Kuća oplakana

Eko Taxi Vranje

Kuća oplakana

Nije nikakva tajna da mnogi naši sugrađani žive na ivici bede, ali se prave razmere propasti mogu osetiti tek u holovima nadležnih službi gde nesrećnici svakodnevno dolaze u nadi da će im neko pomoći



Verica PETROVIĆ, samohrana majka iz Vranja, koja je odlukom tada Opštinske komisije za ostvarivanje i priznavanje prava u oblasti socijalne zaštite iz opštinskog budžeta bila radno angažovana, kritikuje lokalnu vlast što joj je za rad koji je obavila ostala dužna još 3.000 dinara.
– Razmišljam da li da ih tužim, jer sam svoju radnu obavezu izvršila, ali je još nisam naplatila. Iako se radi o iznosu od svega 3.000 dinara, ona meni i mom detetu mnogo znači u ovoj situaciji. Na drugoj strani, pak, čula sam da se jednokratna novčana pomoć dodeljuje i isplaćuje opštinarima. Nije mi jasno, primaju plate a isplaćuje im se jednokratna pomoć, dok nama još duguju – žesti se Verica.

REVIZIJA

Na kritike samohrane majke iz Vranja, najpre odgovara Branimir STOJANČIĆ, od 19. novembra ove godine predsednik Komisije za ostvarivanje i priznavanje prava u oblasti socijalne zaštite koja se finansiraju iz budžeta Grada Vranja i član Gradskog veća za socijalna pitanja.
– Komisija je odobravala jednokratnu pomoć, ali je punjenje budžeta kasnilo, otuda se javlja problem sa isplatom. To važi i za radno angažovanje koje je, takođe, jedan vid jednokratne novčane pomoći. U septembru tekuće godine smo prekinuli radno angažovanje zbog revizije i da bi sustigli zakasnelu isplatu – objašnjava Stojančić.
Prvi „socijalac“ Grada odgovara i na drugi deo optužbi samohrane Vranjanke o dodeli jednokratne novčane pomoći zaposlenima u gradskoj administraciji.
– Za poslednje dve godine svega je petoro zaposlenih dobilo jednokratnu novčanu pomoć, i to za lečenje najtežih bolesti, tu nema i ne sme biti nikakvih zloupotreba, jer su u pitanju ljudski životi – navodi Stojančić.
Da se radi o osetljivom pitanju, potvrđuje i Zoran ANTIĆ, potpredsednik Skupštine Grada Vranja i donedavno predsednik Komisije koju sada vodi Stojančić.
– Dok sam bio predsednik komisije, davali smo jednokratnu novčanu pomoć ne samo zaposlenima u lokalnoj samoupravi, već i zaposlenima u drugim ustanovama i preduzećima i tu nije bilo nikakvih zloupotreba jer ih, jednostavno, ne sme biti. To su osetljiva pitanja, jer se radi o slučajevima najtežih bolesti, smrtnim slučajevima, pa smo odlučivali u duhu humanosti i ljudski, ali i potpuno profesionalno. Bili smo maksimalno odgovorni prilikom odlučivanja o dodeli te pomoći – kategoričan je Antić.
A ispred kancelarije u kojoj radi Branimir Stojančić svakodnevno su velike gužve. Ljudi strpljivo čekaju da dođu na red i izlože svoje probleme i zatraže pomoć.
– Dnevno primim od 50 do 70 ljudi. Ima i neprihvatljivih zahteva, kao traže novac jer istovremeno udaju ćerku i ispraćaju sina u vojsku, što naravno, odbijamo. Takođe, starica traži da joj platimo dug za struju od 160.000 dinara, a sin živi u istom dvorištu i nije u lošem materijalnom stanju. Međutim, mnogo je veći broj onih koji traže pomoć zbog najtežih bolesti i siromaštva koje ljudima ugrožava životnu egzistenciju ili onemogućava školovanje dece – kaže Stojančić.

KOORDINACIJA

Stojančićevi navodi vrlo brzo dobijaju potvrdu u „praksi“, u njegovoj kancelariji. Prva stranka, osoba iz udaljenog sela poljaničke zabiti, živi sa decom u krajnjem siromaštvu i traži novčanu pomoć.
U kancelariju, zatim, ulazi žena bez posla čiji suprug radi kod privatnika, a imaju studenta.
– Privatni poslodavac mom suprugu daje platu od 3.000, pa još „savetuje“, ako vam se ne sviđa – nađite bolje! Zato ne tražim novac, već hoću da radim bilo šta. Iako sam tekstilac, ne biram, jer student nosi pocepane patike, ovako se više ne može – jada se stranka Stojančiću.
– Javićete se posle 25. januara sledeće godine, jer radno angažovanje ponovo uspostavljamo od 1. februara 2009. godine – informiše stranku Stojančić.
Konačno, u kancelariju ulazi osoba čija je majka bolesna od kancera i koja je zbog terapija stalno na relaciji Vranje – Knez Selo – Beograd – Kladovo. O njegovom zahtevu odlučivaće gradska Komisija u sredu, 24. januara tekuće godine.
– Kancer dominira i takvi zahtevi se odobravaju i ne gleda se da li je neko zaposlen ili ne, jednostavno, radi se o najtežoj bolesti, pa je pomoć neophodna – konstatuje Stojančić.
Za kraj, Branimir Stojančić najavljuje izmenu važeće opštinske odluke o dodeli jednokratne pomoći iz 2005. godine.
– Nova gradska odluka o pravima građana u oblasti socijalne zaštite biće drastično drugačija, restriktivnija. Najpre, biće izmenjena visina iznosa u zavisnosti od težine problema. Građani koji traže jednokratnu pomoć moraće da popune standardni obrazac, a dinamika isplata moraće da prati dinamiku punjenja budžeta. A uveo sam i rubriku u kojoj evidentiram urgencije funkcionera, tek toliko da se zna – završava ne baš veselu priču o jednokratnoj pomoći Branimir Stojančić, prvi „socijalac“ lokalne samouprave u Vranju.

 


DISKRECIONO PRAVO
Na osnovu važeće odluke o socijalnoj zaštiti građana Vranja, Branimir Stojančić ima diskreciono pravo da i sam odluči o dodeli jednokratne pomoći.
– U hitnim slučajevima, a uz saglasnost gradonačelnika, mogu odobriti jednokratnu pomoć. To sam dva puta učinio, pa je osobi kojoj je pretilo slepilo zbog dijabetesa i osobi koja boluje od cerebralne paralize dodeljeno po 15.000 dinara – saopštava Stojančić.

 

VERICA MIHAJLOVIĆ – NIKOLIĆ: ZNAČAJNA SREDSTVA
– Grad izdvaja značajna sredstva za socijalnu zaštitu. Ta sredstva, osim Centra za socijalni rad koriste i drugi korisnici – kaže Verica Mihajlović-Nikolić, direktorka Centra.
– Korisnika materijalnog obezbeđenja u novembru ove godine – objašnjava ona – bilo je 694 i za njih je izdvojeno 3.389.800 dinara. Pravo na tuđu pomoć i negu u istom mesecu preko Centra ostvarilo je 402 lica za šta je izdvojeno 4.041.400 dinara. Pravo na jednokratnu novčanu pomoć do 5.000 dinara ostvaruju naši korisnici, a o tome odlučuje stručni tim Centra za socijalni rad. Ako 5.000 nije dovoljno, korisnika našeg Centra upućujemo na Gradsku komisiju. A po rešenjima Centra za socijalni rad u 2007. godini jednokratnu novčanu pomoć dobilo je 310 lica u ukupnom iznosu od 1.960.000 dinara. Zaključcima Gradske komisije 513 lica dobilo je jednokratnu pomoć, za šta je izdvojeno 4.376.000 dinara, a po osnovi radnog angažovanja 850 korisnika, u ukupnom iznosu od 5.732.000 dinara – navodi Nikolićeva.
U Centru za socijalni rad jednokratna novčana pomoć dodeljena je zaposlenoj osobi koja je bolovala od najteže bolesti.

JEDNOKRATNA I TRENUTNA POMOĆ
Budžetom za 2009. godinu za socijalnu zaštitu predviđeno je 79.570.000 dinara. Za program trenutne pomoći izdvojiće se 17.050.000 dinara, a za program trenutne pomoći dva miliona.



  • Ostavi komentar