Od “peglice” do džipa

Dok je nekim lokalnim političarima apsolutno nebitno u kakvom se automobilu voze, pojedinci su za auto, iz različitih pobuda, izdvojili više desetina hiljada evra

Ako se setimo perioda od pre četiri godine, kada su se „Vranjske“ bavile tada ne baš luksuznim voznim parkom lokalnih političara, danas je on nešto ispunjeniji moćnim i skupim limuzinama poput „mercedesa“, džipova i sličnih automobila novije generacije. Primer za takvu konstataciju svakako nije gradonačelnik Miroljub Stojčić koji, prema rečima njegove šefice kabineta Vesne Miletić, već duži niz godina vozi „opel vektru“. Stojčićev zamenik, deesovac Igor ANDONOV, obaveštava nas da trenutno ima „pasata“ 1,9 TDI, iz 2002. godine, automobil koji, kako kaže, i nije njegov.
– Auto se vodi na očevo ime, a ja sam ga dobio na poklon. Kupljen je pre pet godina polovan, za 12.000 evra. Prešao je oko 170.000 kilometara. Zasad zadovoljava moje potrebe, nikada me nije izdao i neću ga u skorije vreme menjati – otkriva demokrata Andonov.
Zoran ANTIĆ, gensek vranjskih socijalista i potpredsednik lokalnog parlamenta, vozi „pežo 406“ iz 2001. godine.
– Auto je u momentu kupovine, prošle godine, bio polovan. Prethodno sam prodao „reno lagunu“ iz 1996. godine za 4.700 evra, doplatio i uzeo noviji „pežo“ za 8.300 evra. To nam je jedini auto u porodici – otkriva Antić.
Na prvi pogled, predstavnici lokalne vlasti nisu skloni pomodarstvu, verovatno ne želeći da nekim besnim drumskim krstaricama bodu oči glasača, i onako uglavnom ogorčenih na ovdašnje političare. Zato, uz određene izuzetke, radije voze bezbedne, udobne i ne tako skupe automobile koji malo troše. Neki su i previše skromni, ili im pak automobili nisu uopšte bitni. Dragan ILIĆ, direktor Gimnazije, predsednik lokalnog SPS, te član Gradskog veća (GV) zadužen za obrazovanje, bez ikakvih predrasuda i problema vozi čuvenu „peglicu“ („fiat 126p“).
– I to kupljenu 1990. godine – objašnjava Ilić – s tim što sasvim zadovoljava moje i potrebe članova porodice koji je uz mene voze. Lično ne bolujem od toga da moram imati dobar auto. Nemam ni para za takve kupovine. Jedino ako mi se večeras posreći loto, pa da nešto kupim.
No, ima onih koji voze, ako ne gori, ono stariji automobil od Ilića. Njegov stranački kolega Branimir STOJANČIĆ, član GV koji pokriva resor socijalne politike i verskih zajednica, ima „jugo 45“ iz 1987. godine. Posebno je ponosan na taj auto.

POKLON

– Dobio sam ga na poklon od dede – kaže Stojančić – a planiram da ga i sam poklonim „Zastavi“ kao raritet, jer nikada od momenta kupovine nije stao. Urađena mu je „generalna“, a dosad je prešao preko 100.000 kilometara. Nikada mu ništa nisam zamenio, osim guma i akumulatora koje kradu lopovi. Služi nam i kao dostavno vozilo, koristimo ga za poljoprivredne radove, odlazim s njim u vinograd. U porodici imamo i „pežo 206“ iz 2002. godine. Kupili su ga roditelji prošle godine, plaćen je 5.000 evra.
„Jugo“ iz 1987. godine vozi i novosrbijanac Mario DURMANIĆ, član GV zadužen za komunalnu delatnost, infrastrukturu i saobraćaj.
– Pre toga sam vozio takođe „jugo“, prodao ga i doplatio za ovaj koji nače koristim i za službene potrebe. Razmišljao sam da kupim nešto novije, ali posebnih planova nemam. Bitna su mi cena i uslovi plaćanja, a o tipu automobila ne razmišljam u ovim godinama – iskren je Durmanić.
Njegova koleginica iz GV, član G17 plus Nela CVETKOVIĆ, zadužena za resor ekologije, vozi „opel vektru“ staru osam godina.
– Auto smo kupili 2004. godine za keš, vodi se na muževljevo ime, ali ga uglavnom vozim ja, jer putujem dalje na posao. To nam je jedini auto u porodici. Njime vozimo decu u vrtić i školu, idemo na letovanja, zimovanja ili do okolnih gradova kada imamo posla. Zasad ne planiramo da kupujemo drugi automobil, jer ovaj potpuno zadovoljava naše potrebe – kaže Cvetkovićeva.
Još jedan član GV ne može se baš pohvaliti vlastitim automobilom. Dejan ILIĆ iz SPS, lokalni ministar za agroekonomiju i poljoprivredu, kaže da vozi „golf dvojku“ iz 1989. godine, auto koji je prešao preko 135.000 kilometara.
– Uzeo sam ga uz pomoć kredita dok sam radio u Poljoprivrednoj školi. Plaćen je oko 2.500 evra, a imam ga već četiri godine. Zasad ne planiram da kupim nešto novo, jer treba najpre da rešim stambeno pitanje – kaže Ilić.
Lokalni ministar kulture, demokrata Zoran NAJDIĆ, vozi „mercedes C klase“ iz 1993. godine, kupljen pre dve godine u havarisanom stanu.
– Auto je popravio brat koji se time bavi i koristimo ga obojica. Kupljen je u kešu za 3.500 evra, na tri rate. Auto je prešao oko 300.000 kilometara. Na moje ime posedujem i „golfa dvojku“ iz 1985. godine koji nije u voznom stanju – kaže Najdić.
Veliku pažnju na vlastitu i bezbednost ljudi koje vozi obraća Miroslav NEŠIĆ, advokat i član GO DS, te zato često menja automobile, kupujući uglavnom nova vozila.
– Ove godine sam na kredit kupio „ševrolet epiku“ (košta oko 20.000 evra, p.a.) i već prešao 22.000 kilometara. Auto je uzet na kredit, potpuno nov. Volim jeftiniju klasu vozila poput ove, jer su takvi automobili za četrdeset odsto jeftiniji nego, recimo, „golf“ ili „volksvagen“, a dobijate približni kvalitet i bezbednost. To mi je bitno – potencira Nešić – jer, shodno mojoj profesiji, stalno putujem na suđenja u okolne gradove, a vrlo često i u Beograd.

BEZBEDNOST

U grupi političara sa bezbednim i novijim automobilima je i Radoslav MOJSILOVIĆ, lokalni lider Nove Srbije i narodni poslanik u Skupštini Srbije. Pre četiri godine maštao je da sedne za volan BMW, u vreme kada je vozio bratovljev „fiat uno“ star 14 godina. Danas ima „opel astru“ iz 2007. godine.
– Uzeta je na lizing koji sam ja preuzeo od drugog lica. Auto je plaćen oko 13.000 evra, a mesečna rata mi iznosi oko 270 evra. U porodici još moj brat ima svoj auto. „Astru“ uglavnom koristim za česta putovanja do Beograda na sednice skupštine i stranačke sastanke, već je prešla oko 80.000 kilometara – kaže Mojsilović.
Još jedan narodni poslanik i lokalni lider DS, Goran STEFANOVIĆ, po prirodi posla mnogo vremena provodi na drumovima.
– Imam „pežo 307“ iz 2002. godine. Uzeo sam ga koristeći ukazanu mogućnost zamene. Dao sam „opel astru“ i doplatio oko 2.000 evra, tako da me ukupno koštao oko 7.000. Trenutno ga koristimo zajednički sa suprugom, jer nam je to jedini porodični automobil – kaže Stefanović.
Na kraju, poštujući u svemu zainteresovanost javnosti da zna detalje iz života političara, možda je manje bitno koji automobil oni voze, a više „voze“ li ovaj grad u smeru ostvarenja interesa građana koji su, verovatno, najpozvaniji da kažu da li je zaista tako.

PREPISIVANjE
Aktuelni predsednik gradskog parlamenta i potpredsednik vranjskih demokrata, Slobodan STAMENKOVIĆ, uzeo je krajem prošle godine na lizing od pet godina automobil „seat kordobu“, napominjući da se sada malo kaje zbog toga.
– Rata mi je zbog svetske krize i skoka evra sada veća za 3.000 dinara mesečno. Auto sam uzeo u decembru 2007. na lizing, faktički nije još uvek moj. Plaćen je 12.000 evra. Vozi ga povremeno i supruga, jer nemamo drugi.
Stamenković dodaje da je njegov primer „prepisao“ socijalista Nenad MLADENOVIĆ, član GV zadužen za zdravstvo i dečju zaštitu.
– Ranije sam imao „floridu“ – kaže Mladenović – a u aprilu ove godine odlučio sam se za „seata“. Kupio sam ga za nešto više od 12.000, na sniženju, koristim ga često i za službene potrebe – kaže Mladenović.

NAJLUKSUZNIJI
Za volanima automobila od kojih bi svakome zastao dah sede dva aktuelna lokalna ministra. Dejan IVANOVIĆ, član GV zadužen za sport i omladinu, vozi luksuzan džip BMW-X5, vozilo koje prema mišljenju stručnjaka za koplje premašuje slične terence tipa „mercedes“ M klase, „land rovera“ ili „džip čiroki“.
– Džip je iz 2004. godine, kupljen iz vrlo praktičnih razloga. Ne planiram da ga skoro prodajem. Krizna su vremena, a u potpunosti zadovoljava moje potrebe za čestim putovanjima. Džip je kupljen polovan u jednom auto-salonu u Šapcu.
Ivanovićev stranački kolega iz DS, Perica JANKOVIĆ, lokalni ministar za privredu i preduzetništvo, kaže da ima novu „džetu“ koja se, međutim, „vodi na njegovu privatnu firmu“ .
– Auto je iz 2007. godine, kupljen na lizing. U porodici imamo još i „pežo 306“ iz 2000. godine – sublimira Janković.
Polovni BMW-X5 košta preko 20.000 evra. Cena nove „džete“, u zavisnosti od modela i opreme, kreće se od 21 – 30.000 evra.
Od ostalih lokalnih političkih lidera, luksuzne automobile voze Dejan Stanojević, lider DSS („golf 5“, cena oko 30.000 evra), te Dragan NIKOLIĆ, predsednik Okružnog odbora Nove Srbije (džip „volksvagen tuareg“, proizveden 2007, ali kupljen kao polovan).
– Ne mogu da vam kažem koliko sam ga platio, jedino ako hoćete da ga kupite. Vozim najboljeg terenca, imam najskuplji auto u gradu i ne stidim se toga – kaže Nikolić.
Sudeći prema podacima sa interneta, ovaj terenski automobil staje od 50 – 70.000 evra, a polovni idu od 30.000 pa naviše.

STARI I POLOVNI
Siniša MITIĆ, član GV zadužen za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nakon što nas je upozorio da je njegova „lična stvar koji auto vozi“, kaže da trenutno poseduje „opel vektru“, staru osam godina.
– Auto je kupljen polovan – sve je što smo uspeli saznati od Mitića.
Nebojša SELISTAREVIĆ, lokalni ministar za nacionalne manjine, etničke zajednice i NVO, otkriva da vozi BMW iz 1988. godine.
– Kupio sam ga pre godinu dana za 2.100 evra, platio kešom, kredit nisam uzimao. Auto je mnogo prešao. Što se tiče eventualnih planova, svakako da planiram neku promenu na bolje, ali će to zavisiti od moje finansijske situacije.
Ima i političkih lidera bez automobila. Predsednik vranjskih radikala, Predrag STOJKOVIĆ, kaže da je donedavno imao „ladu nivu“, kupljenu potpuno novu 2005. godine, ali je prodao prošle godine.