Nova godina bez Deda mraza

Budžetom za sledeću godinu za Direkciju je predviđeno 240 miliona dinara, a već sada ovo javno preduzeće duguje oko 150 miliona tako da je dalja komunalna izgradnja pod velikim upitnikom

Ružica Kitanović (66), radila je u restoranu DIV-a, a sada je u invalidskoj penziji. Novinarima Vranjskih požalila se kako već 36 godina živi u ogranku Pere Mečkatovca (koji izlazi na Partizanski put) a da ta ulica nikada nije popravljana a kamoli asfaltirana.
– Kad padne prva kiša živimo u blatu. Deca ne mogu ni u školu a da se potpuno ne uprljaju. Rađeno je nešto na vodovodu i kanalizaciji, ali i to su većinom finansirali stanovnici ulice a tek delom Direkcija. Naša ulica prošle godine bila je u dodatnom programu uređenja, ali radovi nisu ni počeli.
Gospođa Ružica kaže da je u sredu 17. decembra išla u Direkciju da se žali. žali
– Novi direktor rekao mi je da će ulicu nasuti a sledeće godine i asfaltirati, ali bivši direktor, kojeg sam takođe pitala zašto ulica već nije asfaltirana, rekao je da nema šta sa mnom da razgovara i da mi garantuje kako moja ulica nikada neće biti asfaltirana“ – kaže ona.
I novi i stari direktor potvrdili su nam da su razgovarali sa Ružicom Kitanović, ali
sva je prilika, dakle, a to potvrđuje i aktuelno rukovodstvo Direkcije, da će građani sledeće godine ostati bez novih ulica, vodovodne i kanalizacione mreže, nove rasvete…

(NE)ZAKONITO

Da Direkcija za izgradnju i razvoj Vranja odista ima velika dugovanja, prvenstveno izvođačima radova na realizaciji projekata iz programa komunalne izgradnje za tekuću i prethodne godine, potvrđuje Dragan STOJKOVIĆ, direktor ovog javnog preduzeća od juna ove godine koji kaže da je, istina, njegov prethodnik izvodio planirane radove, ali za njih nije bilo para iz budžeta.
– Primera radi, kad sam postao direktor imali smo projekte komunalnog programa koji bi koštali dodatnih 140 miliona dinara, ali ih nismo realizovali, jer bi time doveli u pitanje realizaciju programa za 2009. godinu – kaže Stojković i dodaje:
– Trenutno dugujemo 101 milion dinara, a kad sam došao na direktorsko mesto dugovali smo oko 130 miliona. Za pola godine dug smo smanjili, ali strahujemo da će se opet povećati. Za oko 20 miliona na osnovu eksproprijacije vode se sudski sporovi koje će Direkcija verovatno izgubiti , a 23 miliona dugujemo za grobna mesta. Ipak, najviše dugujemo izvođačima radova, pre svih, Preduzeću za puteve Vranje (PZP), ovdašnjem JP „Vodovod“ i „Signalizaciji“ iz Niša. Na ta preduzeća otpada oko 90 odsto svih dugova. Od juna ove godine do danas morali smo da platimo izvođačima 81 milion dinara za radove u 2007. i nekoliko prethodnih godina. Poverioci su vrlo strpljivi, ali su dugovi veliki i počele su da stižu opomene pred tužbu – navodi Stojković.
Dejan STANOJEVIĆ, direktor Direkcije u periodu od oktobra 2004. do juna 2008. godine, ne negira da je budućem direktoru u „nasleđe“ ostavio 127,5 miliona dinara duga. Međutim, insistira na tome da se držao programa komunalne izgradnje koji je predložilo ondašnje Opštinsko veće, a usvojila Skupština opštine Vranje.
– Takođe, to nisu dugovi napravljeni samo u periodu kada sam ja bio direktor, već ima dugovanja koja datiraju od pre deceniju i više, iz mandata dvojice mojih prethodnika. U mom mandatu izvođačima radova nije se plaćalo uredno, ali plaćanje ide preko Trezora Grada, jer Direkcija nema svoj račun. Neki su projekti urađeni i kao deo dodatnog komunalnog programa koji je takođe usvojila Skupština opštine. O problemu uvećavanja dugova redovno sam, i pismeno i usmeno, obaveštavao lokalnu samoupravu, gradonačelnika pre svih. Međutim, izvođačima je i dalje malo plaćano – kaže Stanojević.
Branimir STOJANČIĆ, član Gradskog veća zadužen za informisanje, sa aspekta svoje funkcije razmatra položaj Direkcije.
– Treba preispitati preuzete obaveze Direkcije i videti da li su sve te obaveze imale odobrenje budžeta. Većina obavljenih poslova je planirana, ali mora da se prati i dinamika punjenja budžeta. Znamo da se budžet nije u celosti punio kako je planirano, dakle, Stanojević i jeste i nije zakonito poslovao. Zapravo, uopšte ne postoji propis koji bi obavezivao direktore javnih preduzeća da ne troše onaj novac koji je planiran u budžetu pre nego zaista i stigne na račun. A to omogućava ugovaranje i izvođenje radova koji imaju pokriće u planovima, ali ne i u novcu – zaključuje Stojančić.
U aktuelnu problematiku vranjske Direkcije uključuje se i Igor ANDONOV, zamenik gradonačelnika Vranja.
– Nakon izbora nova vlast u Vranju zatekla je haos i enormna dugovanja Direkcije. Uz dug od 130 miliona dinara prema izvođačima radova, postoji i kredit od 50 miliona – saopštava Andonov.

GREJS PERIOD

Dragan Stojković, aktuelni direktor Direkcije, pak, brine o realizaciji komunalnog programa u narednoj godini.
– Neće biti moguća realizacija komunalne izgradnje u 2009. godini, ako bi sredstva iz gradske kase koristili za vraćanje dugova – nagoveštava Stojković.
Izlaz iz dugova Direkcije, po rečima Andonova, traži i lokalna samouprava.
– Cilj je da Direkcija i sva gradska javna preduzeća posluju pozitivno. Ako bi plaćali dugove od planiranog budžetskog novca za komunalnu izgradnju u 2009. godini, novca bi bilo još samo za plate zaposlenih u Direkciji, a ne bi bio realizovan komunalni program za narednu godinu. Zbog toga razmišljamo da li da u godini ekonomske krize uđemo u nove kredite – nespokojan je dr Andonov.
Međutim, Dejan Stanojević kritikuje aktuelno rukovodstvo ovog javnog preduzeća da „ne ubire sopstvene prihode“.
– Osim prihoda od parking garaža, drugih prihoda nema, ne naplaćuje se naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta. Kad sam smenjen sa mesta direktora, juna ove godine, osim dugovanja ostavio sam i potraživanja u iznosu od 324,6 miliona dinara, što je premašilo dugovanja više nego dvostruko – ističe Stanojević.
Zamenik gradonačelnika, pak, potencira da zakon mora biti jednak za sve.
– Naknadu za gradsko zemljište moraju da plaćaju sva pravna i fizička lica, jer je to prihod Direkcije – kategoričan je Andonov.
DOBAR VIC
Stanojević se ne zaustavlja u kritikama aktuelnog rukovodstva Direkcije za izgradnju i razvoj Vranja.
– Mi smo asfaltirali 100 ulica u Vranju, napravili javnu rasvetu petlje kod motela, izgradili dve parking garaže, kanalizaciju u selima, javni toalet u gradu, a sadašnje rukovodstvo za sedam meseci asfaltiralo je svega 100 metara ulice Radoje Domanović – kritikuje Stanojević.
Dragan Stojković sa osmehom komentariše reči kritike svog prethodnika.
– To je dobar vic da je prethodno rukovodstvo mnogo uradilo. Samo su asfaltirali ulice iz marketinških razloga, naročito u periodu predizborne kampanje, kada je i napravljen dobar deo sadašnjeg duga – kaže Stojković.
A hoće li Direkcija za izgradnju i razvoj Vranja pronaći izlaz iz bezizlaza dužničkog ropstva u koji je upala proteklih godina, osetiće sami građani, kroz realizaciju programa komunalne izgradnje u 2009. godini. Ili će i oni, na kraju, biti „asfaltirani“ zbog enormnih dugova preduzeća koje se finansira iz njihovih džepova!?

SLAŽEMO SE
Bivši direktor Direkcije Dejan Stanojević zamera lokalnoj samoupravi što je uzurpirala 120 miliona dinara prihoda na ime naknade za gradsko zemljište, koja je uplatio slovenački „Tuš“ za zemljište preko puta fabrike „Alfa“. Dragan Stojković, aktuelni direktor, deli mišljenje svog prethodnika.
– Tu se slažemo, te pare su namenske, trebalo je da pripadnu Direkciji i budu korišćene za realizaciju programa komunalne izgradnje. Da je Direkcija dobila te pare danas ne bi imala dugove – otvoren je Stojković.

KOBNA EKSPROPRIJACIJA
U Direkciji za izgradnju i razvoj Vranja napominju da se sporovi po osnovu preuzimanja privatnog zemljišta, tzv. eksproprijacije, vode 10 do 15 godina i da mnogo koštaju ovo javno preduzeće. Na primer, za jedan spor po tom osnovu, pokrenut 1991. godine, plaćeno je devet miliona dinara sudskih troškova. A nedavno završena četiri sudska spora zbog preuzimanja zemljišta bez saglasnosti vlasnika, olakšala su kasu Direkcije za dodatnih tri miliona dinara.

NAJVEĆI DUŽNICI
Direkciji za izgradnju i razvoj Vranja, na ime naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, najviše duguje tekstilna fabrika „Jumko“. Zatim slede „Simpo“, Fabrika hleba, „Zavarivač“ i Hotel „Vranje“.

RAZLIČITA ISKUSTVA
U Čačku, koji je sa 70.000 žitelja, nešto veći od Vranja, u budžetu za 2008. godinu od 2,1 milijarde dinara za specijalizovane usluge Direkcije za gradsko zemljište , komunalnu izgradnju i održavanje, izdvaja se 570 miliona dinara. U Svilajincu, koji je manji od Vranja, pak, sredstva iz budžeta nisu bila dovoljna za obaveze prema izvođačima radova, pa je njihova direkcija za razvoj za blizu 40 miliona duga morala da uzme kredit od banke. sa grejs periodom od jedne godine. Svoje obaveze, doduše putem manjih kredita kod banaka, izmiruju i direkcije u Užicu, Kikindi, Zaječaru, Valjevu i još četrdesetak opština i gradova u Srbiji, po podacima iz Stalne konferencije gradova i opština.