Državno si je državno

Eko Taxi Vranje

Državno si je državno

Lekari su imali tri godine da se odluče šta im je činiti, ali su i pored toga, utisak je, zatečeni. To, međutim, ne treba ni da čudi, obzirom na neke nedoumice koje prate Zakon zbog čega se on, uostalom, i našao pred Ustavnim sudom



Od 11. decembra u privatnim klinikama i ordinacijama više nema gostujućih lekara, takozvanih konsultanata, inače stalno zaposlenih u državnim ustanovama. Deo Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji reguliše dodatni rad i koji je, tri godine nakon usvajanja, stupio na snagu, jasno reguliše uslove pod kojima lekari mogu da rade dodatno u privatnoj praksi. Nešto ranije, iz Ministarstva je stigao Pravilnik koji suspenduje sve dosadašnje odluke koje su omogućavale dodatni rad, pa sada i lekari i pacijenti čekaju kako će ovo izgledati u praksi jer postoje velike nejasnoće oko praktične primene Zakona. Paralelno sa tim, lekarske asocijacije grme na resornog ministra Tomicu Milosavljevića, optužujući ga da diskriminiše lekare uskraćujući im osnovno pravo na rad Zakonom o čijoj će se valjanosti uskoro izjasniti i Ustavni sud. Pacijenti, posebno oni koji su navikli na usluge privatnika, ovih dana su upućeni na državne ustanove iz prostog razloga što njihovi lekari-konsultanti sada, kada im prođe radno vreme, idu kući umesto na „tezgu“ kod kolege privatnika.

PROFESURA

Prema rečima Uroša TRAJKOVIĆA, direktora vranjskog Zdravstvenog centra (ZC), do sada se samo nekoliko lekara prijavilo za dopunski rad.
– Pravimo plan o sprovođenju Zakona, koji ćemo poslati Ministarstvu na odlučivanje. Međutim, samo se nekoliko lekara prijavilo za dopunski rad kod privatnika pa mogu da kažem da je odziv veoma slab – kaže Trajković.
Lekari su imali tri godine da se odluče šta im je činiti, ali su i pored toga, utisak je, zatečeni. To, međutim, ne treba ni da čudi, obzirom na neke nedoumice koje prate Zakon zbog čega se on, uostalom, i našao pred Ustavnim sudom. Jedna od osnovnih nejasnoća tiče se upravo člana 202 Zakona o radu, koji kaže da „zaposleni koji radi puno radno vreme može da zaključi ugovor o dodatnom radu sa drugim poslodavcem“. Ovo, međutim, ne važi za lekare zaposlene u državnim zdravstvenim ustanovama, što se ne može reći za njihove kolege, profesore na fakultetima koji uporedno rade po državnim i privatnim klinikama, što posebno žesti ne samo vranjske lekare. Na osnovu Zakona o zadravstvenoj zaštiti, dakle, Ministarstvo je donelo Pravilnik koji bliže određuje dopunski rad po dva osnova: dodatno se može zarađivati pod krovom matične ustanove i kod privatnika, sve van radnog vremena.
– U matičnoj ustanovi van radnog vremena, u takozvanim večernjim ambulantama, pružaće se usluge koje ne pokriva obavezno zdravstveno osiguranje, na primer prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga. Trenutno planiramo dopunski rad i razgovaramo o cenama, odnosno o tome koliko će pripasti ustanovi a koliko lekaru, jer to nije definisano zakonom – kaže Trajković.
Druga mogućnost koja se pruža lekarima je takozvani rad sa nepunim radnim vremenom. Lekari će moći da izaberu procenat vremena koje će provesti kod privatnika, a za toliko će biti uskraćeni u državnoj ustanovi.
– Ukoliko se neko odluči da, na primer, 20 odsto radnog vremena bude kod privatnika, ovaj će morati da mu za to vreme, osim plate, plaća doprinose i druge namete, a za dvadeset procenata biće mu i umanjena plata u državnoj službi. Veoma je važno da lekari koji se odluče na dopunski rad kod privatnika neće moći da rade svaki dan po malo kao do sada, već tačno određenim danom. To znači da će inspekcije moći lako da ih kontrolišu – kaže Trajković.
On dodaje da se za sada samo nekoliko lekara odlučilo da deo vremena radi kod privatnika. Radi se o troje ginekologa (Srboljub Arsić, Goran Petrović i Miljana Mitrović) i internisti Blagoju Timčiću. Za rad u okviru državne ustanove za sada nema interesenata.
– Ljudi još uvek razmišljaju, sve je ovo još uvek novo – kaže Trajković.
Aleksandar MILENKOVIĆ, vlasnik poliklinike „Gineka“ kaže da od 11. decembra više nema konsultante. Naš sagovornik smatra da Zakon ne samo da degradira i diskriminiše lekare, već ih i sputava da unovče svoje znanje i naplate više godišnje školovanje:
– Ovde kod nas nije u interesu lekara da deli radno vreme. Ako se neko odluči da pola vremena radi kod privatnika, to znači da će morati da se odrekne 50.000 dinara plate u državnoj službi. To opet znači on samo za svoju platu i doprinose kod privatnika treba da zaradi oko hiljadu evra, i još toliko za poslodavca, ukupno dve hiljade, što je gotovo nemoguće. Ovim zakonom se, po meni, ne postiže ništa. Osim toga, svaki lekar će se radije odlučiti za siguran državni posao sa zagarantovanom platom nego za rad kod privatnika gde mu zarada direktno zavisi od broja pacijenata – kaže Milenković.
Na delu je, dodaje on, radna diskriminacija koja lekarima oduzima osnovno pravo na rad od čega će, u krajnjoj liniji, najveću štetu imati pacijenti.
– Svi gube u ovoj situaciji; pacijenti jer gube pravo da za svoj novac odu kod željenog lekara, i sami lekari koji su onemogućeni da imaju dopunski rad, kao ostali koji se bave drugim zanimanjima u Srbiji. Privatnici su do sada zapravo državi štedeli značajan novac uzimajući joj pacijente za čije bi lečenje morala da plati javnim ustanovama – kaže Milenković.

DISKRIMINACIJA

No, i pored ovakvih tvrdnji, Miljana MITROVIĆ odlučila je da dvadeset odsto radnog vremena provodi ubuduće u jednoj ginekološkoj klinici, gde je do sada bila konsultant. Doktorka Mitrović smatra da će tako zaraditi više nego da celo radno vreme provede u Dispanzeru za žene pri Domu zdravlja gde radi. I ona je, inače, kao i ogromna većina njenih kolega, nezadovoljna svojom platom i smatra da zakon diskriminiše lekare:
– Zalažem se za bilo kakav dopunski rad jer mislim da mogu da zaradim više nego sada. Između večernje klinike i rada kod privatnika odlučila sam se za ovo drugo isključivo zbog uslova. Jednostavno, kod privatnika su mnogo bolji uslovi za rad, dok ovde ne znam čime bih radila, sa kojom tehnikom i aparatima. Na kraju, kod privatnika mogu da zaradim više sa manje rada – kaže Mitrovićeva.
Na isti korak odlučio se i Blagoje TIMČIĆ, poznati internista, koji je ogorčen zbog načina na koji se vrednuje rad u Zdravstvenom centru gde radi:
– Bez obzira na broj pacijenata, plate lekara su približno iste. Prijavio sam se za dvadeset odsto radnog vremena kod privatnika jer očekujem da ću uspeti da zaradim više. Naš rad trenutno ne samo što se ne vrednuje kako treba, već smo jedina profesija kojoj je zabranjen dopunski rad zagarantovan Zakonom o radu. Očekujem da Ustavni sud tu nešto promeni – kaže Timčić.
Za razliku od kolega, njihov direktor Uroš Trajković očekuje pozitivne promene pošto zakon počne u praksi da se primenjuje.
– Postoji dosta nejasnoća, ali mislim da će se mnoge stvari promeniti na bolje. Mislim da će prestati zloupotrebe, koje su bile česte jer ova oblast nije bila potpuno definisana – kaže Trajković.
Ljudi sa kojima smo razgovarali u holovima ZC kao da još uvek ne znaju kako će zakon izgledati u stvarnosti. Najbitnije je, kažu, da se konačno prestane sa praksom po kojoj te lekar iz državne ustanove uputi na kliniku u kojoj popodne tezgari, što je u Vranju bila veoma česta pojava.


PLATE
Prema nezvaničnim podacima u Vranju ima oko 700 lekara, a od toga je njih tridesetak radilo konsultantski posao kod privatnika. Njihovi tamošnji honorari su tajna, ali je poznato da novac od njihovih pacijenata dele sa poslodavcam. Sad, ako se zna da specijalistički pregled može da košta u proseku oko pedesetak evra, nije teško zaključiti o kolikom se novcu radi. Na drugoj strani, javnost smatra da u Vranju, gde je prosečna plata 27.000 dinara, lekari ne bi smeli da se žale na zarade koje se kreću od 1.000 evra pa naviše.

KOMORA
Slavica DjUROVIĆ – Mladenović sa Odeljenja transfuziologije, predstavnica Lekarske komore u Vranju misli da sama ideja „večernjih klinika“ nije dobra jer može da unese zabunu kod građana, ali dodaje kako očekuje da zakon dovede u red neke stvari, naročito one vezane „za zloupotrebe koje su činile neke kolege“:
– Ljudi su spremni da plate privatniku, ali ne i lekaru u državnoj ustanovi. To je na neki način i u redu jer su poreski obveznici ulagali u zdravstvo, pa nije logično da neki lekar sad zarađuje koristeći infrastrukturu i opremu. Ipak, treba sačekati odluku Ustavnog suda jer je jasno da su lerai u ovom slučaju diskriminisani.



  • Ostavi komentar