Prete mi likvidacijom

Dobio sam poruke da će mi uništiti život, i da će pucati na mene, da će me odrobijati. Ali, mene je mnogo teško ućutkati, i ako me promaše, nadrljali su

Nenad Stošić danas je samo potpredsednik GO DSS-a u Vranju, i ponovo preuzimač rizika u „Dunav osiguranju“. Doskora, Stošić je bio predsednik SO Vranje, i jedan od važnijih političkih činilaca u gradu. Sada je samo odbornik Koštuničine stranke, doduše najglasniji u lokalnom parlamentu. Na poslednjoj sednici Skupštine njegov sukob sa čelnicima Grada iz DS-a izazvao je mnogo bure u javnosti, pre svega zbog neprimerenog jezika koji je Stošić koristio, a koji su njegovi supranici povremeno zdušno pratili. Inače, od početka svoje političke karijere Stošić je u centru pažnje, po raznim osnovama. Jedan je od osnivača opozicije u Vranju, kao član SPO-a učesnik mnogih antivladinih mitinga i lokalnih okruglih stolova opozicije i vlasti. Poznat kao razbijač „demokratske koalicije“ 2004. godine, Stošić je bio u nemilosti medija, ali i čaršije, sve vreme dok je bio na vlasti, pa je takav status zadržao i posle pada. Vranjski zidovi bili su ispisani ružnim porukama protiv njega, dovođena je u pitanje njegova diploma, stanje u porodici, čak i zdrava pamet. No, Stošić je radio svoje, i danas se očitava kao najnezgodnija opozicija vladajućoj većini.

VRANjSKE: Da li ste zaista pojeli i popili onolike pare, za šta vas je optužio Igor Andonov, i što je bio povod onog dvosatnog sukoba na sednici GS Vranja?
STOŠIĆ: Pre sednice sam se video na hodniku sa Andonovim, i on mi je pokazao račun za doček nove godine u centru grada, kao i račun za koktel u „Haremluku“ prvog januara. Iz računa se tačno vidi da je to u pitanju. Jeste, potpisivao sam račune, ali mnogo manje od nekih mojih prethodnika. Takav napad na mene je bezobziran, jer sam za četiri godine potpisao možda jedan račun u dva meseca, ili tako nekako.
Šta mislite, zašto je baš u ovom trenutku otvorena ta priča o vašim računima?
– U kuloarima se već pričalo da ćemo mi da otvorimo priču oko njihovih troškova u kafani „Odisej“, koju drži otac ministra iz DS-a Najdića. Slavilo se otvaranje garaže, i nije im smetalo to što je taj posao okončao DSS. Samo su postavili rampe, i to posle proslavili za 140.000 dinara. U prevodu, pojeli su 4.500 parkiranja.
Bilo kako bilo, ta situacija otvorila je jednu skupštinsku raspravu u kojoj je palo mnogo teških, često neodmerenih i svakako neprimerenih reči. Kako vi sada sagledavate tu situaciju?
– Ja nisam dirao ničije porodice, nego sam samo pričao istinu. Jutros sam dobio podatak da su zaposlena nova tri radnika iz DS-a, i deca pojedinih funkcionera. Ima ih i u „Novom domu“ i Direkciji. Čuli ste kako se hvale da je njihov najveći uspeh izarad Statuta, a on je moje delo. Oni su ga samo ukoričili! Da ne govorimo o članovima Gradskog veća iz DSS-a i ovim novim! Pa ni jedan njihov direktor ne ispunjava uslove konkursa. Pa gde su im ti resorni odbori?

TEŠKE REČI

Ipak, ta skupštinska rasprava bila je potpuno neprimerena, pominjali ste i nacionalnu pripadnost, i tuđe žene…
– Ja nisam počeo tu raspravu. Bio je neprimeren napad na mene u novinama, na šta sam ja morao da odgovorim. Svi ti ljudi koji sada vode DS u stranku su se učlanili posle ubistva Djinđića, i svi su iz okoline Trgovišta. Praktično, svi oni nikakve veze nemaju sa DS-om, i to je istina, i ja ću da kažem tu istinu. Kao što je istina da su neki sadašnji članovi GV častili ceo kafić kada je ubijen Zoran Djinđić. Imali su samo veliku sreću da je Tadić povukao njihovu listu, i tu im se posrećilo.
Ipak, ne smatrate li da je takav način govora na Skupštini u javnosti naišao na jedan izuzetno ružan odjek?
– Ljudi na to gledaju i ovako i onako, ali kada je neko napadnut on mora da se brani. Ako neko kaže da ste vi tukli majku, a postoji presuda suda o sukobu moje žene i moje majke, sa čim ja nemam nikakve veze, ako neko kaže da sam ja pijanica, a nikad u životu nisam bio pijan, i ako vam kaže da ste bili u zatvoru i sve, a ja sam rehabilitovan, i plaćena mi je odšteta od 15.000 evra, i ako neko to ne kaže, dolazimo u situaciju da neko priča istinu, a neko ne. Da li ja kažem istinu kad vidim da su svi njihovi kadrovi pod v.d.? Da li je tačno da sadašnji predsednik skupštine ne zna da vodi sednice? Ne zna, inače mu ne bi sekretar skupštine obrazlagao polovinu tačaka. Namerno sam ga isprovocirao da mi oduzme reč, ali on to nije znao da uradi. A i zašto bi to uradio, kada je svojima dozvolio da vređaju odbornike, a meni onemogućio da se branim? Pa vidite da su uništili, ili da uništavaju sve institucije. Pa i sam Andonov kaže da je njihov rad nevidljiv! A ja, kao stari Vranjanac, i opozicionar, normalno ću da kritikujem ono što ne valja.
Ali, vlast ne čine samo demokrate, nego i SPS, koji vi uopšte ne pominjete. Da li je to nešto lično između vas i DS-a, ili ste ipak malo politički oprezni?
– Glupo je da kritikujemo SPS, sa kojima smo bili partneri. Sad da glasamo protiv nekoga koga smo mi postavili pre samo godinu dana? Ne, bili smo dobri tim sa njima, napravili i Grad, i branu, i ulice, i mostove. Šta će oni da kažu posle mandata – skinut je krov „Zamberu“, ugašen je „Jumko“? Šta? A mi imamo čime da se pohvalimo.
Ali, nije li u pitanju ipak lični sukob? Niko drugi iz DSS-a nije ni približno tako oštar kao vi?
– Verujte, nije. Mi se dogovaramo pre svake Skupštine, i moje iskustvo je tu presudno. Nemam dlake na jeziku, niti ko može da me drži za nešto. Opet, neki naši odbornici, i više naših članova, ucenjeni su radnim mestima da paze kako se ponašaju. Neću da govorim o imenima, ali mi tačno znamo šta se događa. Istina najviše boli. Ne prođe ni jedna sednica a da me neki funkcioner DS-a ne zove i moli da ga ne napadam. Nema direktora, osim Arhiva, koji me nije molio, lično ili preko posrednika, da ga ne napadam.
Da li se vi plašite? Na Skupštini vam je prećeno tužbama. Smatrate li da postoje neke kompromitujuće hartije po vas, da bi možda mogli da vas uhapse?
– Prošao sam ja i tu fazu. Ako se oni plaše mene, šta da u skupštini ima još nekoliko onih kao što sam ja? Dok smo mi bili na vlasti, ni jedno dete ni iz koje stranke nije zaplakalo. Zna se da nisam bio ni u jednoj priči o korupciji ili bilo čega sličnog. Pogrešili su adresu, i dobio sam poruke da će mi uništiti život, i da će pucati na mene, da će me odrobijati. Ali, mene je mnogo teško učutkati, i ako me promaše, nadrljali su.
Šta je to u vašoj ličnosti što izaziva toliki otpor, i toliku netrpeljivost kod ljudi? Od Durmanića naovamo oko vas je bila tuča, vaš izbor je bio izuzetno mučan, stavljali su vas na zidove. Zašto baš vi?
– Pa, ja sam čovek koji ne trpi pritiske, i koje je izuzetno pravdoljubiv. Kod mene se nije ulazilo nogom napred, nisam podlegao nikakvom pritisku, nikada. Ni kad sam osvanuo na zidovima, zato što nečija žena nije sa šest meseci staža mogla da postane predsednica suda. Niko ne može da nas natera da glasamo za direktore čije je radno iskustvo spasilac na bazenu ili koji su promenili 16 stranaka. Niko.
Ni vaši kadrovi se nisu proslavili posle pada sa vlasti?
– To je pitanje za svakog pojedinca.
Ali, to je bila masovna pojava.
– Ne možete da se bavite politikom ako niste ekonomski samostalni. Da pričate što ja pričam, treba vam i znanja, i hrabrosti, i informacije. Naši su ljudi, ponavljam, izloženi velikim pritiscima, i ja to mogu da razumem.

STAN

Kakva je sada situacija u DSS-u?
– Nije otišlo mnogo njih, za sada nas je napustilo 58 ljudi, a učlanilo se novih 25. Turbulencije su normalne. Lagao bih kada bih rekao da vlast nije lepa, i da mi nije žao. Razočarani smo, i osećamo se prevarenim. Opet, od 2.000. godine sam u DSS-u, i nemam nameru da više ikada menjam stranku. Postoji i neko obećanje da će vrlo brzo doći do rotacije poslanika, pa bi i Vranje moglo da dobije jedno mesto. Konsolidovali smo redove, i pored nastojanja mnogih stranaka da nam se odbor razbije. Ne mogu da razumem neke ljude, koji su od DSS-a imali velike koristi, a sada traže da im miruje status u stranci dok smo u opoziciji? Vetar u leđa nam daje činjenica da ova vlast ne zna da radi. A sami ste svedoci da je Direkcija, dok smo je mi držali, svaki dan radila. Ovi to ne mogu da postignu za sto godina.
Zato što su zatekli 200 miliona dinara duga?
– Direkcija je ispunjavala komunalni program. Što to nije pratilo plaćanje od strane nadležnih, to ipak morate njih da pitate. Ali, ovi novi ne smeju ni da pozovu Stojčića i da traže pare!
Po gradu kruži legenda da ste vi sve pare koje ste zaradili kao predsednik Skupštine, ostavili na štednju, da vam je takav bio kućni dogovor. Ima li u tome istine?
– Da li mi verujete da čekam platu da pokrijem minus na računu? Uvek sam sam plaćao svoje račune, i ništa specijalno nisam zaradio. Imam jedno tridesetak firmiranih odela, i gro te plate je otišao na to, na letovanje, nameštaj, sređivanje kuće. Ništa specijalno.
Ali, ipak ste skoro kupili stan?
– Kupila ga je moja žena, na kredit preko Grčke banke. Zgrada ima 81 stan, i ona je samo jedna od njih, za ratu od 350 evra, na dvadeset godina.
Kako vi vidite sopstvenu budućnost?
– Da napadnem sve što je loše, i pohvalim sve što je dobro. Ali, mi se ovde dobro poznajemo, i niko neće dobiti moju blanko podršku. Ali, ništa se ne može predvideti. Nikada nisam počeo prvi. Pa Andonov nas ne napada još u kampanji! Ali, ko se mača laća, od mača i gine.

STARI DANI
Vi ste bili jedan od najvećih kritičara nove koncepcije „Dana Vranja“, a posebno promene naziva u „Stari dani“?
– Ta manifestacija je bila poznata širom Srbije, i na nju je dolazilo desetak hiljada ljudi. Dogovorili smo da dovedemo i Zdravka Čolića, ali eto, ipak su važniji bili DJ Kiril i Šazalakazu, i tih 300 ljudi što se muvalo oko bine. Pa za praznu binu su platili 9.000 evra, da im zauzme pola parkinga, da se ne vidi da nema ljudi.

GOVOR MRŽNjE
NE smatrate li da je to što ste napadali gospodina Andonova na nacionalnoj osnovi ipak govor mržnje? Pre njega, slična je situacija bila i sa Nebojšom Silistarevićem.
– Nije to govor mržnje. Tvrdim da je gospodin Andonov nešto najbolje što DS trenutno ima u Vranju. Ali, može li neki Srbin da se uopšte zaposli u Strumici? Verujte mi, ne. I ono što se dešavalo oko „Starih dana“ je… čudno. Opet, ja nikada nisam bio nacionalista. Što se tiče Silistarevića, citirao sam samo stihove Brane Crnčevića. Ima papira, kolikim sam ja Romima pomogao. Svako ko radi za dobro Vranja imaće moju podršku, ili ću mu biti nerijatelj ako tako ne radi. Kako da ja budem nacionalista kada mi je žena pola Makedonka, a venčani kum mi je Bugarin koga ja volim kao brata?