Otkazi pred vratima

Eko Taxi Vranje

Otkazi pred vratima

Ako je suditi po evropskim standardima, čije je sprovođenje najavio ministar Marković, bez posla bi moglo da ostane dve stotine činovnika



Ako je suditi po najavi Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji se doima kao ozbiljan čovek, u Srbiji bi uskoro trebalo da dođe do „provetravanja“ od viška zaoposlenih u gradskim i opštinskim upravama i preduzećima koja žive od lokalnih budžeta. Kada se još pogleda evropski prosek o broju zaposlenih prema broju stanovnika, gomila činovnika zaista već sada treba da razmišlja šta i kuda do penzije. Dok u svetu, čak i da izuzmemo globalnu ekonomsku krizu, ljudi stalno menjaju radna mesta u večitom stremljenju ka boljem standardu, kod nas se „državna rabota“ smatra večitom kategorijom, neprikosnovenom privilegijom koja se ne dovodi u pitanje. Svetska recesija oseća se i u tako maloj ekonomiji kao što je srbijanska, iako nadležni optimistički najavljuju da od toga možemo i da ućarimo. Ipak, ovu jesen karakterišu brojna otpuštanja radnika širom zemlje, pa se postavlja logično pitanje zašto bi činovništvo, ta povlašćena kasta u Srbiji, ostalo pošteđeno.

POJILO

Ako, dakle, ministar Marković uradi to što je naumio mngi će Vranjanac, udobno zavaljen na budžetsko pojilo, ostati bez prinadležnosti. Razloga za ovakav scenario ima na pretek, a kada se još malo zaviri u brojke stvari postaju mnogo jasnije. Svetski prosek, koji predviđa jedan promil od broja stanovnika uprave, u Vranju je dupliran. Kod nas u Gradskoj upravi radi 290 zaposlenih, ili dve stotine više nego što je potrebno. Naime, ukupan broj stanovnika Grada Vranja iznosi, da zaokružimo, 90.000 što znači da gradska administracija treba da broji 90 radnika, skoro tri puta manje nego što ih ima sada. Ali, to nije sve: prema podacima Dragice NASTIĆ, načelnice za finansije, ukupno 845 ljudi u Vranju prima platu iz gradskog budžeta:
– Na platnom spisku sa budžeta su zaposleni u Gradskoj upravi, Predškolskoj ustanovi, delom Centar za socijalni rad, Direkcija za razvoj i izgradnju, Uprava Banje, te ustanove kulture, informisanja i fizičke kulture. Sve ukupno 845 radnika – kaže Nastićeva.
Vranje pripada „zlatnoj sredini“ kada je broj zaposlenih na budžetu prema broju stanovnika u pitanju. U Srbiji na ovoj neslavnoj listi, prema zvaničnim statistikama, vodi Leskovac, gde 160.000 stanovnika opslužuje 700 zaposlenih za koje se godišnje iz budžeta izdvaja 1,7 milijardi dinara, ili polovina gradskog budžeta. Po ovom osnovu najracionalniji je Šabac. No, da se vratimo u naše dvorište.
Odlukom o budžetu za 2008, koji je projektovan na 1,42 milijarde dinara, a koja je odluka dostupna na zvaničnoj Internet prezentaciji Grada, predviđeni izdaci za zaposlene iznose blizu 442 miliona dinara, ili 35 odsto bužeta. Od toga, za plate je namenjeno 368,5 miliona, ili blizu 28 odsto budžeta. Ali, to nije sve što je namenjeno zaposlenima: za socijalna davanja njima predviđeno je 2,13 miliona, a za nagrade, bonuse i ostale specijalne rashode 3,44. Međutim, još nekoliko stavki na strani budžetskih rashoda zavređuje pažnju: za korišćenje usluga i roba predviđeno je 366,5 miliona, za nevleadine organizacije (?) 100 miliona, troškove putovanja 18,2 a za kamate 27,3 miliona dinara.
Koliko smo po ovome daleko od evropskih standarda nije teško izračunati.
Ministar Marković najavio je otpuštanje viška zaposlenih, naglasivši da će taj neprijatan posao prepustiti lokalnim samoupravama pod uslovom da se ljudi, kojima će se obezbediti otpremnine, dobrovoljno ne prijave:
– Realan broj zaposlenih u gradskim i opštinskim upravama trebalo da bude na nivou od jedan do jedan i po promila u odnosu na broj stanovnika. Ukoliko nema dobrovoljnih prijava, mi ćemo prisiliti lokalne samouprave da pronađu način, jer su one zapošljavale te ljude – bio je više nego jasan Marković.
Ovo poslednje zapravo je direktan odgovor na pitanje koje godinama tišti čestit svet u gradu koji zvanično ima desetak hiljada ljudi bez posla i koji se ponosi „Jumkom“, „Koštanom“ i ostalim upokojenim kompanijama. Iako je do preciznih podataka gotovo nemoguće doći, nije tajna da je „zanimanje opštinar“ među omiljenima kod Vranjanaca. Na drugoj strani, oni koji su „unutra“ svojski su se potrudili da udome bližu i dalju rodbinu, deveričiće, ujnine pašenoge i ostalu svojtu, ne računajući kumovsku i pobratimsku liniju do koje prosečan Srbin naročito drži. Naše novine već su pisale o poduhvatima te vrste Mire MLADENOVIĆ, odlazeće načelnice Gradske uprave, koja je, kao prava tetka, zbrinula dobar deo familije. Otuda ne mari što je ovoj socijalističkoj radenici, koja već godinama gospodari tajanstvenim opštinskim lavirintima, i baza okrenula leđa. Ne bi, u protivnom, Branimir STOJANČIĆ, potpredsednik vranjskog odbora SPS kazao da je dotična gospođa svoje zapošljavala po rođačkoj a ne partijskoj liniji, kao da se ona tu teleportovala sa neke druge planete:
– To što je Mira Mladenović radila oko zapošljavanja, radila je sama, na svoju ruku, a ne u ime Socijalističke partije Srbije – uverava Stojančić.

DREMKA

Mladenovićeva je zbog brojnih sastanaka bila sprečena da govori za naš list, a kad smo već kod socijalista, od 1990. neprestano vladajuće stranke u Vranju, Stojančić tvrdi da je poslednjih godina po partijskoj liniji na opštinski budžet zapošljeno tek nekoliko sretnika. On još poziva sve, zarad komparacije, da provere koliko je SPS u poslednjih 15 godina zaposlio svojih kadrova, dodajući kako je partija spremna na mnoge žrtve samo ako je do berićeta Vranja:
– U poslednjih pet godina po partijskoj liniji zaposlili smo najviše petoro ljudi, a tvrdim da trenutno u Gradskoj upravi radi najviše sedmoro naših članova. Sve ostalo pozapošljavalo se na rođačkoj i prijateljskoj osnovi – tvrdi Stojančić.
Stojančić misli da se takvoj politici moglo stati na put, a zašto nije veliko je pitanje. Uglavnom, objašnjava on, socijalisti su „zamrzli“ zapošljavanja:
– U firmama koje važe za socijalističke, gotovo da i nema naših članova. Prema tome, ova pojava, po kojoj se do posla dolazi rođačkim putem, mora da se prekine. A zašto do sada nije postoji samo jedan valjan odgovor – zbog politike nezameranja koja nas sve zajedno skupo košta i tek će da nas košta – kaže Stojančić.
On je, na kraju, ustvrdio da je DSS, dok su bili u ljubavi, zaposlio mnogo više svojih nego socijalisti. Dejan STANOJEVIĆ, lokalni lider Demokratske stranke Srbije, međutim, tvrdi sasvim suprotno:
– Mi smo, dok smo bili na vlasti, primili samo nekoliko naših članova u budžetske ustanove, i to isključivo potrebne kadrove. U opštini možda dvoje njih, nešto malo u javnim preduzećima, dok za socijaliste ne mogu da kažem ništa – objašnjava Stanojević.
Jedini kandidat da zameni Miru Mladenović na mestu načelnika Gradske uprave, Nebojša LjUBIĆ iz DS, nije želeo da se izjašnjava na ovu temu:
– Još uvek nisam izabran, a kad do toga dođe rado ću odgovoriti na sva pitanja koja zanimaju javnost.
I, da se na kraju vratimo na ministra Markovića. On je rekao da će lokalne samouprave morati da pronađu načina kako bi se, u etapama, rešile viška zaposlenih, uz podrazumevajuću otpremninu koju bi obezbedila država. Eto lepog razloga da činovnicima pokvari dremku posle ručka, kad umorni dođu kućama.


ANDONOV: IMA VREMENA
Ukoliko se država odluči da sledi evropske standarde, u Gradskoj upravi trebalo bi da radi najviše stotinak zaposlenih, a odlazak sa posla smeši se mnogima i u ustanovama i preduzećima na teretu budžeta. Igor ANDONOV, zamenik gradonačelnika i funkcioner DS da racionalizacija treba da se odvija naredne četiri godine. On, međutim, kaže da još uvek nije urađena analiza o optimalnom broju radnika:
– Za višak zaposlenih predviđen je socijalni program i taj posao je pred nama. Zbog mnogo obaveza, analizu o stvarnim potrebama uradićemo posle Nove godine. To je sve što za sada mogu da kažem na ovu temu.



  • Ostavi komentar