Anonimusi i prvoligaši

Eko Taxi Vranje

Anonimusi i prvoligaši

 



U ovoj ustanovi se zarade obračunavaju mimo nadležnog Sekretarijata, što otvara prostor za sumnju

 

Pozorišni umetnici nerado govore o svojim zaradama. Postoji nacrt koji je svojevremeno utvrdio Savez dramskih umetnika Srbije (SDUS), u kome su precizirani minimalni honorari reditelja, dramaturga, scenografa, kostimografa, glumaca (glavna uloga, srednja i epizodna)… No i ovaj „minimum od minimuma“ nije obavezan, jer je isplata honorara domen internog poslovanja neke pozorišne kuće, a svako ponaosob ima drugačiju finansijsku situaciju. Upravo zato ovo je pogodno tle za različite tvrdnje i pretpostavke koje se ovih dana prave oko plata i honorara u Pozorištu „Bora Stanković“. Plate zaposlenih u ovoj ustanovi ne ideu preko nadležnog Sekretarijata, već se kreiraju u samom Pozorištu i stroga su poslovna tajna.

DEBELI NOVČANICI

– Iz gradskog budžeta se za plate zaposlenih u Pozorištu redovno prebacuju sredstva, a na godišnjem nivou to je ukupno 15 miliona dinara. Za predstavu „Krvave svadbe“ iz budžeta je isplaćeno 100.000 dinara, a za „Borine pozorišne dane“ i predstavu „Suze su O.K.“ milion dinara. U ovom trenutku mi ne znamo koliki su prihodi Pozorišta od sponzorstava, ulaznica kao i od kluba u kome se toči piće, kao ni kolika je plata direktora Radivojevića – kaže Igor ANDONOV, zamenik gradonačelnika.
Republička vlada donela je svojevremeno Uredbu kojom je definisala plate zaposlenih u ustanovama kulture. To je, međutim, za mnoge opštinske budžete skoro nepodnošljiv trošak u situaciji kada preko 90 odsto sredstava namenjenih kulturi na lokalu odlazi za rad pozorišta, pre svega na plate. U Vranju ovoj problematici posebnu zanimljivost daje činjenica što se plate u Pozorištu i Narodnom univerzitetu ne obračunavaju u nadležnom Sekretarijatu, kao za ostale ustanove kulture, već imaju svoje računovođe, ali oni te informacije ne daju medijima!? Do sličnih podataka, pak, uopšte nije bilo teško doći u Kruševcu (Kruševačko pozorište jedno je od retkih koje na svom sajtu ima podatke o platama svih zaposlenih, od direktora, koji prima nešto više od 47.000- do spremačice), Leskovcu (oko 57.000) Užicu (oko 60.000), Šapcu (oko 60.000).
S obzirom na to da Radoslav Radivojević, direktor vranjskog Pozorišta ima 36 godina radnog staža, a direktor Šabaškog pozorišta 37, kada to dodate na istu, zakonom propisanu, osnovicu možete zaključiti da im je i plata, logično, tu negde.
Na pozorišnom tržištu nije nikakva tajna da su najbolje organizovani, dakle i plaćeni, reditelji. Direktori imaju veću moć i vlast nego ranije, scenografi i kostimografi su složni, a najgore prolaze glumci i pored toga što imaju svoj sindikat. Baš zbog prilične bede s kojom većina profesionalnih pozorišta, od 39 ukupno, već dugo živi, naši pozorišni glumci ne mogu da očekuju astronomske honorare, pa mnogi pristaju na pomenute minimume. Mesečna plata glumca sa završenom akademijom u vranjskom Pozorištu iznosi oko 50.000 dinara. Rediteljima, na drugoj strani, cena je daleko veća. Takozvana prva rediteljska (ali malobrojna) liga postavila je rampu na petnaestak hiljada evra. Ali, i tu nema pravila. Na osnovu čega, onda, tvrditi da se radi o „naduvanim honorarima“ ako ne postoje „cenovnici“ ni limiti? Ako ne postoje relevantni javni reperi, onda je svaka priča o preplaćenosti i potplaćenosti relativna, a honorari se formiraju po principu „jači-kači“, pa ostaje ogroman prostor za manipulaciju.
Zoran Najdić, gradski ministar za kulturu, naglašava da je Pozorište samo za realizaciju festivala „Borini pozorišni dani“ od sponzora i prihoda ulaznica ostvarilo ukupan prihod od 3,25 miliona dinara, ali da direktor Radoslav Radivojević nije dostavio finansijski izveštaj u kome bi taksativno bilo navedeno, a kasnije i pismeno opravdano, na šta se trošilo. Ukoliko bude odstupanja od toga, ili sumnji da se novac nije koristio namenski, Najdić podseća da finansijska policija može to da proveri.

CEPTEROVE CENE

– Za režiranje predstave „Suze su O.K.“ Ana Radivojević Zdravković, Radivojevićeva ćerka, je dobila honorar od oko 5.000 evra, a Nebojša Dugalić je za režiranje predstave „Paviljon br.6“ inkasirao oko 10.000 evra. Koliki je honorar Jug Radivojević dobio za „Krvave svadbe“ još uvek ne znamo – kaže NAJDIĆ.
Ana Radivojević Zdravković kaže da je potpisala ugovor na 3.000 evra, ali da to nije novac samo za nju.
– Za predstavu „Suze su O.K.“ potpisala sam ugovor na 3.000 evra, ali mi novac još uvek nije isplaćen. Naglašavam da ovaj iznos nije samo moj honorar, već da su tu uračunati i troškovi za scenografiju, kostimografiju, muziku…. Poslednji honorar za koji sam radila u Beogradu iznosio je 4.500 evra, s tim što su tamo dodatni troškovi još po 2.000 evra za scenografiju, kostim i muziku. Ispod toga se ne radi. Kada sam za vranjsko pozorište režirala „Kraljević i prosjak“ honorar mi je bio 1.500 evra, a na isplatu sam čekala dve godine. U isto vreme sam u Beogradu radila predstavu za koju sam dobila 3.000 evra – kaže Ana RADIVOJEVIĆ ZDRAVKOVIĆ, glumica i rediteljka.
Reditelj Jug RADIVOJEVIĆ, povodom prozivki o ogromnim honorarima koje ovde dobija, kaže da u pozorištima širom Srbije radi za mnogo veći novac:
– Za predstavu „Krvave svdbe“ nisam još dobio ni dinara, a kada budem dobio honorar on će, kako sam i rekao na konferenciji za novinare uoči premijere, biti uplaćen u humanitarne svrhe. Ne bih želeo nikome da se pravdam, ali nemam ni razloga da budem lažno skroman. Uostalom, kao što se među fudbalerima zna ko koliko vredi, tako se zna i među rediteljima. Postoji prva, druga i teća klasa i svi imaju svoju cenu. „Gazda Mladena“ sam u Vranju režirao za 3.000 evra, trenutno u Šapcu radim za 9.000 a u „Madlenijanumu“ sam uradio „Ožalošćenu porodicu“ za 10.000 evra. Pozorišta odlučuju koga će koliko platiti, s tim što uvek ukalkulišu koliko će i oni sami na tom reditelju zaraditi. Smešno je da mi se podmeće da sam u Pozorištu „Bora Stanković“ radio za iste pare koliko me plaća Cepter! Ono što karakteriše reditelje jeste to što oni imaju svoje tržište i što postoji interni rediteljski dogovor koliko se traži za predstavu kako se ne bi oborila cena. I glumački honorari bi bili mnogo veći kada bi glumci bili na tržištu, ali onda nekih od njih, jednostavno, ne bi bilo – kaže Jug Radivojević.


JUG NE RADI ISPOD 10.000 EVRA
Branislav Nedić, direktor „Kruševačkog pozorišta“, navodi da reditelje koje angažuju plaćaju u zavisnosti od njihovog rejtinga, te da su honorari od 2.000 evra za početnike, takozvane anonimuse, do 10.000 evra za „prvoligaše“.
– U tu kategoriju svrstavam i Juga Radivojevića koji je, sviđalo se to nekome u Vranju ili ne, među deset najboljih i najtraženijih srpskih pozorišnih reditelja. Verujem da on ne radi ispod 10.000 evra, jer mu kvalitet koji ima to dozvoljava – tvrdi NEDIĆ.
Slično razmišlja i Nenad Vuković, direktor Narodnog pozorišta iz Leskovca, s tim što na nešto interesantniji način zadovoljava novinarsku znatiželju:
– Medijima ne dajem informacije o visini honorara angažovanih reditelja jer se oni ugovaraju „u četiri oka“, kao uostalom u svim drugim pozorištima. Jug Radivojević je za nas režirao sjajnu predstavu „Don Žuan“, sa kojom smo 2006. godine osvojili prvo mesto na trećim Susretima profesionalnih pozorišta u Kragujevcu „Joakim fest“. Jug je među deset najboljih srpskih režisera trenutno i njegova „cena“, barem što se leskovačkog pozorišta tiče, profesionalna je tajna. Postoje reditelji prve, druge i treće kategorije. Jug je u prvoj, a tu su honorari oko 15.000 evra – iznosi VUKOVIĆ.
Zoran STAMATOVIĆ, direktor Narodnog pozorišta iz Užica kaže da je takozvano diskreciono pravo svakog režisera da ne otkriva visinu honorara za koji radi, pa s tim u vezi kaže:
– Jug Radivojević za naše pozorište do sada nije radio, ali vam mogu reći da, kada bi došao ovde da režira, dobio bi oko 12 bruto direktorskih plata jer je on reditelj iz grupe najboljih kod nas, znači da bi on bio plaćen oko 10.000 evra. Napominjem da cena nije fiksna, sve je stvar dogovora. Manje poznatim reditelji rade za duplo manji honorar, oko šest bruto direktorskih plata.
Što se tiče Šabačkog pozorišta, u kome je Jug Radivojević režirao Borinu „Koštanu“ i Šekspirovu „Buru“, navode da honorar koji su mu platili ne smatraju za previsok, s obzirom na to kako je Radivojević rangiran na tržištu.
– U Srbiji ne postoji zvaničan „cenovnik“ po kome se plaćaju reditelji, sve je tu „klizno“.
navodi Zoran KARAJIĆ, direktor Šabačkog pozorišta. U našem pozorištu honorari su, od 3.000 evra za početnike, do 15.000 evra za vrhunske reditelje. Kada je Jug radio za nas nije bio toliko poznat, ali bi njegov honorar danas verovatno bio među najvišim – zaključuje Karajić.

POZORIŠTE I DRŽAVA
– Poznato je da oko 70 odsto novca za pripremu pozorišne predstave odlazi na opremu, koju osmišljavaju saradnici. Obično tek oko 30 odsto sredstava odlazi na bruto autorske honorare (pisac, reditelj, muzika, scenograf, kostimograf, koreograf, lektor, glumački honorari za probe…). Bude i drugačijih srazmera, ali je pomenuti odnos najčešći. Zanimljivo da niko od onih koji ne znaju kud odoše pozorišne pare (pa se po novinama hvale svojim neznanjem), ne zna čak ni to da najmanje 20 odsto ukupne sume odlazi nazad državi, kroz PDV za materijalne nabavke, a kroz razne doprinose za izvođačke i autorske honorare. Kao što od bruto pozorišnih plata 40 odsto odlazi nazad državi u vidu raznih doprinosa – kaže Svetislav JANKOV teatrolog, član čirija Sterijine nagrade.



  • Ostavi komentar