Ja Aleksa, on Aleksa, svi Aleksa

Ministar Djelić nedavno se silno nasekirao zbog opšteneobrazovanog stanja nacije. Kao, doći će stranci, oni od kojih treba da uzmemo pare, a mi nećemo znati ni da se sporazumemo s njima pošto ne znamo engleski jezik, koji, inače, govori „pola sveta“. `Ajde što jezike ne zna pučanstvo, nego što ni ovi na vlasti baš ne spikaju ponajbolje. Vranjski političari se savršeno uklapaju u tu sliku – od njih trinaestoro engleski jezik samo jedan zna odlično, dvojica onako, a svi ostali ili razumeju, ali ne govore, ili čitaju, ali ne pišu!? Takođe, nisu se nešto naljročito pokazali ni u poznavanju Interneta, omiljeni pisci su im Den Braun i Koeljo, favorit predstava im je „Ja, Aleksa“, film „Četvrti čovek“ je izgleda bio iskopiran u desetak primeraka pošto ga je gledalo skoro celo Gradsko veće, a da nije bilo „Starih dana“, pokazuju rezultati ankete, mnogi od njih bi ko zna kad otišli na kocert ili izložbu. NUKLEARNA FIZIKA Zanimljivo je da većina njih ima e-mail adresu, doduše ličnu, osim Dejana Ivanovića, člana Gradskog veća za sport, Dejana Ilića, kolege iz resora za poljoprivredu, dok Dragan Ilić, član Gradskog veća zadužen za obrazovanje koristi „školsku adresu“, a Zoran Antić, potpredsednik Skupštine grada smatra da mu tako nešto nije ni potrebno. – Imamo opštinsku e-mail, a ja sam poznat kao izuzetno komunikativan, moja su vrata svima otvorena, pa mislim da mi tako nešto nije potrebno – objašnjava ANTIĆ. Na Internetu se već bolje snalaze i većina njih skoro svakodnevno surfuje, mada ima i u najmanju ruku zanimljivih odgovora kao „Deca su mi nešto prčkala po Internetu pa poslednjih šest meseci ne radi“ (Dejan Ivanović). Ipak, za popularne sajtove Facebook, Myspace i Youtube na kojima „visi“ osamdeset odsto populacije koja ima kompjuter, naši ministri, osim nekoliko časnih izuzetaka koji su odgovorili „iz prve“, nisu nikada čuli, jer su odgovarali – delimično i pomalo!? Ovi, pak, što koriste Internet posećuju samo sajtove ministarstava koji su njihov resor i čitaju uglavnom novine i agencijske vesti. Omiljeni sajt za informacije im je B 92, mada Zoran Antić preferira OK radio, a Branimir Stojančić, zadužen u Gradskom veću za socijalna pitanja, posećuje redovno i sajt „Nove srpske političke misli“. Dejan Ilić voli da se informiše na sajtu „Sveta lova i ribolova“, a njegov prezimenjak iz obrazovanja posećuje „bibliotečke, naučne i univerzitetske sajtove“. To što su ispodprosečni sajber tipovi ne bi trebalo da ih sprečava da čitaju dobre knjige. U tom smislu, omiljeni autor im je Den Braun i Paolo Koeljo, a hit knjige „Da Vinčijev kod“ i „Anđeli i demoni“, kao i „neprevaziđeni Alhemičar“, onda Momo Kapor, a ima i onih koji se „uvek vraćaju starom, dobrom Bori Stankoviću“, kao na primer Nenad Mladenović, član Gradskog veća zadužen za zdravstvo. Nekima je, međutim, trebalo poprilično vremena da se prisete šta su poslednje pročitali – Pa, dobro pišite „Očevi i oci“, ili „Čitao sam nešto na godišnjem odmoru, ali nisam još završio“. – Mnogo čitam i stručnu literaturu i beletristiku i ovo što se ne bi moglo tako da nazove, ali me interesuje. Tako sam sada pročitao „Tajne srpskog džet seta“, Aleksandra Trifunovića. Zanimljive stvari mogu tu da se pročitaju – objašnjava Zoran Antić. Stojančićev favorit je Irvin Jalom i njegova knjiga „Krvnik ljubavi“ koja je, u stvari, deo triologije, a on je srdačno preporučuje za čitanje. Dragan Ilić je nedavno čitao knjigu „Kafka“, a Zoran Najdić, lokalni ministar kulture kaže da su Van Gogova „Pisma bratu“ izvanredna. – Ponovo sam nedavno čitao „Nečistu krv“ i „Hari Potera“ jer je ćerka čitala i rekla da je veoma interesantno, pa sam bio radoznao da vidim šta je to – priznaje Nenad MLADENOVIĆ, član Gradskog veća za zdravstvo. MEKSIKANSKI Pozorište im, takođe, barem većini, nije na dnevnom redu potreba za kulturnom nadgradnjom. Srećom te su nedavno bili „Borini pozorišni dani“ pa je većina gledala neku od predstava u okviru ove manifestacije. Uostalom, to se može zaključiti po odgovorima, jer su gledali „Večeru budala“, „Ćeif“, „Seksualne neuroze naših roditelja“, „Paviljoni“. Oni, pak, koji nisu skoro zalazili u pozorišno zdanje kao odgovor su najčešće navodili predstavu „Ja, Aleksa“, dok su Dejan Ilić i Selistarević poslednji put vodili decu u pozorište, ali se ne sećaju šta su gledali. Sa filmom već bolje stoje, skoro celo Gradsko veće odgledalo je domaći film „Četvrti čovek“. E, sad da li zbog teme – radi se o Službi, ili zbog mlađane Marije Karan, nismo detaljisali. – Mnogo gledam filmove, ali baš poslednji put mislim da je bio neki partizanski na „Pinku“ – kaže Mario DURMANIĆ. Nenad Mladenović preferira stare filmove, pa je nedavno, „po ko zna koji put“ gledao „Dugo, toplo leto“ sa Polom Njumenom u glavnoj ulozi, Dragan Ilić voli „Dogvil“, Nebojša Selistarević je gledao japanski „Duša“, a Zoran Antić „meksikanski“ – „Plava soba“. – Poslednje što sam gledao je „Da Vinčijev kod“, čisto da uporedim. Knjiga i film i nemaju veze jedno sa drugim – tvrdi ANDONOV, zamenik gradonačelnika Vranja. Anketa je pokazala da većina u muzici, barem o onoj živoj, uživa sporadično. Tako su im skoro svima poslednji koncerti oni sa „Starih dana“. Kiril Džajkovski je na prvom mestu, onda Jovan Maljoković, trubači… Stojančić je, međutim, uspeo da u međuvremenu sluša i „Ortodoks kelts“ u Nišu, a Nebojša Selistarević, član Gradskog veća zadužen za nacionalne manjine bio je u Beogradu na gitarskom koncertu. – Nećete verovati, ali poslednji koncert koji sam slušao je našeg „Džoli Džampera“, ali u Dupnici u Bugarskoj, pošto Vranje i ovaj bugarski grad imaju kulturnu razmenu, pa sam ja bio u delegaciji koja je išla tamo. Mogu da kažem da su sjajno zvučali – kaže Dejan ILIĆ, lokalni ministar poljoprivrede. Izložbe im isto nisu jača strana. Stiče se utisak da se većina na njima pojavljuje službeno, što će reći zato što mora, a neki su sasvim iskreno odgovorili da im takve stvari uopšte nisu interesantne. – Ne posećujem izložbe – iskren je Mario DURMANIĆ, član Gradskog veća zadužen za infrastrukturu. Odavno na izložbi nije bio ni Nenad Mladenović, mada to kaže sa kajanjem u glasu, a ostali su bili na izložbama fotografija „Oslobođenje Vranja od Turaka“, onda na likovnoj koloniji u banjskom hotelu „Železničar“, izložbi povodom godišnjice vranjske eparhije, dok je Zoran Najdić gledao retrospektivu Žorža Bazelika, a Dragan Ilić je poslednji put bio na izložbi Zorana Petrušijevića, ali pre godinu dana. Mislim, šta reći? Kulturo, eve me. DRUGOVI ČLANOVI Iako to ne mora da znači da ne čitaju knjige, ipak je indikativan podatak da je samo šestoro anketiranih političara učlanjeno u gradsku biblioteku. Zanimljivo je da su svi članovi SPS-a. Manje je egzotičan podatak da su se učlanili grupno i to za vreme prošlog mandata kada je jedan sadašnji ministar iz njihovih redova bio predsednik upravnog odbora ove ustanove. – I te učlanjene retko ovde viđamo, jer, njihovim članskim kartama služe se uglavnom supruge ili deca – kažu u biblioteci. Bar neka vajda. RURALNI OBRASCI Kutltura našeg društva je zasnovana na onim slojevima koji su doživeli nedovršenu modernizaciju prelaskom iz sela u grad. Gradska i građanska kultura je bila slabo razvijena i nije uspela da usisa ruralne kulturne obrasce koji su sami pretrpeli modifikaciju i pretvorili se u hibride koji se sastoje od najslabijih tačaka tradicije i modernosti. – Mi jesmo uvek imali elitnu kulturu u vidu talentovanih, vrednih, kreativnih i obrazovanih pojedinaca ili užih grupa, ali nismo imali društvene slojeve koji bi je podržavali. Burna i često destruktivna istorija nije dozvoljavala kontinuitet, a svaka „nova istorija“, novi period započinjao je povratkom na niže slojeve društva i njihovu kulturu – kaže prof. dr Jelena DjORDjEVIĆ, sociolog na Fakulteta političkih nauka.