Pod sumnjom za falsifikat

Opštinsko tužilaštvo ispituje navode inspektora policije po kojima je direktor srednje Hemijsko – tehnološke škole, navodno uz pomoć sudske službenice, počinio krivično delo „falsifikovanje isprave“

Božidar Djorđević je postao direktor Hemijsko-tehnološke škole u Vranju zahvaljujući netačnoj sudskoj potvrdi, smatra Policijska uprava u Vranju. Policija je zbog toga opštinskom tužilaštvu podnela krivičnu prijavu protiv njega i Olgice Mitić, koju sumnjiče da je takvu potvrdu izdala, uprkos tome što se u tom trenutku protiv Djorđevića vodio sudski postupak za krivično delo.
Uslov na konkursu za posao direktora škole u kojoj je Djorđević tada bio profesor, bio je da kandidat za direktora ne sme biti lice koje je krivično gonjeno. Djorđeviću se u tom trenutku sudilo za krivično delo nanošenja lakih telesnih povreda. Tokom postupka je dva puta prvostepeno osuđen, pre nego što je slučaj zastareo, pošto se razvukao na preko šest godina trajanja, ali uslove za kandidaturu za radno mesto direktora svakako nije ispunjavao.
Policija i tužilaštvo su potvrdili da je krivična prijava podneta, a Lidija ATANASOVIĆ, portparolka tužilaštva, kaže:
– Krivična prijava u vezi pomenutog slučaja podneta je protiv Olgice Mitić (47), zbog postojanja osnova sumnje da je u svojstvu referenta za vođenje krivičnog upisnika Opštinskog suda u Vranju izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja (prema članu 359 Krivičnog zakonika zaprećena zatvorska kazna je od šest meseci do pet godina) i falsifikovanje službene isprave (član 357 KZ predviđa zatvorsku kaznu od tri meseca do pet godina). Ista prijava navodi i sumnju u Božidara Djorđevića, zbog falsifikovanja isprave (član 355 KZ, zaprećena kazna od tri meseca do pet godina). Nakon prijema krivične prijave, tužilaštvo je zahtevalo proveru navoda, pa ćemo konačnu odluku o eventualnom optuženju ili odbačaju krivične prijave doneti u zavisnosti od ishoda tih provera i prikupljenih dokaza. Ovog puta nije tražen dopunski policijski izveštaj, već se stvari proveravaju kod Opštinskog suda i Ministarstva prosvete.
Olgica Mitić je netačno uverenje potpisala i overila pečatom suda, što je krivično delo, a Djorđević je morao znati da je potvrda netačna, a ipak je takav dokument nabavio i njime kompletirao dokumentaciju za kandidaturu za direktorsku poziciju, što je takođe krivično delo.

FALSIFIKATI

Dragana TASIĆ – STANKOVIĆ, portparolka Opštinskog suda, potvrdila je da je protiv Djorđevića u vreme konkursa zaista vođen sudski proces pred tim sudom, a povrede je po optužnici naneo oštećenom Momiru Nedeljkoviću iz Vranja, 12. marta 2002. godine.
– Optužni predlog podnet je u decembru 2003. godine. U oktobru 2007. godine Djorđević je osuđen uslovnom osudom na trideset dana zatvora – kaže Tasićeva – uz napomenu da će se kazna realizovati samo ako okrivljeni za vreme od jedne godine od pravosnažnosti presude počini novo krivično delo.
Tu presudu Okružni sud je ukinuo 21. decembra prošle godine i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Na ponovljenom suđenju, isti sudija, Milan Stojković, izrekao je identičnu kaznu. U nastavku se, međutim, dogodilo da je krivično delo zastarelo, odnosno da je protekao rok od šest godina od momenta izvršenja dela kada je po sili zakona nastupila apsolutna zastarelost, pa je postupak protiv okrivljenog obustavljen.
Uvidom u dokumentaciju sa suđenja, kojom raaspolaže advokat Stojan ILIĆ, zastupnik oštećenog Nedeljkovića u tom procesu, ustanovili smo da je Djorđeviću tek 4. marta ove godine uručena nova prvostepena presuda, a on i njegov advokat Miroslav Nešić podneli su žalbu na nju 12. marta, na dan kada je isticao rok za žalbu i samo dan pre nego što je nastupila apsolutna zastarelost.
– Okrivljeni Djorđević je – kaže Ilić – činio sve kako bi opstruisao sudski postupak – izbegavao ročišta, stalno tvrdio kako je bolestan, slao razne podneske o službenoj zauzetosti. Više puta ga je policija privodila na ročišta, a mnogo puta je uspevao i da eskivira privođenje. Tako je to trajalo godinama da bi jedan, naizgled jednostavan slučaj u kome se sudilo za laku telesnu povredu, apsolutno zastareo.

PRESUDA

Iz dokumentacije o sudskom procesu i prema svedočenju advokata uočava se više nespornih činjenica. Djorđeviću je u Opštinskom sudu za navedeno delo sudilo više sudija, što neminovno odlaže proces koji kod svake zamene sudije mora početi iznova. Dobar deo procesa vodila je sudija Ljubinka Veličković, osoba koja je svojevremeno radila kao sekretar u Hemijskoj školi, dakle bila Djorđevićeva koleginica. Posle ukidanja prve presude, Djorđević i njegov advokat tražili su izuzeće sudije Stojkovića. Zahtev je odbijen. Potom, 7. februara ove godine, Djorđević izbegava suđenje, jer se nalazio na bolovanju. Nije se odazvao pozivu ni posle nedelju dana. Pojavio se pred sudom tek 21. februara, kada mu je drugi put presuđeno. Potom je odbijao da primi presudu poslatu poštom, pa su u sudu, valjda uvidevši da će predmet zastareti, istu po zakonu pribili na oglasnu tablu u holu. Skinuta je 4. marta, kada je Djorđević sam došao u sud da je primi. Onda je usledila već pominjana žalba i devet dana kasnije predmet je zastareo. Advokat Nešić je zatim napisao novu žalbu Okružnom sudu, ističući da je nastupila zastarelost, a veće drugostepenog suda je preinačilo drugu prvostepenu presudu i odbilo optužbu protiv Djorđevića po sili zakona.

KO RADI, TAJ I GREŠI
Djorđević nije odgovorio na pitanja koja smo mu, na njegovo insistiranje, poslali pismenim putem, obrazlažući da je „iz anonimnih izvora“ saznao koju će fotografiju i sa kakvim naslovom „Vranjske“ objaviti na naslovnoj strani novog broja.
– Nisam osuđivan pravosnažno, a nemam saznanja o krivičnoj prijavi koju pominjete. Na ostala pitanja koja ste mi postavili verovatno već imate odgovore od vašeg anonimnog saradnika, jednog sitnog činovnika i nikad iskazanog novinara koji se potpisuje na razne načine, ali nikada pravim imenom. Mesto direktora škole prihvatio sam kada je bilo najteže i puno toga je urađeno. U radu se i greši, jer bezgrešnih nema – napisao je između ostalog u svom odgovoru direktor Hemijsko – tehnološke škole. Ni na jedno pitanje vezano za navode krivične prijave, Djorđević nije odgovorio.

„ODGOVORAN JE“
Opštinski sudija za prekršaje u Trgovištu još 31. decembra 2002. godine rešenjem je proglasio Djorđevića „odgovornim“ i kaznio ga novčanom kaznom zato što je 12. marta iste godine u mahali „Midžanci“, u pčinjskom selu Šaprance, fizički napao i povredio Momira Nedeljkovića iz Vranja. Time je, prema navodima rešenja prekršajnog sudije, učinio prekršaj iz člana 6, stav 3 Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira. Nakon ove presude, Opštinsko tužilaštvo u Vranju podiglo je optužnicu.
Žika Nedeljković, brat oštećnog Momira, svedočio je kao neposredni očevidac pred Organom za prekršaje da je Djorđević njegovom bratu prišao s leđa, udario ga pesnicom ispod levog uva rekavši obojici:: „P… vam materina, vi ćete mog oca da terate u zatvor!“ Potom je nastavio da udara Momira i šutira ga nogama po čitavom telu. Prekršajnom organu dostavljena je medicinska dokumentacija o Nedeljkovićevim povredama.