Ekonomske nauke upisao sam zbog aranžmana sa jednom osiguravajućom kompanijom iz Švajcarske, za koju ću uskoro početi da radim
Zoran Antić jedan je od najuticajnijih lokalnih socijalista, prvi vranjski operativac te partije, uz to još (ne)legalni predsednik Sportskog saveza, zamenik predsednika gradske Skupštine i vlasnik još mnogih prestižnih funkcija. Antić je i član GO SPS, što ga po sebi čini uticajnim i van gradskih zidina. Jedan je od najomraženijih lokalnih političara, iako istovremeno ima i mnogo pristalica. Stalno je na meti protivnika, mnogo više nego iko drugi u ovdašnjoj vlasti. U politici je od sredine devedesetih, najpre kao član DS, pa kao omladinac SPS, da bi posle 2000. godine počeo da se penje na partijskoj lestvici. Danas, kada je jedan od najmlađih, ali i najmoćnijih lokalnih socijalista, Antiću se zamera mnogo toga, ali on i dalje ostaje svoj, takav kakav je, bez namere da se menja. Razgovor za „Vranjske“ napravljen je „u međuvremenu“, zbog obaveza koje ovaj čovak ima, a koje ponekad znaju da prevaziđu realno vreme koje mu je na raspolaganju.
VRANjSKE: Ima li istine da ste vi u centru sukoba među socijalistima, koji je, priča se, sve ozbiljniji?
ANTIĆ: Nema. Teško mi pada kada se uopšte piše i govori na taj način, pored sve naše otvorenosti. Odgovorno, po stoti put tvrdim da u vranjskom SPS-u nema sukoba, nema tabora, nema nikakve negativne priče.
SUJETA I MAŠTA
Zašto onda politička čaršija fabrikuje taj sukob između Vas i Stojčića?
– Zato što je to nekome potrebno, da hrani svoju sujetu i maštu. Očigledno da ja nekome kao ličnost smetam, to je fakat koji stoji.
Da, ali iz kojih razloga?
– To ne bih znao da vam kažem. To morate da pitate moje političke neprijatelje, koji se javljaju isključivo tajno, kao buve u gaćama. Sve je ispod žita, nikako da izađu i da ciljano i otvoreno pričaju o tome.
Ali, zašo se baš oko vas ispredaju sve te priče, i zašto ste vi najvažnija meta, iako niste među prvim gradskim licima?
– To je vrlo zanimljivo, ali ja zaista ne znam zašto je to tako.
Tu je i priča oko Sportskog saveza. Odakle tolike nedoumice oko tog vašeg angažmana?
– Ne bih znao. Narod ima pravo da reaguje, svako može da bude i za i protiv. Čudo jedno.
Ali, vi ste na čelu te organizacije već osam godina. Zašto se baš sada aktuelizuje ta priča?
– Očigledno da ja nekome smetam kao politička ličnost, i da je neko shvatio da predstavljam opasnost. Veruju da će, eliminušući mene, lakše ostvariti neke svoje ciljeve. Ali, to će im teško poći za rukom.
Vi, i pored toga, imate nameru da ostanete na čelu Sportskog saveza. Zar vam osam godina nije bilo dovoljno?
– To je samo pro forme. Postoji nešto što se zove partijski zadatak.
Kakva vam je pa sad to kombinacija?
– To je kombinacija do bola.
Dakle, verujete da ste toliko moćan čovek?
– Ne, lično se uopšte ne osećam moćnim. Osećam se ljudski, prirodno. Ljudi mi se obraćaju za pomoć zato što sam predstavnik jedne od vladajućih partija, i to je normalno. Daleko sam ja od moći.
Tu je i ta priča oko vašeg školovanja, jer još niste, ni posle toliko godina, završili Političke nauke, a sada ste upisali Fabus. Kakva je tu situacija?
– Nisam ja ostavio fakultet, nego sam zbog jednog svog aranžmana sa osiguravajućom kućom iz Švajcarske, za koju bi trebao da radim kada više ne budem političar, morao da završavam ekonomske nauke. Zato sam rešio da završim i Fabus. Planiram da vrlo skoro ostavim politiku i počnem da se bavim osiguranjem.
Odakle sada ta potreba, kada ste konačno uspeli da izgradite zdrave političke temelje?
– Pa dosta mi je politike, video sam da znam, umem i mogu. Teoriju koju sam učio pretočio sam u praksu. Sposobnijem i obrazovanijem čoveku takve konotacije oko škole spočitavaju nesposobni i neobrazovani. Ne meri se čovek po tom papiru na kome nešto piše. Postoji niz objektivnih i privatnih razloga zašto ja još uvek niisam diplomirao. Kada to uradim, šta će onda da bude, da sam mnogo lep, ili mnogo ružan? Ovde se sve prašta, osim uspeha.
Dobro, da li je tačno da ste, kako mnogi kažu, „Simpov“ čovek?
– Ja sam, pre svega, svoj čovek. Kao sekretar, i član GO, ja sam čovek partije i uvek ću nastupati sa tih pozicija. Recimo, blizak sam „Simpu“, ali i nekim drugim ljudima u partiji, pogotovu gradonačelniku Stojčiću. Reći ću otvoreno – tu spadaju i Dragan Ilić, kome sam ja prvi saradnik, Zoran Knežević, koji me uveo u politiku, Negovan Stanković i Siniša Mitić, koji su zaslužni za moj partijski angažman, i suludo je da ja sada udaram na te ljude, to nikada neću učiniti. Dragomira Tomića cenim iznad svega, i apsolutno cenim njegovo delo. I na pamet mi ne bi palo da radim nešto protiv njega.
A Miroljub Stojčić?
– Stojčić je čovek koji me je sačuvao u nekim veoma teškim političkim vremenima, i omogućio egzistenciju i meni i mojoj porodici. Mi smo u vrlo specifičnim političkim odnosima, i to je inkopatibilno da se ja i on svađamo.
Pa kako se Vi, kao mlad čovek, slažete sa, uslovno rečeno, jednom „staračkom“ partijom?
– Ja sam bio najmlađi član GO SPS iz Pčinjskog okruga, jedan sam od najmlađih članova IO GO. Verovatno sam se na vreme uključio, i do danas sam prošao sve partijske instance. Imamo mlado rukovodstvo, tako da takve ocene ne stoje. Ne radimo ništa napamet, pa ni podmlađivanje.
Poznato je da ste vi, po ideološkom opredeljenju, bliski nacionalnoj opciji…
– Ne, moja opcija je nacionalna socijaldemokratija.
Ali, priča se da ste vi bili glavni zagovornik ulaska u koaliciju sa demokratama?
– Ne, nisam, nego sam realno sagledavao činjenično stanje i situaciju, jer sam bio na izvoru informacija, znao sam šta će se desiti. Samo sam možda pravilno usmeravao tok koalicionih dešavanja. Ustalom, na vreme smo saznali za odluku centrale, pa je sve bilo jasno. Bože sačuvaj da sam imao tu neke posebne zasluge.
Ali, ovi iz DSS-a lično vas optužuju da ste ih izdali.
– Ako sam uspeo da ubedim i Tomića, i Nikolića i Stojčića i sve ostale da glasaju protiv sebe, onda meni lično svaka čast.
Kakva je vaša saradnja sa novim koalicionim partnerima?
– Pa, recimo, solidna. Diskutabilno je sa kim nam je bilo bolje. Sa ovima smo tek tri meseca, a sa onima smo bili četiri godine. Treba vremena da se naviknemo, da se uigramo, ali verujem u uspeh ove kombinacije.
Postoji teza da demokrate imaju važnu ulogu u unutarstranačkim sukobima među socijalistima, jer podržavaju čas jednu, čas drugu stranu?
– Ne mogu oni nikoga da podržavaju, jer nema obračuna u SPS-u. Drugo, još uvek se osećaju ostaci one dugogodišnje nesaradnje. Poštujemo jedni druge, ali se ne mešamo u tuđ posao.
Kako to da vi iz izbora u izbore imate sve manji broj glasova, a ipak ste noseći stub svih dosadašnjih garnitura na vlasti, kao da vladate sami, „uz malu pomoć prijatelja“? I DSS i DS su imali ili imaju više direktora nego vi, a opet ste vi glavna poluga koalicije. Kako to?
– Verovatno smo naučili kako se vlada.
Da li to znači da ćete narednih sto godina ostati na vlasti ovde?
– To ste vi rekli, a ne ja.
Kako danas, posle skoro dve decenije neprekidne vladavine, ocenjujete učinak SPS-a u Vranju?
– SPS je prošao nekoliko transformacija, ali je ostao čvrsta, homogena i organizovana partija. U mnogo čemu smo uspeli, napravili Vranje uređenim, organizovanim i lepim gradom. Ovde se vlada legalno, kroz institucije, a ne kroz neke kružoke i tajna društva, kao na mnogim drugim mestima.
Ostajete li i dalje pri ideji da je SPS čvrsta brana koja ne dozvoljava da na vlast dođe „ulica“, dakle nekakve nepoželjne političke opcije?
– Jeste tako. Gro SPS-a čine ljudi koji su državotvorci, koji su učestvovali u raznoraznim stvarima od sedamdesetih naovamo. To su ljudi koji su prošli državne službe, bili policajci, vojnici… koji imaju usađeno patriotsko u sebi. Logično je da oni brane sve ono što je normalno, demokratsko, nacionalno, javno na kraju, a ne nešto što je ulica i kriminal.
STOP KRIMINALU
Kako, u tom svetlu, posmatrate očigedan porast kriminala u Vranju, i praktično ulazak kriminala u sve pore društvenog života grada?
– Ja sam jasno rekao da je zadatak SPS-a otpor organizovanom kriminalu. I zato podvlačim – smirićemo Vranje. Imamo i snagu i planove, i smirićemo Vranje. Biće to moderan i miran grad, prava oaza. Po bilo koju cenu. Pisali smo mnogim instancama, bezbednosnim strukturama, ali nije bilo sluha. Sada smo uključili i Ivicu Dačića, pa ćemo videti kako će se stvari dalje odvijati.
Plašite li se vi lično, ponekad?
– Plašim se samo Boga, i sebe. Da ne pogrešim ni prema sebi, ni prema drugima.
Kako to da baš vi, pored toliko drugih važnih ljudi iz SPS-a, imate toliko neprijatelja?
– Pre bih rekao zavisnika i zavidnika. Ja sam operativac partije, i to mnogima smeta. Ja se bavim politikom, radim ono što znam, a to je organizacija. Upamtite, imam duplo više prijatelja nego neprijatelja. Mrze me i moji i tuđi, ali mrze me nesposobni. Ja na sve to kažem – najbolje je jebavanje – nejebavanje. Uostalom, sukob samnom nije zdrav za moje protivnike.
U političkim krugovima se veruje da nisu svi socijalisti u SPS-u, nego da vas ima u svim partijama, i da tako u stvari kontrolišete te stranke. Ima li u tome istine?
– Ja sam policijsko dete. Recimo da mi ne kontrolišemo druge stranke, a da imamo obaveštenja šta se svuda događa – imamo. Tačno je i da smo dobro informisani, da dnevno pratimo šta se događa.
Da li je za vas jasno zamisliv trenutak kada SPS u Vranju više neće biti na vlasti?
– Zašto da ne, sve je to život. Preživeli smo mnoge teške trenutke i msilim da smo sada samo jači. I verujem da će nam rapidno rasti broj glasova. Ne treba mi 700.000 članova da izgubim izbore, treba mi 700 ljudi da osvojim vlast. Siguran sam da do novih izbora, a ni posle toga, u SPS neće biti nikakvih previranja. Mnogo smo jaki.
SLOBA I STRANE SLUŽBE
Nedavno ste održali jubilarni 30. «Open day» vaše stranke. Neki su primetili da se on još održava pod budnim okom Slobodana Miloševića, čija fotografija još uvek zadržava centralno mesto u vašim prostorijama?
– Milošević je bio naš predsednik punih 14 godina, i ne vidim nijedan razlog da njegova slika ne bude u partiji. On je jedan od osnivača, a sada smo izabrali novo rukovodstvo koje ide novim putem. Ali, ne možemo sada da menjamo istoriju. Ljudi koji se odriču svoje prošlosti mnogo greše.
Ali, Milošević je pravosnažno osuđen za ubistvo Ivana Stambolića?
– Ja apsolutno ne priznajem tu presudu. Mislim da Milošević nema nikakve veze ni sa jednim ubistvom u Srbiji. Svako ko se malo razume u politiku razume da se iza ubistva i Djinđića, i Miloševića, i Stambolića i mnogih drugih kriju strane obaveštajne službe.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.