Rampa za Pahomija

Eko Taxi Vranje

Rampa za Pahomija

Danas više niko sa sigurnošću ne može da kaže kako će se ova čudna priča završiti. Sigurno je jedino da Tasić i većina meštana onu rampu ispred crkve neće da sklone



Kada je daleke 1994. ušao u avanturu podizanja crkve u svom Božnjevcu kod Bujanovca, penzionisani službenik Aleksandar TASIĆ (77) ni slutio nije kakve će sve prepreke imati na tom putu. Protiv njega kao da su se urotili svi, od Opštinskog suda do njegove smernosti, episkopa vranjskog Pahomija. Ali, Tasić, poznatiji kao čika Cane, ne odustaje. Rešio je da stvar oposli do kraja; u njegovom glasu nema razočarenja a glas i gestikulacije odaju čoveka samouverenog i sigurnog.
Božnjevčani nemaju svoju crkvu ni groblje. Za verske obrede koriste hram, a za ukop groblje u susednom Levosoju.
– Tako više nije išlo. Veliko smo selo, Levosoje i nije baš blizu, pa sam devedeset četvrte odlučio da pokrenem izgradnju Saborne crkve svih srpskih svetitelja u svom rodnom selu – kaže Tasić.

„BRATE ALEKSANDRE“

Te je godine podneo zahtev za gradnju SO Bujanovac, ali je dozvolu dobio nakon pet godina. Odmah je oformio Režijski odbor za gradnju crkve, koji ga je izabrao za predsednika. No, dozvola je bila tek prvi korak na mukotrpnom putu. Pored volje, velike želje i podrške meštana, nedostajalo je ono glavno – novac. Počeo je čika Cane da obija pragove firmi, a nije ga mrzelo ni da ode u cemenatru Novi Popovac.
– Tadašnji direktor, Crnogorac, ljudina, obećao mi je šleper cementa, a od „Hebe“ sam dobio prevoz – seća se.
Još ranije je izabrano mesto za crkvu, gotovo idealno, proplanak iznad sela sa koga se vidi čitava okolina. Vlasnici parcela, njih nekoliko, pristali su da bez naknade ustupe svoje imanje.
– Mesto je svojevremeno osveštao episkop Pahomije lično, i to je sva njegova zasluga u podizanju crkve – tvrdi Tasić.
Ozbiljan posao počeo je, međutim, tek posle 2000. godine, kada je Koordinaciono telo za izgradnju odobrilo tri miliona dinara, a opština dala još 300.000. Sa tim parama urađen je ozbiljan posao.
I zaista, sa 3,3 miliona dinara napravljen je prilazni put crkvi, raščišćen je teren, podignuti hram i velika crkvena odaja sa kompletnom infrastrukturom.
– Tačno je da je izvođač radova bio moj sin, što mi zameraju u Eparhiji, ali je sve rađeno pro propisu. Režijski odbor za izgradnju kontrolisao je posao, a ja dajem i glavu ako treba da ni jedan jedini dinar nije nenamenski potrošen – tvrdi Tasić.
Sa pomenutim novcem, dakle, urađen je dobar deo posla, ali ni izbliza nije sve bilo gotovo. Ponovo je ponestalo para, pa je Režijski odbor za gradnju crkve 2006. godine konkurisao kod Nacionalnog investicionog plana (NIP), odakle je odobreno 36.990 evra u dinarskoj protivvrednosti. Tasić kaže da se Pahomije tek tada ozbiljnije zainteresovao za izgradnju:
– Sećam se kao da je bilo danas šestog septembra 2006, kad me je Pahomije pozvao u svoju rezidenciju u Vranju sa željom da pogleda projekat. Sedimo, on gleda projekat, i kaže mi u jednom trenutku da je on dobio pare iz NIP-a, da će da ih uzme i da će on nadalje raspolagati parama. Pitam ga zašto on, kad smo najveći deo posla završili bez njega. „To je mnogo para za vas, brate Aleksandre“, odgovorio mi je. Pitao sam ga šta je konkretno uradio za našu crkvu, a on, bez trunke stida reče da je išao kod ljudi da moli za placeve, iako sam sve to lično ja obezbedio – kaže Tasić.
On se i dalje čudi kako je novac iz NIP-a, preko Ministarstva vera uplaćen na račun Eparhije, iako se na konkurs javio Režijski odbor.
– Režijski odbor je pravno lice sa svojim pečatom i računom u banci, i sav posao do sada išao je preko Odbora.
Posle razgovora u Vranju, Pahomije je Tasića smenio sa čela Režijskog odbora, ali su ga članovi i Savet Mesne zajednice istog momenta vratili na to mesto. Pare su, dakle, ostale kod Pahomija, koji je raspisao tender za nastavak radova na crkvi na kome je pobedio „Noveko“ iz Vranja.
– Pahomije im je prebacio milion dinara, ali mi u selu ne dozvoljavamo da dođu i rade. Pa, ne može to tako, da se dovodi novi izvođač iako postoji ugovor sa drugim i da sad dođe Pahomije da se proslavi na tuđoj muci.
Usledile su sudske tužbe i prijave. Tasić je podneo krivičnu prijavu protiv Pahomija za krivično delo zloupotreba službenog položaja, a ovaj protiv njega za zloupotebu novčanih sredstava, ali i za ometanje poseda. Krajem prošle godine Opštinski sud u Bujanovcu doneo je pravosnažno i izvršno rešenje kojim se „Noveku“ omogućava da nastavi radove. Aleksandru i seljanima ovo se nikako nije dopalo, pa su na prilaznom putu ispred crkve postavili rampu koja se zaključava katancem.

ŽIVOT

Ova rampa, ali i meštani okupljeni oko Tasića, bili su nedavno neprelazna prepreka za sudske izvršitelje i desetak policajaca.
– Po cenu života neću dozvoliti da našu crkvu završi neko ko je došao na gotovo, pre svih Pahomije i firma koju je on odabrao. Ja sam godine truda i muka uložio u izgradnju, ovo je kruna mog života. Podneo sam zato prijavu protiv Pahomija, a o njegovim nepodopštinama pisao sam i Sinodu SPC – u jednom dahu govori Tasić.
Danas više niko sa sigurnošću ne može da kaže kako će se ova čudna priča završiti. Tasićeve prijave protiv Pahomija čame u nekoj od fioka srpskog pravosuđa, dok na drugoj strani vladika ima sudsku odluku da radove ima nastaviti firma koju je on odabrao. Sigurno je jedino da Tasić i većina meštana onu rampu ispred crkve neće da sklone.
– Dok sam živ neću dozvoliti da crkvu završi neko drugi.


BOG I PRILOG
– Niko ne može – kaže povodom nemilih događaja oko izgradnje hrama u Božinjevcu otac Vladan MILUTINOVIĆ, sekretar Eparhije vranjske – da sagradi bilo kakav crkveni objekat bez saglasnosti nadležnih crkvenih tela i postupka propisanog Ustavom SPC.
– Konkretno – nastavlja Milutinović – inicijativa za gradnju novog pravoslavnog hrama u Božinjevcu je data još 1995. godine, kada je porodica Cvetković iz Božinjevca poklonila zemljište i kada je formiran Režijski odbor. Znači, ideja za izgradnju crkve nije potekla od strane Aleksandra Tasića.
Milutinović naglašava da se režijski odbori formiraju isključivo za gradnju objekta, i da se nakon toga rasformiraju.
– Ovaj Režijski odbor je deo Crkvene opštine Levosoje, koja je nadležna u prvom stepenu za donošenje svih odluka vezanih za život i rad Crkve na tom prostoru, između ostalog i za gradnju crkvenih objekata.
Sekretar Eparhije vranjske tvrdi da je u toku rada Režijskog odbora za izgradnju crkve u Božinjevcu utvrđeno više nepravilnosti, te je na predlog Crkvene opštine Levosoje, Eparhijski upravni odbor još 21. septembra 2006. godine razrešio Režijski odbor na čelu sa Aleksandrom Tasićem, zbog pokušaja zloupotrebe sredstava odobrenih od strane Ministarstva vera.
– Na osnovu uputstva iz Ministarstva vera – kaže Milutinović – za korišćenje sredstava iz NIP-a za 2006, Eparhijski UO je tražio sredstva za više objekata, između ostalog i za završetak crkve u Božinjevcu. Ministarstvo je za ovaj projekat planiralo 3.254.061 dinar; međutim s obzirom na neprimereno ponašanje Aleksandra Tasića, koji je više puta odlazio u ministarstvo mimo nadležnih crkvenih tela, ministarstvo je odobrilo samo milion dinara za crkvu u Božinjevcu, čime je, praktično, Tasić umanjio sredstva za 2.254.061 dinar.
Navedena sredstva su uplaćena Eparhijskom UO, koji je dužan da ih utroši namenski, i da po utrošku izvesti ministarstvo, uz prateću dokumentaciju.
– To je – nastavlja Milutinović – i učinjeno u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, raspisivanjem javnog konkursa, na koji su se prijavila četiri ponuđača, od kojih je najpovoljniju ponudu dala firma „Noveko“ iz Vranja.

NI KRIVI, NI DUŽNI
– Jedan građevinski posao – kaže Novica JANČIĆ, direktor „Noveka“ – pretvorio se u jednu mučnu situaciju, da se rapravljamo sa ljudima, i da se sudimo, beu ikakve naše krivice. Naime, „Noveko“ je svojevremeno dobio poziv od Eparhije vranjske da učestvuje na tenderu za izgradnju crkve u Božinjevcu; do tada, „Noveko“ je izradio projekat urbanističko-tehničkih uslova za pomenutu crkvu, i to besplatno, kao donaciju. Takođe smo učestvovali u konsultacijama na izgradnji pratećih objekata u okviru projekta hrama.
– Ne znajući – nastavlja Jančić – kakvi su međusobni odnosi između investitora i dotadašnjeg izvođača radova, Nenada Tasića, sina Aleksandra Tasića, mi smo učestvovali na tenderu, i dobili posao kao najpovoljniji ponuđač. Međutim, sada smo fizički sprečeni da radimo, i dve godine radovi stoje. Od tada, pa do danas, više puta smo odlazili u Božinjevac, ili smo pozivali u prostorije „Noveka“ Nenada i Aleksandra Tasića, da bi eventualno postigli dogovor, da nam omoguće da radimo, da nam predaju materijal koji je kupljen za ovaj objekat, kao i projekat po kome se radi. Nudili smo Nenadu Tasiću da ga zaposlimo na određeno vreme i angažujemo na izvođenju radova, međutim, od svih tih dogovora nije ispalo ništa.



  • Ostavi komentar