Složna braća kuću grade

Prvi put u istoriji cifra za gradske plate premašila je pola milijarde dinara, što je svakako podatak na koji su odbnornici morali da obrate posebnu pažnju u vreme sveopšteg stezanja kaiša. Ali, nisu

Kao nikada u modernoj istoriji vranjskog parlamentarizma, odbornicima je trebalo manje od dva sata rasprave da usvoje dva najkrupnija dokumenta iz svoje nadležnosti – rebalans budžeta za ovu godinu i budžet za narednu. Prema onome što se za govornicom moglo čuti, budžet grada za 2008. godinu ovim izmenama smanjen je za oko 22 miliona dinara, dok je grad u 2009. godini rešio da potroši do sada rekordnih 1,7 milijardi dinara. Pa, kako se moglo desiti da tolike pare, najveće u modernoj gradskoj istoriji, prođu na Skupštini gotovo bez ikakve rasprave? Više je razloga za ovakav slučaj, ali je sloga u vladajućoj koaliciji jedan od osnovnih. Pored ovog, tu je i očigledna nekompetentnost odbornika, potom netransparentnost u prikazu načina trošenja sredstava, ali i jedna opšta nezainteresovanost mnogih političkih činilaca, koji uporno izbegavaju da se mešaju u svoj posao. Budžet je za 2009. godinu nazvan „programskim“, ali je on u suštini krajnje kompromiserski, jer se trudi da zadovolji sve želje, nikome ništa ne otkida i nikome ne dozvoljava da se diči svojim „aproprijacijama“, ma šta to značilo. Sve u svemu, nema pomaka, ni na jednu stranu, što se, poznajući tehniku vladanja SPS-a, i moglo očekivati. I ćutanje demokrata nije novina, pa su tako složna braća rešila, jednoglasno, da grade kuću, ali od krova, na očigled ljudi i sveta.

BALANS

Kako to red i put nalažu, Skupština je prvo progovorila (ili oćutala, kako se uzme) o izmenama i dopunama budžeta za 2008. godinu. Mora da ih je neka muka naterala da to učine samo tri nedelje pred Deda Mraza i, ma koliko ovaj posao bio urgentan, nekolike nejasnoće više su prisutne u javnosti nego u skupštinskim klupama. Za govornicom se čulo da je budžet uvećan za oko 22 miliona dinara, a situacija, ako je verovati dokumentima, stoji malo drugačije. Naime, prema odluci o budžetu za 2008. godinu, on je projektovan na 1,42 milijarde dinara, dok je najnovijim rebalansom ta suma smanjena na 1,36 milijardi, što je nekih 60 miliona manje nego što je planirano. Ovde se možda i najbolje vidi netransparentnost budžeta, jer su neke stavke potpuno nejasne i laicima, što je svakako većina odbornika u GS Vranje, potpuno nedostupne. Recimo, umesto 22 miliona „prenetih sredstava iz 2007. godine“, grad je iz tog izvora prihodovao 73 miliona dinara. Praktično, to znači da nisu znali, kad su pravili budžet u decembru 2007. godine, da imaju nekih 50 miliona dinara viška, nego su taj višak otkrili tek posle pravljenja završnog računa naredne godine! „Tekući prihodi“ grada su smanjeni za oko pedeset miliona, pa ovakva pisanija ostavljaju utisak domaćina koji zaista ne zna ni kakvi će mu biti prihodi, ni kakvi rashodi.
Ali, bilo je i ušteda, mada krajnje čudnih. Vlasti su sebi u uspeh uračunali smanjene po stavci „primanja“, jer se nisu zadužili planiranih sto miliona dinara, što je u ovom času po sebi uspeh. No, zato su „rashodi za zaposlene“ povećano za oko pet odsto, i u ukupnom budžetu pramšuju cifru od 38 odsto. Dakle, plate su veće, pa treba i više para. Ovde ima i jedan zanimljiv detalj, koji pokazuje kojom se pameću vode budžetopisci.
– Plate su na istom nivou kao i u planu budžeta, uz izmene koje je uvela Vlada Srbije – piše u odluci, kojom nam se saopštava da su plate iste, samo što su malo veće.
Sve u svemu, učešće u budžetu smanjeno je za javni red i mir, ekologiju, ekonomske poslove, obrazovanje, dok je najveće povećanje kod „rekreacija, kultura i vere“, i kod Direkcije za izgradnju grada. Očekivano. Ovi će da asfaltiraju, Pahomije će da blagosilja, a RTV sve to vredno da beleži kamerama nabavljenim od naših para!
Po prvi put se pojavljuje i JP „Skijalište Besna Kobila“, koje odmah uzima 0,7 odsto budžeta, u odnosu na, recimo, 0,4 odsto koje uzima TOV za sve ostale „turističke aktivnosti“. No, zanimljiviji deo tek dolazi, budžet za 2009, brat blizanac ovoga za 2008. samo uvećan za nekih 300 miliona dinara. To su ona povećanja plata koja to ustvari nisu, ako je verovati budžetu.

REBALANS

Novi je budžet, dakle, projektovan na oko 1,7 milijardi dinara. Lepa je to para, naročito ako se ima u vidu činjenica da su DSS i SPS u prvoj godini zajedničke vladavine imali budžet nešto veći od 400 miliona dinara. Gradski budžet rastao je dakle po neverovatnoj stopi, kao da je Vranje grad u ubrzanom razvoju, pa ima odakle da se uzme. Ali, ne. Vranje će zaradti samo 968 miliona dinara, dok će iz republike stići, planira se, otprilike još polovina od te cifre. Uz to, planira se i zaduženje od 131 miliona dinara, naravno bez detaljnijih objašnjenja sitnica kao što je odgovor na pitanje u koje svrhe. Posebno bode oči budžetska cifra od 569 miliona dinara, koliko je planirano da se isplati na ime plata zaposlenih u lokalnoj samoupravi. To je 36 odsto para predviđenih za trošenje u narednoj godini. Prvi put u istoriji cifra za gradske plate premašila je pola milijarde dinara, što je svakako podatak na koji su odbnornici morali da obrate posebnu pažnju, u vreme sveopšteg stezanja kaiša. Ali, nisu.
Naravno, majstori u vlasti ponovo su dozvolili sebi da se sakriju iza transparentnosti, pokazujući javnosti nekakve cifre i stavke koje malo ko razume. Pod stavku „robe i usluge“ stavljeno je svašta nešto, a da je malo kome jasno šta. Tu su troškovi putovanja od oko 18 miliona dinara, ali i nekakvi „stalni troškovi“, 87 miliona, pa nekakve „specijalizovane usluge“, koje će nas stajati čak 210 miliona, pa nekakav „materijal“, 23 miliona… Za socijalnu pomoć određena je suma od 30 miliona, dakle oko 20 puta manja od sume za plate, za socijalnu zaštitu 79 miliona, za nekakve „opšte javne usluge“ čak 288 miliona, a za „drumski saobraćaj“ 101 milion dinara. U Vranju se posebna pažnja posvećuje obrazovanju, za koje će biti izdvojeno ukupno 433 miliona dinara, mnogo više nego za kulturu, kojoj je namenjeno 97 miliona, ili za informisanje, koje je na repu, čak i iza sporta, sa tričavih 32 miliona dinara.
Prvi put su kao poseban razdel prikazane i plate gradske vrhuške, za koje će biti izdvojeno oko 16 miliona dinara, uz 7,3 miliona dinara predeviđenih za nagrade i bonuse. Prvi put se javlja i „Skijalište Besna Kobila“, za koje je predviđena suma od ukupno 15 miliona dinara. Zanimljivo je i objašnjenje gde će se te pare trošiti. Za plate zaposlenih 7,6 miliona, nekakvi stalni troškovi 1,1 milion, bonusi pola miliona, a najzanimljivije su stavke „otplate domaćih kamata“ i „otplata glavnice“, za koje je predviđeno oko milion dinara. Gde se to još nepostojeće preduzeće zaduživalo, pa mora sada da plaća kamate?
No, to su samo detalji koji otkrivaju kako se misli dok se pravi budžet. A koliko se zna pokazuju i stavke kao što su sada nepostojeći „Dani Vranja“, za koje je planirano 1,5 miliona dinara, pa milion dinara za turističku signalizaciju, pa ponovo milion dinara za nekakve „specijalizovane usluge“, i tome podobno.
Direkcija će dobiti svega 245 miliona dinara, što je samo tri puta više od sporta, dok je Upravi Banje dosta i planiranih pet miliona. Teško je i pobrojati slične nelogičnosti, a posebno je zanimljiva stavka „dotacija nevladinim organizacijama“, u iznosu od preko 17 miliona dinara. Gde li će samo završiti taj novac?
I tako, stvar je jasna. Onima koji godinama prate budžet, čini se da je sve prepisano, samo su neke cifre izmenjene, i to gotovo isključivo u javnoj potrošnji. Nema ni „r“ od razvoja,od nekakvog plana, strategije, od ulaganja u razvoj zajednice. Sve su to pare koje će u najvećem delu otići na plate, dok će ostale aktivnosti da se finansiraju kako se mogne, i koliko se stigne. To nije nikakva novina, i do sada se tako radilo, ali je bilo za očekivati da će nova garnitura bar u sitnom procentu da promeni te navike. No, to se nije dogodilo. Nastavlja se sa starom praksom održavanja svega i svačega, makar na najnižem mogućem nivou. Za poviše, na pobolje mesto. Ovde, tako. Složna braća kuću grade, samo im se nekako posao ne vidi. Tako je to uvek bilo i biće, sa svim Potemkinovim selima ovoga sveta.

OPOZICIJA
U kratkoj skupštinskoj raspravi najviše su prigovarali odbornici SRS i DSS. Naravno, i ove priče nisu ušle u budžetsku srž nego je, recimo, Dejan Stanojević tražio da se 2,7 miliona dinara predviđenih za klizalište prenesu u vidu jednokratne pomoći radnicima „Zambera“, dok su se radikali interesovali za pojašnjenje pojedinih stavku budžeta. Lepo im je sve Spirić objasnio, i priča se na tome i završila.