Srpski fudbal je uništila korupcija

Godinama unazad selektiraju se dečaci imućnih roditelja, onih koji mogu da plate nekom u klubu, direktoru, sekretaru, treneru. Da je u moje vreme bilo tako, ni ja ni mnogi moji saigrači ne bismo igrali fudbal

Vlada Stošić, koji je u dresu Crvene Zvezde 1991. godine u Bariju protiv ekipe Marseja osvojio Kup šampiona, a kasnije u Tokiju, protiv čileanske ekipe Kolo Kolo i Svetski kup, fudbalska je legenda koja je svojevremeno ponikla u mlađim kategorijama Dinama iz Vranja. Danas živi u Sevilji, u Španiji, a u Vranje dolazi dva puta godišnje da poseti roditelje i familiju. Rado je pristao na razgovor za „Vranjske“ o stanju u španskom i srpskom fudbalu, posebno se osvrćući na rad sa mlađim kategorijama.

RAD I TALENAT

-Trenutno u Sevilji radim na projektu formiranja Akademije fudbala za mlađe kategorije, preokupiran sam time i sa svojim stručnim štabom imam velike planove.
Da li za Stošića nema mesta u Betisu, klubu u kojem je njegovo ime upisano zlatnim slovima?
– Betis je moja druga kuća i tamo odlazim često. Što se tiče profesionalnog angažmana, postoji mogućnost da se vratim ukoliko sadašnji gazda Betisa, kako najavljuje, proda klub. Vratiću se zajedno sa čuvenim trenerom Serom Fererom sa kojim sam izuzetan prijatelj.
Pratite španski fudbal, ali i srpski. Gde je naš fudbal trenutno?
– Jugoslovenski i srpski fudbal je uživao ugled u svetu do početka devedesetih godina prošlog veka. Poznata dešavanja u zemlji, nastupajuće opšte siromaštvo omogućilo je raznim nefudbalskim ljudima da mešetare i uništavaju ono što se decenijama mukotrpno stvaralo i bilo prepoznatljivo u svetu.
Koji je glavni uzrok posrtanja fudbala u Srbiji?
– Korupcija je uništila srpski fudbal. Sve organizacije i većina čelnih ljudi u klubovima stavili su lični interes iznad opšteg. Kratkororočno su se punili džepovi pojedinaca, a dugoročno uništavao fudbal i teško da će se oporaviti još dugi niz godina.
Da li pratite Dinamo, klub u kojem ste ponikli?
– Informišu me prijatelji o svemu što se dešava u klubu. Dinamu je mesto u sadašnjoj Prvoj ligi, ali me brine budućnost kluba kada mi kažu da su skoro svi igrači sa strane. Klub, ako nema redovan priliv kvalitetnih igrača iz svog pogona, nema perspektivu. To govorim na osnovu svojih iskustava iz Španije.
Rad sa mlađim kategorijama trebalo bi da bude primaran u Dinamu?
-Nije samo problem u Dinamu kada su mlađe kategorije u pitanju. Generalno, u celoj Srbiji rapidno opada kvalitet igrača u ligama mlađih kategorija.
Ima li talenata u Srbiji?
-To što smo siromašna zemlja je velika prednost da se pojavi što više talenata. Generalno, mi smo fudbalska zemlja, nepresušna za talente, ali osnovni problem su ljudi koji u klubovima brinu o mlađim kategorijama.
Šta zamerate?
– Godinama unazad selektiraju se dečaci imućnih roditelja, onih koji mogu da plate nekom u klubu, direktoru, sekretaru, treneru. Oni koji nemaju novac se ne sagledavaju adekvatno i zato brzo odustaju od fudbala. Tu mislim na dečake između 12 i 14 godina, kada su u euforiji da nastave da igraju fudbal,. Da je u moje vreme bilo tako, ni ja ni mnogi moji saigrači ne bismo igrali fudbal. E, sada, vidite kakav nam je fudbal nekad bio, a kakav je sada.
Šta zamerate trenerima mlađih kategorija?
-Većina njih, odmah po postavljenju, misli da sve zna. Trener se uči sve dok je u klubu. Bez edukacije nema napretka, a to je u Srbiji trenutno glavni problem. Dele se licence po raznoraznim kriterijumima, umesto da se stiču znanjem koje mora da se iskaže na polaganju.
Znate li kakvo je stanje u Dinamu po pitanju trenera mlađih kategorija?
– Znam onoliko koliko me neko od njih obavesti. A to je da ne primaju plate, da jure decu za članarine, da se ne edukuju. Na to nemam komentar jer tu nema ništa od fudbala.
Zašto više nema Vlade Stošića, Dejana Stefanovića i drugih među decom u Vranju?
– Neće ih biti u impovizovanim uslovima koji vladaju. Nije isto kada smo mi igrali i sada kada su zahtevi modernog fudbala drugačiji. Tvrdim da talenata ima, trebalo bi napraviti organizaciju, postaviti ljude koji će u Vranju i po okolnim selima pronalaziti dečake. Osnovno danas u fudbalu je brzina, fizička izdržljivost, a najmanje talenat. Deci treba pronaći mesto u timu, selektirati ih sve dok se ne stvori kvalitetna baza igrača sa kojom će se kontinuirano raditi, po evropskim standardima i iz te baze izvući što više prvotimaca.
Da li su takva iskustva u Sevilji?
– Naravno, tamo su ljudi koji vole klub, uz određenu materijalnu nadoknadu, stalno na terenu, pronalaze i dovode dečake. Sakupi se godišnje po 300 njih, vrše se selekcije, stvara se baza najkvalitetnijih dečaka sa karakteristikama koje traži današnji fudbal. Ostala deca treniraju, prate se, ko se nametne prebacuje se u bazu. To se radi do uzrasta kada se po svim parametrima zna kolike su mogućnosti svakog pojedinca.

LjUBAV

Šta zamerate mladim fudbalerima u Vranju?
– Nedostatak upornosti i volje za uspehom. Ako ne uđu u prvi tim Dinama većina njih ostavlja fudbal. Čujem, mrze Dinamo zbog ljudi u klubu. To je za svaku kritiku. Klub se voli ne zbog onih koji ga vode, već zbog ljubavi prema gradu, boji dresa, zbog fudbala. To ne opravdavam. Ako neko vredi, kad-tad kvalitet će izaći na videlo. Treba igrati u nižim ligama, trenirati i više nego što treba i nametnuti se.
Imate li savet za FK Dinamo?
– Nisam ja taj koji treba da daje savete. Kada dođem u Vranje, svi oni koji su nešto značili u vranjskom fudbalu i koji su mi bliski, nisu u klubu. Ništa se neće promeniti dok se klub ne privatizuje. Ali, situacija u Vranju i Srbiji je takva da će to ići teško ili nikako. Mnogi su mi zamerali da izbegavam Dinamo, da treba kada dođem da odem i pozdravim predsednika i ostale. To je smešno, Vlada Stošić jeste ponikao u Dinamu, ali neće služiti nikome za samoreklamerstvo, posebno ne onima koji su u fudbalu po svim osnovama, samo ne fudbalskim.

NEĆU DA SE PRLjAM U DINAMU
Vlada Stošić živi u Sevilji, u svojoj kući sa suprugom Alisijom, sinom Markom (4) i ćerkom Valerijom (2). Trenutno je u poslu sa nekretninama i od toga stiče prihode.
– Sevilja je prelep grad, porodica me ispunjava, ali svakodnevno nađem vremena da treniram i održavam kondiciju. Obožavam da sam sa decom, Marko već šutira loptu i pokazuje da će biti talenat na tatu – kaže Stošić.
Vlada ima i ćerku iz prvog braka koja živi u Beogradu.
– Redovno održavam kontakte sa ćerkom, deca su moje najveće bogatstvo. Imam ispunjen život, roditelje, sestru, familiju, prave, iskrene prijatelje koje volim.
Od bivših saigrača stalno sam u kontaktu sa Miodragom Belodedićem, koji je direktor svih rumunskih reprezentativnih selekcija, i sa Duškom Radinovićem koji ima fudbalsku školu u Švedskoj – navodi Stošić.
Vranje mu je u srcu. Bez obzira na raj u Sevilji emocije čine svoje.
– Volim Vranje, uvek mi srce uzdrhti kada ugledam reku, most, kuću u kojoj sam se rodio i zato volim da dođem čim imam vremena. Dovoljno mi je pet dana da stišam emocije i vratim se svom raju u Sevilji. Imam drage prijatelje u Vranju kojih se uželim, uvek odigramo mali fudbal, sednemo, popričamo o svemu, setimo se dečačkih dana, zajedničkih uspomena. Dolaziću redovno jer sam vezan za rodni grad. Ali, u Dinamu ne vidim sebe jer je klub u poslednjih 20 godina izgubio svoj fudbalski identitet. Znam da bih samim pojavljivanjem u klubu isprljao svoje ime – ističe Stošić.