Do danas me niko iz Vranja nije pozvao da ozbiljno razgovaramo o mogućnostima investiranja u ovaj grad. Zašto sam ulagao u Prokuplje, Aranđelovac, Suboticu, Šabac, Zlatibor, Temerin ili Paračin, a ne u ovaj grad, morate da pitate ovdašnje rukovodstvo
– Ako želite da uspete, ako želite da stvorite nešto veliko, onda u to morate da uložite svoj život! Morate da radite predano, pošteno, sa vizijom – i uspeh će doći kao posledica vašeg rada. Sam novac ne sme da bude vaš cilj!
Miroljub Aleksić, vlasnik kompanije „Alko grup“, je najbolji primer sopstvenih reči. Iako, sasvim sigurno, danas spada među najuspešnije, pa zašto ne reći, i najbogatije ljude u Srbiji, radi i dalje sedam dana u nedelji, vrlo često i po 16 sati dnevno.
Uz neverovatnu energiju uspeva da drži pod kontrolom kompaniju za koju ekonomski stručnjaci kažu da ako nije najveća u Srbiji, svakako je sa najzadravijim kapitalom i bez kredita i dugova i sa 45,3 miliona eura profita u 2007. godini. Prema statisitičkim podacima Republičkog zavoda za razvoj koji je rangirao 100 najuspešnijih preduzeća u Srbiji, „Amasis“ je na šestom mestu među privrednim sistemima, a „Pionir“ deseto najuspešnije preduzeće. Kapital cele grupe nije nastao švercom cigareta ili alkohola, akcizne robe ili uz pomoć ili „dilovanjem“ sa državom, već na dobrim idejama I zdravoj tržišno orijentisanoj dinamičnoj organizaciji, gde su se poslovni potezi povlačili na vreme i brzo.
Aleksić, kaže da je njegova kompanija svaki dinar zaradila umešnim poslovanjem na tržištu i da iza cele grupe i njega lično nema negativnih konotacija, ni afera. Sve se pažljivo planira, a zatim i sprovodi bez bilo kakve javne pompe.
CELINE
„Alko grup“ se može podeliti u četiri celine. U prvoj, proizvodnoj, su nekoliko fabrika: „Pionir“ (Subotica, Beograd, Paraćin, Temerin), „Amasis“ iz Beograda, „Hisar“ iz Prokuplja, „Tipoplastika“ Gornji Milanovac, „Intersilver“ iz Zemuna, vranjska „Koštana“ i surdulički FOS.
Drugu grupu, trgovinsku finansijsku čine preduzeća „COBEKS“, „JUGOTEHNA“,“JUGOŠEĆER“, „A BROKER“ iz Beograda i „Autopromet“ iz Niša. Treću grupu čine nekretnine – „Alko“ kao vlasnika poslovnih zgrada, robnih kuća i mnogih nekretnina i lokala, zajedno sa firmom za projektovanje „Naš Stan“ iz Beograda.
I, najzad, u četvrtoj celini su „Wellnes“ i poslovni hoteli: „Izvor“ u Aranđelovcu, „Sloboda“ u Šapcu i „Tornik“ na Zlatiboru, Hotel „PARK“ u Vrnjačkoj banji, kao i poslovni „Master hotel“ u Novom Sadu.
U pripremi je izgradnja još nekoliko hotela od kojih će jedan biti na Adi Ciganliji, u Beogradu, a drugi na vrhu Fruške Gore.
– Svaka od ovih oblasti poslovanja je sama po sebi značajna za nas. „Pionir“ je u nove fabrike, vrhunsku tehnologiju, robotizovane linije i pakerice uložio u poslednje dve godine oko 60 miliona Evra. Po izveštaju najpoznatijeg svetskog konditorskog časopisa „Kendi industri USA“, „Pionir“ je rangiran kao 89. fabrika u grupi od 100 najboljih i najvećih kompanija na svetu u svojoj oblasti proizvodnje, sa mogućnošću da brzo dođe posle ovih investicija do 50. mesta, objašnjava Aleksić
Što se tiče hotela, radi se o investiciji od preko 85 miliona evra. Oko 60.000 metara kvadratnih novog modernog hotelskog kapaciteta je izgrađeno i to u rangu četiri i pet zvezdica, sa puno unutrašnjih i spoljašnjih bazena, kongresnih sala, restorana, šopova i preko 1.000 ležajeva, a sve će biti završeno u 2009. godini.
– Što se tiče investicija u hotele, to su dugoročno profitabilne investicije koje zahtevaju danas ogromne investicije, a rezultate možete očekivati tek u budućnosti, kada se izgradi infrastruktura u zemlji, podigne standard i promeni imidž same zemlje, naglašava Miroljub Aleksić.
Jedina neaktivna investicija u „Alko grupi“ je vranjska „Koštana“.
Zašto je tako?
– To pitanje nije za nas, već više za opštinske strukture u Vranju! Jer, zašto bismo mi investirali u Paraćin 40 miliona evra, gradeći fabriku od temelja, kada smo imali u Vranju u Koštani gotovu infrastrukturu i jeftinu radnu snagu? Odgovor bi mogao da bude: neprijatno iskustvo prilikom kupovine „Koštane“. Direkcija za imovinu Republike Srbije je potvrdila da zemljište preko puta „Alfe“ pripada nama, a rukovodstvo grada preko opštinskog pravobranioca je pronašlo formu – da Koštana nije na vreme privela zemljište nameni, i ono nam je oduzeto i kasnije dato u dugogodišnji zakup slovenačkom trgovačkom lancu „Tuš“. To je za nas bio znak da u Vranju vladaju neka druga pravila igre i da nismo dobrodošli. Danas bi „Koštana“ proizvodila, možda ne obuću, a na lokaciji namenjenu TUŠ-u bi bio izgrađen supermoderan tržni centar, a ne bi 4.000 radnika I toliko porodica je ostalo na ulici I bez posla! Bićemo svedoci da će Vranje još dugo godina čekati na Tušov supermarket ! Ono što sam primetio je da se u Vranju koje ekonomski tone iz godine u godinu, prave samo iluzije oko velikih inevesticija i velikih poslovnih poteza (Zamber, gradnja iz kredita za razvoj i podsticaj, industrijske zone…itd). Novac, bez obzira čiji, troši se, a da grad nikakve rezultate nije video niti osetio! Pogledajmo rezultate: vi nemate niti jednu ozbiljnu novu investiciju već decenijama, jer nepostoji program privlaćenje investicija, kao u nekim drugim uspešnim opštinama (Kragujevac, Inđija, Valjevo,..), gde se daje zemljište bez nadoknade, razni potsticaji u vidu neplaćanja poreza na imovinu… Niko već dve decenije ne preduzima korake da spreče slabljenje privrede i ima se utisak da ni danas nepostoji volja da se uklone prepreke koje sputavaju ozbiljan napredak! Svi se bave dnevnom I jednokratnom politikom, a ne suštinskim promenama, a pred nama je još teže vreme, decidiran je Aleksić.
KRIZA
Aleksić ističe da smo na pragu jedne strašne krize, i to svetske krize, koja se polake preliva i u naše ekonomske okvire. On smatra da mi tu krizu čekamo potpuno nespremno iako će ta kriza verovatno ugasiti bar 25.000 preduzeća u ovoj zemlji i ostaviće novih stotinu hiljada radnika bez posla!
– Ona će zahvatiti i vranjsku privredu. Danas je trenutak kada treba brzo delovati i razmišljati o tome kako spasiti posao, kapital i radna mesta u ovom gradu. Ujedno treba razmišljati I o tome kako da teške posledice koje će doneti svima, iskorististiti u drugoj polovini 2009. g. za stvaranje nekih novih uslova, koji će omogućiti brz oporavak i novi početak ovom gradu. Vranju je potreban ne razvoj, već preporod, jer Jumko je ostao bez posla, životari na leđima države, propada iz godine u godinu. Simpo, takođe, ima probleme. Posao sa Ikeom, ukoliko bi se realizovao, značio bi mnogo kako za zaposlene tako i za grad. DIV i Alfa rade solidno pa smo i mi u poslednjih nekoliko dana kupili na Beogradskoj berzi 11 odsto akcija Alfe, sa težnjom da se taj procenat što pre uveća. Ali to nije dovoljno, za grad sa 70.000 ljudi. Vranje mora da ima jaku, dinamičnu i izvozno orjentisanu privredu! Kako velike firme, tako i mnoštvo malih preduzetnika i da se oni međusobno nadopunjuju, naglašava Aleksić,
Nailaze mlađe generacije, obrazovani i stručni ljudi koji su sposobni da učine preokret i niko nesme da ih sputava, da ih tera iz ovog grada i da im oduzima šansu, ma ko on bio, ma koje mesto trenutno zauzimao u političkom establišmentu i ma kakve i čije interse on zastupao, decidiran je prvi čovek „ALKO grupe“.
IZUZETAK
Miroljub Aleksić objašnjava zašto ga nema u javnosti:
– Postoje dva načina shvatanja života: želja da stvorimo što više, ili manje! Ja sam izabrao ovo prvo! Moj cilj nije da budem slavan I da javnost priča o meni, da novinari beleže svaki tvoj pokret, već uspešan, kako ja, tako i sve kompanije koje vodim! To je razlog zašto se držim daleko od očiju javnosti, bez pompe, živim skromno prema svojim mogućnostima i savršeno normalno sa svojom porodicom, zadržavši potpunu anonimnost i privatnost! Naši radnici očekuju od nas da stvorimo prosperitet i štitimo njihov standard i njihove porodice. Organizacija i uslovi rada su kao u najrazvijenijim zapadnim kompanijama. A mi to što se očekuje od nas, u celoj grupi i radimo. Ovaj intervju je izuzetak I namenjen mladima u Vranju, gradu za koga me vezuju najlepše uspomene, i mojoj želji da ih ohrabrim i podstreknem u njima želju da budu uspešni, da uče I da probaju, jer u životu: TREBA SMETI! A rezultat tog napornog I predanog rada mora biti USPEH, na svim poljima, kako poslovnom, tako i privatnom!
BIOGRAFIJA
Miroljub Aleksić je rođen 1957. godine u Vranju. Diplomirani je inženjer i nakon boravka u Americi gde je, kako sam kaže „shvatio šta je kapitalizam, a da bi se uspelo na bilo kom polju, koliko se čovek mora odricati i biti ponekad i surov prema sebi! „. Prvi posao mu je bio, kao višem stručnom saradniku u industrijskom gigantu sa 43.000 zaposlenih, u Poljoprivredno-industrijskom kombinatu Beograd (PKB). Od 1994.g do 1999.g radio je na osnivanju PKB Banke, kao finansijskom srcu celog PKB-a. U periodu stvaranja kapitalizma i reformatorske vlade Ante Markovića napušta PKB i osniva „ALKO – Aleksić Kompani“, firmu koja intezivno radi na Beogradskoj berzi, bavi se otkupom hartija od vrednosti, ruskih potraživanja, klirinških dolara i eskontom menica, na teritoriji cele bivše Jugoslavije. Do 1994 i hiperinflacije u poslovanju su dominirali finansijski poslovi i investicije u vlastite poslovne prostore. „Alco banku“ Aleksić osniva 1995. a tri godine kasnije, na javnoj licitaciji, kupuje „Pionir“ koji je bio u stečaju. Osim ulaganja i reoragnizovanja „Pionira“, u narednim godinama Aleksić investira u proizvodnju, trgovinu, neketnine, a zatim i u hotele. Miroljub Aleksić nije član niti jedne partije, njegova preduzeća I on su dobitnici mnogih medjunarodnih I domaćih priznanja, član je Kluba „Privrednik“, oženjen je i ima troje dece.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.