da koljate prasci i da pečete rakiju! I neće smete da jedete beli luk, osim ako ne idete kod lekara, pa okandite celu čekaonicu, ili ako ste Francuzi“!
-I sad nas isteruju iz pamet s nekakvu inflaciju… Ooo, inflacijo redžepovice, živa mori rano moja! Drage uspomene, sećam se blagorodne devedestreće. Odemo u kafanu, napravimo ceh 38 miliona, vadimo pare iz džakovi, sabrasmo 32, ali fale još šes. Konobar čeka, a mi dok prebrojimo pare, kao da čitamo „Anu Karenjinu“. Možemo li da ostanemo dužni šes miliona, pitamo konobara, on kulira – kako ne, kako ne, taman sutra da kupim šibicu.
-Ili, bio sam kum u Kruševac, te berićetne godine. Odem u Bugarsku, kupim servis za kafu i peškiri, pojeftino… I pođem za Kruševac, negde kod Ražanj me zaustaviše kešolovci, saobraćajna policija; dobar dan, dobar dan, gospodine, ovde je dozvoljena brzina 60 km na sat, a vi ste vozili 60,02. Kazna, 22 miliona. Dobro, reko, znam da sam zgrešio, ali kum sam danas, nemoj da mi uzimate gotovinu, nego napišite kaznu, pa ja će platim kod sudiju za prekršaji. Molim, salutiraše oni panduri, puštiše me. Kad, ja sam to i izumio, za jedno dva meseca dolazi interventna patrola, kažu, niste platili kaznu od milijardu i osamsto iljade, morate sa nama u apsu. Pa kolko bre, braćo? Tri dana, kažu, tolko i tolko košta zatvorski dan. I odlega si tri dana, i to na levu stranu, za dve milijarde, ej! To je bila država, a ne kao ova sad kolokurnica, de za jedno obično ubistvo premijera te oderu sa četeres godine! Pa mi Srbi kolko smo naši vladari istepali, da su nas ranije tako sudili, do sad bi se zatreli, kao Hazari… Nego, na neki i smanjiše, petnaes-dvaes godine, vidi se reforma pravosuđa…
-Onda, iste te inflatorne godine, uzmem 50 čeka iz banku, i odem u Crnu Goru, tad smo bili duj oka u glavu, slepče i jedni i drugi, i Srbi su Crnogorci, ne li? Oni pa tad uđoše u trip, da se otkače od bedu, od Sorabi, nećemo be da smo stari, oćemo da smo novi! I kažu mi sapatnici, koji su već bili na crnogorsku rivijeru, ne primaju čekovi! Kako be ne primaju, zašto žmirkav na ono jedno oko? I za probu, u Budvu kupim vinjak, kartonku, plaćam s ček. Ona blagajnica ništa, samo kaže – viđeh dobrijeh momakah, ali kako tebe ne viđeh. Žuti vuče, podigni brkove, da ti viđim toke na prsima, a u ruke kako što su tvoje, biće svako kilo ubojito!
-Kad ja vido da to prođe kao voz kroz mumuruz, pa kad počna da pisujem čekovi, kao sabrana dela! I na letovanje pečali i za zimovanje, sve na čekovi, napisa se, kao dnevnik Ane Frank! I kupi si dve tri pančete, i nekolko butke, što od kozu, što od krme, i još nekolicinu kartonke vinjak. Godižbina!