Nova rupa na kaišu

Predviđanja privrednika i političara sa juga Srbije nisu nimalo optimistična, mada je jasno prisutna oprezna nada da se baš ne mora kapitulirati na prve znake opasnosti

Bauk svetske ekonomske krize širi se planetom poput letnjeg šumskog požara, a Srbija i dalje uživa u svojoj omiljenoj ulozi babe koja se češlja, opominju svi ozbiljni ekonomski analitičari u ovoj zemlji. Dolazeća godina mogla bi biti veoma teška, najteža još od Miloševićevih devedesetih, slažu se gotovo svi sagovornici „Vranjskih“ na ovu temu. I zaista, novom dobu malo se ko danas raduje i kao da niko ne veruje u nedavnu tvrdnju Mlađana Dinkića da je ekonomska kriza šansa za srpsku privredu. Umesto toga imamo labilan kurs dinara, opadanje privredne aktivnosti, ogromnu nezaposlenost, siromaštvo i opšte beznađe, što su samo neki od atributa trenutne srpske situacije. Uz to, po uveravanjima nadležnih, kriza još nije ni stigla u Srbiju. Goran Jović, predsednik regionalne Privredne komore Leskovac ocenjuje da se, uprkos drugačijim uveravanjima nadležnih, svetska ekonomska kriza u velikoj meri oseća i u ovom delu zemlje, možda čak i više nego na drugim mestima.
– Prognoze su prilično crne. Već početkom januara mogu se očekivati ozbiljni problemi, i otpuštanje najmanje 1.600 radnika na jugu Srbije.
Kulminaciju krize očekujemo u aprilu i maju, i moramo biti spremni na velike probleme, pre svega u izvozu. Smanjenje javne potrošnje je jednostavno obaveza. Vlada Srbije mora ovde da bude stalno na terenu, mora da definiše probleme i da se ozbiljno posveti njihovom rešavanju – kaže Jović.
Predviđanja privrednika i političara sa juga Srbije, dakle, nisu nimalo optimistična, mada je jasno prisutna oprezna nada da se baš ne mora kapitulirati na prve znake opasnosti. Ipak, stezanje kaiša je neminovnost koju niko ne mora posebno da naglašava, ali je neizvesnost ono što zapravo najviše plaši. Niko u ovom trenutku ne zna koliki će biti kurs nacionalne valute u naredna tri meseca, kolike će biti rate kredita u bankama, ko će ostati bez radnog mesta, u kom pravcu će se kretati državna ekonomska politika. Bez tih parametara ni vlasnicima preduzeća nije lako da ocene kako dalje, na šta i koga mogu da računaju, a čega treba da se paze. U takvoj situaciji, u Vranju kao da ni Deda Mraz nije dobrodošao. Atmosfera na ulicama je kao pred rat, narod ćuti jer ne zna šta više da kaže. Pitanje kako i šta u novoj 2009. godini traži hitan odgovor, koji se, začudo, niko baš ne žuri da pruži.

OTPUŠTANjA

Nejaka vranjska industrija odavno se suočava sa recesijom, mada to ovde niko ne želi da prizna. Ako ne mora, naravno. Dva suprostavljena koncepta sudaraju se čeono, a da još uvek nije najjasnije koji bi od njih morao da prevlada u aktuelnoj srpskoj situaciji. Na jednoj strani, recimo, BAT, u strogom priznavanju profita kao jedinog merila poslovanja, otpušta skoro polovinu radnika, a na drugoj „Simpo“ i dalje, i pored svih teškoća sa kojima se suočava i jedva preživljava, ne oslobađa se ni jednog jedinog od svojih 5.000 zaposljenih. Da je ovo normalna zemlja dileme ne bi ni bilo, ali ovo je Srbija, pa je opredeljenje, iz ranoraznih razloga, za jednu ili drugu opciju potpuno neuputno.
Ali, život između ranog kapitalizma i socijalizma na umoru ima svoje zakonitosti, i ne odvija se mimo svetskih trendova. Jug Srbije, a sa njim i Vranje, muku muči sa istim problemima kao i ostali svet, ma sa koje strane da se problemi posmatraju.
Privrednici, prema rečima Jovića, imaju direktne predloge koji bi mogli da pospeše privrednu aktivnost. Pre svega, veli Jović, oni traže otpis ili reprogram dugova koje imaju po osnovu kredita kod Fonda za razvoj, „jer ne postoje izvori iz kojih bi ti krediti mogli da se vraćaju“. Dakle, planovi o velikim ulaganjima u Vranje, Bor i Kragujevac polako se svodi na praznu priču – kriza će uništiti i ono malo pozitivnih efekta koje je vlada tim novcem ovde postigla.
Slično kao i njihov predstavnik pred državom misle i privrednici, oni koji se dnevno suočavaju sa problemima o kojima Jović govori u teorijskoj ravni. Recimo, vranjski „Sanč“, proizvođač obuće, godinu je završio sa velikim priznanjem. Prema rečima direktora Srđana Dejkovića, Institut za razvoj Srbije ovu firmu proglasio je „Gazelom srpske privrede“, jednom od 50 najdinamičnijih preduzeća u zemlji. U ovom trenutku, u „Sanču“ narednu godinu vide kao tešku, ali se nadaju da bi do sada postignuti rezultati mogli biti očuvani i u narednom periodu.
– Mi u ovom trenutku imamo ugovorene poslove do kraja aprila. Od strateških partnera u inostranstvu dobio sam uveravanja da ćemo očuvati kontinuitet poslovanja u okviru lon aranžmana. Sa druge strane, prodaja našeg brenda ide nešto teže, pa za proleće beležimo pad od nekih 20 odsto, a sličnu realizaciju očekujemo i u narednom periodu – kaže Dejković, ali napominje da „Sanč“ u ovom času ne razmišlja o smanjenju broja radnika.

SLOŽENOST

Slična je situacija i u „Alfi“, jednom od najbolje stojećih vranjskih privrednih kolektiva. Godina pred nama je teška, ali se nadamo da ćemo je preživeti bez značajnijih gubitaka, suština je stava vranjskih metalaca za naredni period. Generalni direktor „Alfe“ Velin Ilić smatra da niko u Srbiji, od vlasnika firmi do samog premijera, ne uočava dubinu krize i ne prilagođava svoje ponašanje realnoj situaciji. Ili, kako bi se reklo srpskim rečima, pao sneg u Austriji, pa se svi nadaju da oblaci dovde neće ni stići. Ali, uzaludna je to nada. U Srbiji već nekoliko velikih firmi ne radi, pre svega one koje su vezane za autoindustriju, kao što su „Trajal“ ili „Tigar“.
– Što se nas tiče, naredna godina će biti složenija od ove, ali se nadamo da će naš plasman u 2009. biti bar na nivou 2008. godine. Ne zavaravamo se povećanjem proizvodnje i plasmana, jer je to u ovom času nerealno – kaže Ilić, uz napomenu da „Alfa“ nije zadužena, da ima zdrave osnove, i da će svakako naći mogućnost da preživi i dolazeću godinu.
U ovakvoj situaciji, u „Alfi“ i ne pomišljaju na nova kapitalna ulaganja, jer će se, prema Ilićevoj oceni, na udaru krize naći pre svega izvoznici.
– Ipak, smatram da možemo da se izborimo sa problemima. Suština je biti bolji od konkurencije, i radićemo mnogo po tom pitanju – rezimira Ilić.
Tako o čitavom situaciji govore poslodavci, a ni sindikalisti nisu ništa optimističniji. Novica Mitić, šef „Nezavisnosti“ ubeđen je da će naredna godina svakako biti veoma teška, i tvrdi da će glavni zadatak svih sindikata biti borba protiv otpuštanja radnika.
– Ova kriza će najpre pogoditi bogate, a mi smo odavno naučili da stežemo kaiš. Tražimo samo primenu Zakona o radu i kolektivnog ugovora, i ne pristajemo na umanjenje dostignutih standarda, i za njih ćemo se boriti svim sredstvima – najavjuje Mitić.
Sve u svemu, čini se da 2009. godina, bar prema očekivanjima, nije dobra vest. U ovakvom promišljanju situacije ima svakako i pomalo panike, pomalo gledanja kroz prste sopstvenim slabostima i pomnogo pokrivanja starih problema novim strahovima, ali je izvesno da je srpska stvar doterala do duvara, i da se izlaz mora tražiti pod hitno. Vranje umire još od početka tranzicije, i tu neće biti nikakvih novosti ni naredne godine, ali se neki problemi jednostavno moraju rešavati. Privatizacija ono malo preostalih preduzeća, pre svega „Jumka“, drugi je gorući problem, posle nezaposlenosti. Pokušaj da se „Simpo“ održi u životu takođe je zahtev od koga Vranje ne sme odustati po cenu života. U takvoj situaciji, niko nije optimista. A narod ko narod, samo ćuti i gleda. Neko je svetsku ekonomsku krizu duhovito nazvao skraćenicom „SEKA“. Verovanje da se ona može izdržati jedino je što ostaje, a narod se samo plaši da posle Seke ne dođe i neki Bata, čiji nalet više niko neće moći da kontroliše.

Milan Nikolić, predsednik UO „Simpa“, i predsednik Odbora Skupštine Srbije za privatizaciju
TEŠKA I LOŠA GODINA

Narodni poslanik Milan Nikolić, ako ništa drugo, uvek je na izvoru informacija, te njegova ocena da nas čeka teška i loša godina ima specifičnu težinu. On smatra da će se svetska kriza prevaliti i na slabašnu srpsku privredu, što znači velike probleme u investiranju, kreditiranju, izvozu… Nikolić opominje da je tražnja za radnom snagom u zoni evra opala za najmanje 30 odsto, da ima mnogo otpuštanja radnika, i da je u takvoj situaciji logično da svi upošljavaju prvo svoje kapacitete, pa da se tek onda misli o širenju.
– Za Srbiju to svakako znači smanjenje izvoza. Mi jednostavno moramo da zadržimo zaposlenost i proizvodnju, to je naš nacionalni i strateški interes. Obavezni su i štednja, smanjenje administracije i povećanje produktivnosti u privredi – kaže Nikolić.
Kao jedno od rešenja on navodi okretanje kupovini robe domaćih proizvođača, što je posao koji mora da ima nacionalni karakter i snažnu podršku države. Sagovornik „Vranjskih“ slaže se sa ocenom da je budžet za 2009. godin restriktivan, ali smatra da ipak ima nade da bi u narednoj godini mogli biti stvoreni uslovi za pokretanje novog investicionog ciklusa.
– Svakako, treba naglasiti da je Srbiji neophodan i konsenzus za očuvanje kursa evra, jer je to izuzetno bitan činilac za održanje stabilnosti srpske privrede – ocenjuje Nikolić.

Igor Andonov, zamenik gradonačelnika
PRIORITETI ISTI I U 2009.

Zamenik gradonačelnika Vranja Igor Andonov ocenjuje da u ovom času može samo da se nagađa kakva će biti naredna godina, ali iznosi i lično mišljenje da je najava oštre krize „pomalo veštačka“, i pored toga što svi njome plaše narod.
– Ne verujem da će se kriza odraziti i na lokalnu vlast. Prioriteti ostaju isti – dovođene investitora i otvaranje novih radnih mesta, uz zadržavanje postojećeg nivoa zapošljavanja. Optimisti smo, i očekujemo uspeh, uz odgovarajuće mere štednje. Polako dovodimo stvari u red. Cilj nam je, u narednoj godini, dovođenje profitabilne industrije u Vranje, koja bi mogla da znači novi zamah u privredi grada – kaže Andonov.
Prema nekim ranijim najavama, u Vranje bi uskoro moglo da stigne nekoliko velikih stranih trgovinskih lanaca, makedonska firma „Ohis“ i još nekoliko zainteresovanih privrednika, ali bi broj zaposlenih, prema prvim procenama, u tim firmama pre mogao da se broji na stotine nego na hiljade.

BEZ PROMENA
Živko IVANKOVIĆ, direktor VEEDA, regionalne Agencije za ekonomski razvoj i preduzetništvo:

– Ne očekujem bitne promene u 2009. godini. Za Vranjance bi generalno moglo biti malo teže – predviđa Ivanković – iz razloga što BAT posustaje, a u njega smo se kleli. S druge strane, iz eventualno lošeg raspleta u toj fabrici može proizići i nešto dobro. Ako se otpuštaju radnici, to znači da će oni dobiti otpremnine. Pretpostavljam da će se tu raditi o sumi od nekoliko miliona evra, što bi moglo da bude značajno finansijsko „osveženje“ za ovaj grad. Naravno, pod uslovom da se taj novac pravilno usmeri i uloži u neke investicije koje bi gradu donele novu proizvodnju i radna mesta. Ukoliko neko bude razmišljao o tome, ukoliko se ljudima ponude dobri programi i mogućnost da investiraju u nešto profitabilno i kasnije ostvaruju profit od toga, mogli bismo lakše da prebrodimo težak period koji nas očekuje.

OTOPLjAVANjE

Nebojša BOGDANOVIĆ, direktor filijale Univerzal banke (UBB).

– Za neka adekvatnija predviđanja vezana za narednu godinu još uvek nemam dovoljno informacija. Mislim da bi prvi kvartal mogaobiti komplikovan, jer će biti otežano finansiranje. Ali, iskreno, nakon toga očekujem „otopljavanje“. Mislim da će od proleća do kraja godine bankarski sektor ići uzlaznom linijom. Mi smo kao domaća banka u povoljnijoj poziciji u odnosu na strane banke, jer nemamo obaveza prema centrali u inostranstvu. Filijale stranih banaka biće jako ugrožene. Njihove matice iz Evrope kojima je trenutno preko potreban kapital, najverovatnije će povući deo novca odavde, ne da bi nam odmogle, nego da pomognu sebi – pretpostavlja Bogdanović.
Ovakav potez bio bi potpuno očekivan i ekonomski racionalan. Istovremeno, manjak racionalnosti očekuje se u nekim drugim sektorima poslovanja, posebno u neprofitnim profesijama. Zanimljiv je pogled na sledeću godinu iz medijske vizure, posebno od ljudi koje u 2009. godini očekuju neke bitne odluke.

NEMA RAZLOGA ZA BRIGU
Ljubica ZDRAVKOVIĆ, glavna i odgovorna urednica Radio televizije Vranje.

– Iskreno, ne očekujem drastične promene – optimistična je Zdravkovićeva – iako smatram da će se kriza sigurno najpre odraziti na životni standard građana. Svi već primećujemo po cenama u prodavnicama i još nekim stvarima da su naši džepovi nešto plići, iako su plate iste. Drastične lomove ne očekujem ni u svom poslu. Mislim da će još jedno izvesno vreme biti status kvo, a u nastavku priče očekujem da ostanemo javni servis. Volela bih da Vranjanci, i pred teške situacije, budu mnogo raspoloženiji. Smatram da nemaju mnogo razloga da se sekiraju. Ali, da bismo sve prebrodili moraćemo da preuzmemo odgovornost i sudbinu u svoje ruke. Ukoliko budemo odgovorniji prema onome što radimo, mogle bi da nas očekuju i lepše stvari u 2009. godini. Možda uspemo i nešto što nismo mogli da ostvarimo u ovoj godini.

NIŠTA DOBRO
Ninoslav TRAJKOVIĆ, glumac Pozorišta „Bora Stanković“.

– Iskreno da vam kažem, pesimista sam zbog svega ovoga što se dešava i najavljuje, ali ne preterani. Smatram da 2009. godina neće biti laka, ali da građane Vranja ne očekuju neki veliki lomovi. Oni će, imajući u vidu kroz šta su sve prolazili, naći snage da prebrode i najavljenu krizu. Ako budu pametni i ne bacaju novac na svakakve gluposti, ništa se bitno neće promeniti. Pa, mi smo već dotakli dno života, tako da nijedna kriza više ne može da nas uzdrma. Očekujem čak i pozitivne stvari. Na primer da će Pozorište „Bora Stanković“ funkcionisati još bolje, da ćemo imati još kvalitetnije predstave nego dosad i više novca da realizujemo sve planove.

TAPKANjE U MESTU
Nebojša PETROVIĆ, stari vranjski roker.

– Nažalost, u Vranju kao da je vreme stalo kada je reč o prostoru i novcu koji se muzičarima daje da bi mogli da razvijaju ovu granu umetnosti. Izgleda da je nama potpuno nebitno to da li će ljudi ovde svirati, gde će vežbati, da li će imati finansijsku podršku za ono čime se bave. Imajući u vidu da je novi gradski ministar za kulturu nastavio sa praksom njegovih prethodnika, ne očekujem ništa bolje ni u 2009, ali ni u godinama koje dolaze posle nje. Opet se dovode bendovi sa strane, favorizuju se grupe iz drugih gradova, a ne lokalni muzičari. Oni će verovatno i u 2009. godini misliti da su muzičari sa strane bolji, lepši i pametniji od nas. Pritom će preplaćivati iste, dok će lokalna scena tapkati u mestu. I dalje neće biti prostora gde se stalno svira, i dalje neće biti dobrog ozvučenja. Mladima niko neće dati podsticaj da se bave muzikom i ostvare se u njoj, pronoseći tako slavu svog grada ne samo u zemlji, već i širom sveta. A Vranje je grad koji je nekada bio čuven po muzici, ne samo u našoj zemlji.