Ogledi u Oglednoj stanici

Delegacija predvođena predsednicima kućnog saveta zapucala je u „Vodovod“ da umilostivi direktore da im puste vodu. Ovi su, pak, bili nepopustljivi – da se plati polovina duga, ili od vode nema ništa

Kada im je u ponedeljak, nekoliko dana uoči Svetog Nikole, isključena voda, stanari tri stambene zgrade u Ulici Milentija Popovića u Oglednoj stanici, nisu odmah ukapirali šta ih je snašlo. Prvo što im je palo na pamet je da nemaju vodu zbog neke havarije u gradu.
– Često ovde presušuju slavine. Ujutru da se umiješ, a ono ni da kapne. Pa, nama isključuju vodu i kad se desi kvar u Donjem Vranju. Pitali smo kakve mi imamo veze sa tim, a oni nam kažu da smo mi nekakva specijalna visinska zona. Ne volim što smo specijalni, a nemamo vodu. Bolje da smo obični i da se ovakve stvari ne dešavaju – filozofski konstatuje Gordana, stanarka jedne od „specijalnih“ zgrada.
Ali, već oko devet sati ujutru sve je bilo jasno – „Vodovod“ im je zavrnuo slavine zbog duga od, kako se kasnije ispostavilo, milion i trista hiljada dinara!

NINDžA KORNjAČE

– Video sam jednog čoveka kako se kao nindža kornjača spušta u šahtu. Mislio sam da će nešto da popravlja, kad ono, posle nema vode. Nisam znao da to tako funkcioniše, siđeš u šahtu i zavrneš vodu – čudi se Milan, koji je slučajno naleteo na „nindže“ iz „Vodovoda“ kad je to jutro pošao u školu.
A onda je krenulo ludilo – ko plaća, a ko godinama ni dinar nije dao, ima li „Vodovod“ uopšte prava da isključi vodu, ko je otkupio stan, a ko nije, u čijem su stanu Kinezi, a gde žive narkomani… Prva delegacija, predvođena predsednicima kućnog saveta, zapucala je u „Vodovod“ da umilostivi direktore da im puste vodu. Ovi su, pak, bili nepopustljivi – da se plati polovina duga, ili od vode nema ništa. Predstavnici stanara su, opet, izneli svoje argumente – većina ljudi nigde ne radi, nema para, sve sami socijalno ugroženi, pa ne zovu se džaba zgrade solidarnosti. Kompromis je pronađen – uplatite makar deo duga i dobićete vodu. Ali, ispostavilo se da je to takođe neizvodljivo u tako kratkom roku.
Istina, mnogi su pristali da plate račun za novembar, ali su te pare bile tek kap u moru, tačnije u suvim slavinama, pa su i stanari pribegli „nindža metodi“ – jednostavno se neko spustio i odvrnuo slavine.
– A šta smo drugo mogli da radimo, kako da spremamo slavu? Uostalom, nismo svi krivi, što pa da ispaštamo mi što plaćamo vodu – ljuti se Gordana.

ČUDNE NARAVI

I stvarno, priča uopšte nije jednostavna, a to znači da spada u kategoriju tipično srpskih, onih o našim, hm, čudnim naravima, inatu, komšijskoj nesolidarnosti, komplikovanoj administraciji, nebrizi za malog čoveka.
– Tačno je da nismo platili vodu za 2008. godinu, ali to je zato što otkad smo se uselili otplaćujemo nekakav dug. Trenutno smo završili sa 2007. godinom. Osim toga, uopšte nemamo tačnu evidenciju koliko smo potrošili, vodomer, koji je u šahti, jer mi te uređaje nemamo u stanovima, očitava se jednom, dva puta godišnje i to, rekao bih, odokativnom metodom. Računi za vodu su nenormalno visoki kao da pravimo cigle u stanovima. Evo, naše tročlano domaćinstvo plaća 1.300 dinara. `Ajte, molim vas, pa gde to ima – rezigniran je Dragan ŽIVKOVIĆ, stanar „treće“ zgrade.
On tvrdi da je glavni vodomer, onaj u šahti, pre nego što su se uselili već „izvrteo dobru kilometražu“. Živković sumnja da su račun za vodu napravili radnici koji su zidali zgrade, a da je „Vodovod“ taj dug jednostavno pripisao stanarima. Kao, neće da primete.
– I nismo primetili. Kažite mi ko još zagleda vodomer i strujomer kad dobije stan? Ljudi su bili srećni što su se dokopali krova nad glavom, niko o tome nije razmišljao. Kad je stigao prvi račun sve nam se razjasnilo, ali bilo je kasno – objašnjava Živković.
I tako godinama, a dug se samo gomilao, pa se došlo i do one astronomske cifre s početka teksta od milion i trista hiljada dinara. To znači da svaka od tri zgrade duguje, otprilike, po 400.000 dinara, a osamdesetak porodica po 16.000 dinara.
– Naš dug za 2008. godinu je 177.000 dinara. Imamo i 200.000 za 2006. ali je to zastarelo. Tačno je da mnogi, čak većina, ne plaća račune za vodu, ali to nije zbog toga što ljudi neće već što nemaju. Eto, u mojoj zgradi živi jedanaestočlana porodica, devetoro maloletne dece, radi samo otac, skromna neka platica, a račun za vodu oko četiri hiljade. Kaže mi: „Komšija, ja hoću da platim, ali odakle kad jedva i za hleb nalazimo?“ – slika prilike u Oglednoj stanici Dragan STOJANOVIĆ, predsednik kućnog saveta u jednoj od zgrada.

NEMANjE, NEMAR, INAT

Nažalost, većina stanara mogla bi da se svrsta među socijalne slučajeve. Uglavnom ne rade nigde, a ako su i zaposleni to je u firmama koje isplaćuju petnaestak hiljada mesečno. Naravno, ima i onih koji imaju, ali zbog nemara ili inata, jednostavno neće da plaćaju vodu. Kažu da jedan od stanara ima dug za vodu od 37.000, a prilično je viđena faca u gradu.
– Ma, ja hoću da platim ali zašto, nema svrhe, to što ću ja i još petoro komšija da damo po hiljadu dinara neće ni da se primeti u ukupnom dugu, a ovi kad isključuju isključiće i nas što plaćamo – rezonuje Živković.
Stanari pričaju da je „situaciju“ napravila jedna ljubomorna komšinica kojoj je dojadilo to što redovno plaća račune za vodu.
– Rekla je „Znam da neću da imam nikakve koristi, ali neka, nek` se mučim i ja, samo neka vide da ne može više tako“. Posle je pozvala „Vodovod“ i oni su jedva čekali da dođu – tvrdi jedna stanarka.
Ali, nije to suština problema, i toga su svi svesni.
– Stanari zameraju što nas je „Vodovod“ isključio, što nije tužio one što ne plaćaju. To je donekle tačno, neki pravnici tumače da nemaju pravo da nam uskrate vodu, to je kao da su vam vazduh zabranili. Opet, ne mogu da nas tuže jer zgrade nisu pravno formalizovane, a nisu jer za to treba bar polovina stanova da bude otkupljena, što nije slučaj. To znači da nisu ni imali koga da tuže – objašnjava Stojanović.
„Vodovod“ im je predložio da postave vodomere i onda će se tačno znati ko koliko vode troši. Do kraja nedelje treba da se izjasne. Ali, ima tu novi problem. Genijalni projektant je isplanirao dva voda – jedan do kuhinje, a drugi do kupatila, pa stanari treba da kupe dva vodomera, a svaki košta 6.000 dinara!
– Što se mene tiče, ja pristajem. Jeste da to neće da me spasi od isključivanja, ali ću bar da imam svoju evidenciju – konstatuje Živković.
Ukoliko ne pristanu ni na to, Stojanović planira da neplatišama podnosi prekršajne prijave. Jer, Zakon o održavanju stambenih zgrada kaže da „ukoliko korisnik stana nije u mogućnosti da stan koristi normalno zbog toga što drugi stanari ne izmiruju svoje obaveze, ti stanari su prekršajno odgovorni“.
Ma, neka nosi voda.

NEAŽURNI SUDOVI
U „Vodovodu“ kažu da „problem sa zgradama u Oglednoj stanici traje već godinama“, te da je ovo nužda a ne hir.
– Godinama ne plaćaju vodu. Molimo, kumimo da plate, a oni sve ističu taj socijalni momenat. Pa zamislite sad kad bi svima opraštali dugove, pa mi bi mogli da stavimo katanac na firmu. Nismo ih tužili iz prostog razloga što imamo neke slučajeve koji se već godinama razvlae po sudu, a sve je potpuno jasno. Znam da ovo nije popularna metoda, ali morali smo – objašnjava Božidar DjORDjEVIĆ i dodaje da nije tačno da je investitor trošio vodu stanara.
– Koristi se privremeni priključak, a oni su tu vodu nama uredno platili – tvrdi Djorđević.