Jaja mekša od čelika

Eko Taxi Vranje

Jaja mekša od čelika

Mlađi sin predsednika „Simpa“ u privatnom biznisu nije bio tako uspešan kao njegov stariji brat, pa je tata Dragomir dva puta morao dobro da „zalegne“ i sina izvuče iz nevolja



Aleksandar Baća Tomić, mlađi sin Dragomira Tomića, predstavlja izuzetak od pravila devedesetih godina prošlog veka da su deca ondašnjih državnih funkcionera i direktora velikih društvenih firmi uspešni preduzetnici u sektoru privatnog biznisa. Sticaj izmenjenih društvenih okolnosti i prilika nakon 5. oktobra 2000. godine, nepovoljnih za tada vladajući sloj, presekao je liniju biznisa mlađeg Tomića i on se našao u velikoj nevolji. Tata Dragomir je tada morao baš dobro da „zalegne“ i spasava sina, iznuđenim dilom sa novom vlašću. A kako Tomiću junioru ni posle spomenute nevolje privatni biznis nije ponajbolje išao, veliki tata, čije su se „akcije“ kod nove vlasti sve bolje kotirale, postarao se da sinu pronađe trajno i sigurno uhljebljenje.

STIMULACIJA

Aleksandar Baća Tomić, mlađi sin Dragomira Tomića, predsednika Kompanije „Simpo“, ministra koordinatora u Vladi Srbije od 1992. do 1996. godine i potpredsednika Vlade od 1997. do 2000. godine, rođen je 1966. godine u Vranju, gde je živeo do svoje desete godine. Tada sa porodicom, majkom i starijim bratom Goranom, prelazi u Beograd, gde nakon srednje škole završava Fakultet organizacionih nauka. Poput druge dece pripadnika vladajuće društvene grupe devedesetih godina 20. veka, otiskuje se u vode privatnog biznisa. Baća Tomić je, međutim, unekoliko odstupio od matrice, formirajući privatnu firmu „Kartum“ 1996. godine, čija je delatnost bila „proizvodnja i prodaja konzumnih jaja“. Zašto se odlučio za proizvodnju, a ne neke druge delatnosti, isplativije i sa bržim obrtom kapitala, objašnjava beogradski saradnik mlađeg Tomića sa kojim je radio do sredine 1999. godine.
– Živinarstvo u Srbiji se tih godina našlo u velikoj krizi, „Živinoprodukt“ iz Vranjske Banje, nekada najveći proizvođač konzumnih jaja i živinskog mesa u prethodnoj Jugoslaviji, preživljavao je duboku krizu. Tome je doprinosila i velikoprodajna cena živinskog mesa koja je bila nešto iznad 20 dinara po kilogramu, kasnije je dostigla 31 dinar, iako su živinari priželjkivali da Vlada Srbije ozvaniči 58 dinara, koliko su tražili, ali ona to nije učinila, pa je došlo do opadanja proizvodnje brojlera. Jaja su, međutim, dobro išla, pa su živinari govorili „biće jaja, ali ne i mesa“. Zato je Tomić, nakon osnivanja „Kartuma“, zakupio nekoliko manjih farmi u okolini Beograda i pokrenuo proizvodnju – priča sagovornik.
Krajem 1999. godine Aleksandar Tomić i njegova firma našli su se u žiži vranjske javnosti, jer su zakupili deo kapaciteta „Živinoprodukta“ u Vranjskoj Banji. Sagovornik iz Vranjske Banje priseća se dolaska „Kartuma“ i prvih koraka novog poslodavca za deo banjskih živinara.
– „Kartum“ je u farmu u Panevlju uselio 100.000 pilića, čiji je odgoj do koka nosilja trajao do početka 2000. godine. Sećam se da su imali velike planove da proizvode zdravu hranu, pa se govorilo da će vrednost te proizvodnje biti 100 miliona nemačkih maraka, da će biti upošljeno do 200 ljudi, ali i da kroz proces dokapitalizacije moraju da budu zaštićeni interesi „Kartuma“. Posle smene direktora „Živinoprodukta“ Gorana Stojkovića, odnosi novog rukovodstva sa „Kartumom“ su se pogoršali, dok je na drugoj strani, skočila cena stočne hrane, a cena jaja ostala ista, pa se Baća Tomić postepeno povlačio iz posla i poslednje jato iselio iz „Živinoprodukta“ juna 2002. godine, dva meseca pre uvođenja stečaja. I da ne zaboravim, sve nas je „presekla“ vest o hapšenju Baće Tomića u zimu 2001. godine – kaže sagovornik.

PRANjE PAPIRA

Planove „Kartuma“ sa banjskim živinarima, uz navedene negativne lokalne i globalne prlike, ipak, najviše je poremetilo hapšenje Aleksandra Tomića u Beogradu, 20. februara 2001. godine. Njega su inspektori Odeljenja za privredni kriminal SUP-a u Beogradu, uz krivičnu prijavu, priveli istražnom sudiji Opštinskog suda koji mu je odredio jednomesečni pritvor zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi. Jezikom laika rečeno, vlasnik „Kartuma“ se tereti za utaju poreza u iznosu od 3.897.537 dinara. Istraga koju su vodili kriminalistički inspektori iz Beograda i Vranja i finansijska policija, u vremenu dok je nova vlast još bila demokratska, utvrdila je da je „Kartum“ poslovao sa nepostojećim firmama za pranje papira i novca. Tako je Tomić izbegavao da obračunava i plaća maloprodajni porez na promet i pare namenjene državi stavljao u svoj džep. On je konzumna jaja prodavao fizičkim licima, a u poslovnim knjigama pokušao je to da prikrije preko nepostojećih firmi kao što su „DIZ“, „Admiral elektroniks“, „Krusters“… Osim toga, u poslovnim knjigama „Kartuma“ prikazana je prodaja jaja nekim zemljoradničkim zadrugama koje, međutim, ta jaja nikada nisu ni kupile ni dobile. Na taj način je, kako se navodi u krivičnoj prijavi, Baća Tomić „oprao“ 22.347.952 dinara, čime je izbegao da obračuna maloprodajni porez na promet u iznosu od 3.897.537 dinara. Sagovornik iz Vranjske Banje napominje da je istragu o poslovanju „Kartuma“ pokrenula anonimna dostava iz samog „Živinoprodukta“.
– U toj anonimnoj prijavi radnika „Živinoprodukta“ napisano je dosta detalja o poslovanju „Kartuma“, pa je istraga krenula tim tragom. Zanimljiva je situacija sa izmišljenom firmom „DIZ“, kojoj su jaja, navodno, dopremana kamionima „Živinoprodukta“. Kriminalistički inspektori iz Vranja i Beograda utvrdili su da su se kamioni nalazili na drugim mestima. U prijavi je stajalo i da se proizvodnja jaja odvijala kontinuirano u dnevnoj količini od 280 kutija, te da je prodavana celokupna proizvodnja – navodi sagovornik.

REHABILITACIJA

Istraga o slučaju „Kartum“ nameravala je da utvrdi na koji je način sve poslovala firma Aleksandra Baće Tomića i kakvog je udela i u kojoj meri imao u tome otac Dragomir. Sumnji je bilo više, jer je biznis Tomića juniora obuhvatao i trgovinu viskijem, limovima i tehničkom robom.
– Baća je i posle 1999. godine sačuvao prijateljstvo sa Albancem, privatnikom iz Gnjilana. I poslovne veze, naravno. Ono što znam je da su do 2002. bili u kontaktu, šta je bilo dalje – ne znam. Ne znam ni čime su trgovali, ali, prema nekim saznanjima, nije bilo samo u pitanju živinsko meso ili jaja. Znam, takođe, da su se njihovi kontakti događali uglavnom u Vranju i da su mnogo puta bili u „Haremluku“. Sećam se kako se Baća šalio sa svojim partnerom iz Gnjilana, u smislu „imamo makar toliko da pojedemo jedan dobar ručak“ – priseća se sagovornik.
Istraga koju su o poslovanju „Kartuma“ i Baće Tomića pokrenuli kriminalistički inspektori iz Vranja i Beograda, apsolutno je stala krajem 2001. godine iz tada nejasnih razloga i mlađani Tomić je nastavio da posluje u Beogradu i Vranjskoj Banji. Baća Tomić pušten iz pritvora vrlo brzo, ne dočekavši da istekne zakonskih 30 dana, a istraga je stala krajem 2001. godine. Preduzeće „Kartum“ radilo je i postojalo do 2005. godine, a onda je izbrisano iz registra privrednih društava. Aleksandar Tomić živi u Beogradu i radi u predstavništvu jedne francuske firme. Svemoćni tata Dragomir, omiljeni privrednik svih garnitura na vlasti od 1967. godine pa do danas, dva puta je morao baš dobro da „zalegne“ i spasava mlađeg sina koji se uvalio u ozbiljne nevolje. Prvi put, kad ga je izvukao iz „zagrljaja“ pravosuđa zbog krivice zbog koje bi svaki Amerikanac „ladno“ odležao nekoliko godina u Alkatrazu, a drugi put, kada ga je uhlebio u beogradskom predstavništvu francuske firme. Ne obrće milione kao stariji brat Goran sa čelikom, ali će za hleba i jaja uvek biti dovoljno.


OČEVI I SINOVI
Prema istraživanju dr Mladena Lazića, profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu, konstatovano je veliko učešće ljudi iz SPS i JUL-a sredinom devedesetih godina prošlog veka u privatnom sektoru. Gotovo svaki drugi vlasnik preduzeća sa preko 30 zaposlenih, 44,6 odsto, bio je direktor društvenog preduzeća ili politički funkcioner. Oko 18 odsto, ili na čelu svakog petog preduzeća u privatnom sektoru, nalazila su se njihova deca. Od 1997. godine, kada je rađeno navedeno istraživanje, pa do 2001. godine, ti procenti su znatno uvećani, jer je transformisanje političke elite u preduzetnički sloj bilo sve izraženije, jer je materijalni položaj prvih u padu, a drugih u porastu.



  • Ostavi komentar