Djiha, điha, četir` noge

Eko Taxi Vranje

Djiha, điha, četir` noge

Vraćamo se na staru priču, što je genijalna ideja koga bi drugog, nego Dragana Tomića; a godfather, je li, uvek daje ponudu koja se ne može odbiti



Gradsko veće je na sednici održanoj 27. novembra tekuće godine razmatralo program poslovanja JP „Skijalište Besna kobila“ (u daljem tekstu – Skijalište), za period od 1. oktobra 2008. do 31. decembra 2008. i donelo zaključke da se narečeni program prihvata, uz određene primedbe i sugestije. Sada je na sazivu SG Vranje da na sledećoj sednici, 4. decembra, da saglasnost za usvajanje programa, čime bi započela revitalizacija i eksploatacija turističkih potencijala ove prelepe planine, oko koje se već neko vreme lome koplja, u kolopletu partijskih, a naročito ličnih interesa.

TREĆI ČOVEK

Istoga dana kad i Gradsko veće, predloženi program poslovanja Skijališta razmatrali su, na zajedničkoj sednici, Savet za urbanizam i komunalno-stambene delatnosti i Savet za privredu i saobraćaj SG Vranje, i doneti su identični zaključci kao na Gradskom veću, ali ovo štivo izaziva ne male nedoumice oko osnivanja i daljeg poslovanja Skijališta.
Naime, tekst zaključaka predstavlja svojevrsni oksimoron, jer, citiramo – „saveti smatraju da je neprihvatljiv način, odnosno tehnologija, osnivanja Skijališta; ocenjeno je da je nedopustivo da nema planske dokumentacije, kao ni akta o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta; program preduzeća je diskutabilan, jer se na računu preduzeća ne nalaze sredstva iz budžeta Grada Vranja, kao ni očekivana sredstva od strane resornog Ministarstva“.
Ali – „saveti prihvataju predlog poslovanja preduzeća i to iz jednog jedinog razloga, kako bi se otklonile eventualne smetnje da obećana republička sredstva ne dospeju na račun ovog javnog preduzeća“. Dakle, jednom rukom gale, a drugom udaraju, ili, samo kinta je važna.
– Primedbe saveta – kaže Dejan MANIĆ, v.d. direktora Skijališta (inače, član G 17, stranke u čijoj su ingrenciji i „Skijališta Srbije“) – su skoro u redu, ali po Zakonu o radu, preduzeće sa manje od pet zaposlenih nije obavezno da uradi akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Mi smo u planu predvideli 12 radnih mesta, za sada imamo četiri. Kako preduzeće bude raslo, i zapošljavalo ljude, siguran sam da ćemo za 2009. imati akt.
Manić ističe da je bio sprečen da prisustvuje sednici dva saveta, tako da pretpostavlja da oni nisu imali adekvatne informacije, pa su zbog toga doneli ovakve zaključke.
– Ne razumem šta znači kvalifikacija „neprihvatljiv“ – kaže Manić – kad je savetima bilo poznato da plansku dokumentaciju radi kanadska firma „Ekosajn“, a država master plan. To je kontradiktornost, mada ne verujem da ima političke pozadine.
Inače, radi se o ne baš malim parama. Po usvojenom programu skijališta za tri poslednja meseca tekuće godine, sredstva dostižu cifru od 48.534.000 dinara, od čega 40 miliona otpada na Ministarstvo ekonomskog i regionalnog razvoja, a 8.534.000 dinara na budžet grada.
Saveti kažu da se na računu preduzeća ne nalaze pomenuta sredstva; da li su neobavešteni, ili je nešto drugo u pitanju, tek Manić tvrdi da je 25. novembra Ministarstvo uplatilo na račun preduzeća 40.000.000 dinara, dok se sredstva iz gradskog budžeta čekaju po verifikaciji programa poslovanja od strane Skupštine grada.
– Mislim – kaže Manić – da sredstva iz budžeta neće ni biti realizovana, pošto je već kraj godine. S druge strane, sredstva odobrena iz republike smo u obavezi da realizujemo namenski, u roku od šest meseci.
No, Gradsko veće relativizuje i ova sredstva:
– To su samo – kaže Branimir STOJANČIĆ, portparol Gradskog veća – predložena sredstva, što ne znači da će taj novac Skijalište i da dobije. Kako će, i koliki novac da pristiže, zavisiće od projekata koje bude sprovodilo preduzeće. Inače, ono bi trebalo da se finansira iz gradskog budžeta, NIP-a, donacija, republičke kase i sopstvenih izvora. Ko će koliko novca da daje, nisam siguran.

EMBRION

Što se, pak, zaposlenih u Skijalištu tiče, programom je predviđeno da ih bude 12. Manić, međutim smatra da će do kraja godine ta cifra biti četiri – on kao direktor, zatim pravnik, ekonomista i referent za finansijsko-komercijalne poslove. Ali, ima i drugačijih mišljenja:
– Potpuno je nelogično – kaže Dejan STANOJEVIĆ, inače jedan od potpisnika prihvatanja predloženog programa Skijališta, kao predsednik Saveta za privredu i saobraćaj – da u vreme krize i smanjivanja broja zaposlenih u javnim preduzećima, bude formirano još jedno. Tamo već radi četvoro ljudi, a prema mojim pouzdanim informacijama, zaposliće se bar još 20! O čemu mi pričamo, kad još ne rade, nemaju ni prostorije, ni telefon, a tražili su službeni automobil. Umesto da taj novac podele radnicima „Zambera“, gradska vlast je odlučila da nas sanka i kliza.
– Imamo prostorije – kaže Manić – to su bivše prostorije JUL-a u donjem delu grada, površine 170 kvadratnih metara. Taj prostor je pre nas držalo Planinarsko društvo, i na jedvite jade smo to dobili. Primopredaja je izvršena 3. novembra. A šta smo tamo zatekli, neka samo govori cifra projekta adaptacije tih prostorija, koja iznosi 2.600.000 dinara! Međutim, ništa ne možemo da realizujemo, jer nema mogućnosti da se odobre sredstva pre odluke SG Vranje. To je zakonski uslov da se prebace sredstva iz gradskog budžeta, pa i republička sredstva ne smemo da trošimo do tada, da bismo mogli da pokrenemo postupak po Zakonu o javnim nabavkama. Zbog toga, u 2008. godini, ništa od planiranog nije realizovano.
Sada se postavlja pitanje, zašto se toliko čekalo sa prebacivanjem predviđenih sredstava od strane Ministarstva (ako su uopšte prebačena), kad je JP „Skijalište Besna kobila“ osnovano još 26. februara tekuće godine, i to odlukom tadašnje SO Vranje, koja je ujedno i osnivač? „Vranjske“ su o tome već pisale, i bile razapete kao remetilački faktor umešnih opštinskih struktura i pojedinaca, koji bi udesili Besnu kobilu, kao Garmišpartenkirhen. Naime, prvo su resornom ministarstvu upućena dva zahteva za predviđena sredstva: od strane Direkcije za razvoj i izgradnju SO Vranje, koja je tražila sredstva na osnovu predračuna, a od strane Skijališta na osnovu premera i predračuna iz projektne dokumentacije.
Sve ide svojim redom, dok se ne pojavljuje „treći čovek“, u vidu Sekretarijata za sport, omladinu i obrazovanje Opštine Vranje, na čelu sa Miroslavom SPASIĆEM, koji od početka priče sa Besnom kobilom figurira kao jedna, da tako kažemo, od zainteresovanih strana. Uzgred, Spasić je predsednik Privremenog organa upravljanja JP „Skijalište Besna kobila“, što je embrion budućeg Upravnog odbora preduzeća, a ovaj je organ na sednici 12. novembra doneo odluku o usvajanju programa poslovanja Skijališta.
No, Spasić, poučen prethodnim iskustvom, kada je skupština odbacila njegov i gradonačelika Miroljuba Stojčića plan o osvajanju Besne kobile, ide „preko Male Krsne“. Naime, uredno zavedeno, sa štambiljem i pečatom, u zaglavlju Opština Vranje, Sekretarijat za sport, omladinu i obrazovanje Opštine Vranje, datum 4. novembar 2008. godine, upućuje Elektrodistribuciji Vranje, akt u ED zaveden pod brojem 7543/1. Broj zahteva: usmeni, naručilac radova narečeni Sekretarijat, mesto: Vranje, Besna kobila, predmet: predračun radova i materijala za napajanje Skijališta Besna kobila.
I ED odmah odgovara, sa istim datumom i brojem, dopisom Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, „Sektor za turizam, za načelnika Ljubu Jovanovića“ predračunom bez broja, od 4. novembra 2008, rukom pisanom stavkom, „materijal i radovi za napajanje Skijališta“, sa PDV, cena, prava sitnica – 19.823.776,81 dinar! Pa dalje, citat – „rok plaćanja: odmah; način plaćanja: gotovinski; uplatu izvršiti na broj 205-12852-41 Komercijalna banka. Ovde samo treba dodati da je još jedan od potpisnika zaključaka kojima se prihvata predlog poslovanja Skijališta Zoran Knežević, zamenik predsednika Saveta za komunalno-stambenu izgradnju, inače, zamenik generalnog direktora Elektrodistribucije Vranje.
I tako je došlo do zabune, ili je, što je vrlo verovatnije, neko zaiskao da raspolaže ovim sredstvima po svojoj volji, jer Sekretarijat za sport, omladinu i obrazovanje Opštine Vranje nije pravno lice, već je opštinski organ, ali je zato Grad Vranje, u dopisu nazvan „opštinom“, pravno lice, sa svojim žiro-računom. A ko je izvršilac budžeta, novaca koji se i slivaju i odlivaju iz budžeta? Gradonačelnik, inače vlasnik placa na Besnoj kobili.
I tako se vraćamo na staru priču o žičari od Besne kobile do Vranjske Banje, pa onamo ljubitelji zimskih sportova izmrznu kao pingvini, a ovamo se pare u vodi u kojoj se jaje kuva za tri minuta, što je genijalna ideja koga bi drugog, nego Dragana Tomića. A godfather, je li, uvek daje ponudu koja se ne može odbiti.


DEJAN IVANOVIĆ, ČLAN GV ZA SPORT
Kuća od krova
– Skijanje je sportska disciplina – kaže Dejan IVANOVIĆ, član GV za sport – tako da bi bilo logično da se i resor sporta uključi u projekat Skijališta. Međutim, mene do danas niko nije pozvao na bilo kakav sastanak ili konsultaciju povodom Besne kobile. Po mom mišljenju, možda nije trebalo ići tako ambiciozno, s obzirom na okolnosti, već korak po korak.
– Prvo – nastavlja Ivanović – trebalo bi osposobiti Planinarski dom, koji je u veoma lošem stanju, obezbediti manje ski-liftove za početak, uspinjače, tanjirače i skijaško sidro. Tako bi deca naučila osnovnu tehniku skijanja, što je nekada postojalo, sećamo se šampiona na skijaškim takmičenjima, koji su potekli upravo sa terena Besne kobile.
– Da se razumemo – završava Ivanović – podržavam svaku inicijativu za skijalište na Besnoj kobili, pod uslovom da sve ide po proceduri, zakonskim putem, transparentnošću sredstava. Ne sme se raditi stihijski, ne gradi se kuća od krova.
antrfile

MIROSLAV SPASIĆ, NAČELNIK SEKRETARIJATA ZA SPORT, OMLADINU I OBRAZOVANjE
Za projekat, za pare
– Ovaj Sekretarijat nikome ništa nije uputio, uputio je grad, da se utvrdi stanje, i to je kod v.d. direktora Skijališta, Manića. Tek sada imamo sastanak vezano za to, ja nemam pojma šta se tu dešava. Ja sam samo tražio procenu, oni su uradili, i ta procena je kod direktora Skijališta. Tražio sam tu procenu da bismo mogli da se kandidujemo za projekat, za pare. Sekretarijat nije pravno lice, ali sam ja to tražio ispred grada, jer preduzeće nije bilo formirano tada.
JP „Skijalište Besna kobila“ je formirano 26. februara 2008. godine, a Miroslav Spasić je zahtev Elektrodistribuciji uputio 4. novembra 2008. godine.



  • Ostavi komentar