Družba Pere Kvržice

Eko Taxi Vranje

Družba Pere Kvržice

Dragan Aleksić, predsednik novog Udruženja i vlasnik „Nutrika“ optužuje za nerad Miodraga Antića, koji odgovara da je pozadina toga pravo na gazdovanje bioskopom „Sloboda“



Pre petnaestak dana u Vranju je formirano Udruženje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika čiji su novoizabrani čelnici, prvog dana ove nedelje u velikoj sali Skupštine grada Vranja, predstavili program rada i delovanja udruženja. Ovakvo udruživanje lokalnih preduzetnika, reći će mnogi, predstavlja početak realizacije lepe inicijative za kanalisanje zajedničkih namera, osmišljavanje strategije i ostvarenje prava preduzetnika na nivou grada. Međutim, odakle sada to, pitaju se drugi, kada u Vranju već postoji Opšte udruženje preduzetnika, sa Miodragom ANTIĆEM, vlasnikom pekare „Klas“, na čelu. Rukovodstvo tog, starog udruženja frapirano je podatkom da novoosnovano udruženje treba ih pravno nasledi i preuzme prostorije u zgradi Zanatskog doma. Međutim, Dragan ALEKSIĆ, novoizabrani lider novog Udruženja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, inače vlasnik firme „Nutriko“, objašnjava zašto se sve dogodilo.
– Postojala je određena inicijativa grupe privatnika, zabrinutih zašto se ništa ne radi u postojećem udruženju, zašto se problemi ne rešavaju. Antića su pojedinci pozvali da organizuje zbor, ali iz udruženja nije udovoljeno njihovom zahtevu. Prema Statutu, ukoliko se na inicijativu određenog broja članova ne organizuje zbor, čiji cilj, uzgred, nisu smene već običan razgovor o problemima, može se promeniti prethodno rukovodstvo. Na kraju krajeva, ne može niko da privatizuje ovakva udruženja, ne mogu da ih vode sitne interesne grupe koje će raditi samo za sebe. Udruženje mora zastupati opšte interese svih preduzetnika – kaže Aleksić.
On dodaje kako je nezvanično saznao da država vodi spor protiv starog udruženja u vezi vlasništva nad objektima.
– Nezvanično sam informisan da postoje neke nezakonite radnje oko izdavanja prostorija. Objekti su pod zakupom, uzima se novac, a pritom niko ne zna gde se troši. Takođe, zgrada udruženja ne može biti privatno vlasništvo. Ona će biti ili opšte vlasništvo preduzetnika ili vlasništvo države.

INTERESI

Antić, pak, novonastale okolnosti naziva namerom određene interesne grupe da preuzme zgradu Zanatskog doma, a pre svega zgradu bioskopa „Sloboda“, i to podredi vlastitom finansijskom interesu.
– Ne znam kakve veze naše udruženje ima sa njima. Ja sam predsednik Udruženja zanatlija koje nema veze sa privatnim preduzetnicima, vlasnicima malih i srednjih preduzeća. Mi smo jedino zvanično udruženje, prijavljeno u registru, imamo aktivan Upravni i Nadzorni odbor, važeći Statut, pečat, i sada bi neko da nas ugasi. Ti ljudi koji su podneli inicijativu i formirali novo udruženje nisu ni članovi našeg udruženja, pa ne vidim kako bi mogli da nas razreše. To je isto kao kada bi, na primer, članovi DSS menjali rukovodstvo DS. Da ne budem pogrešno shvaćen, nemam ništa protiv osnivanja novih udruženja, svaki esnafski ogranak ima pravo na to, ali ne na ovaj način – kaže Antić.
Antić dodaje da funkcionisanje udruženja niko iz lokalne samouprave, Komore ili Zajednice preduzetnika u Leskovcu nije pomagao, već da su sami članovi finansirali aktivnosti, shodno svojim mogućnostima. Kaže da su prostorije udruženja potpuno ruinirane, da se krov urušio, jer taj problem nikog ne zanima, a udruženje nema para.
– Zbog toga smo konkurisali kod NIP-a projektom za obnovu zgrade i čekamo obaveštenje da li je projekat prihvaćen. Inače, naše finansijsko poslovanje izražavano je svake godine u završnom računu, redovno usvajanom od strane Upravnog i Nadzornog odbora. U prostorijama smo koje je gradilo zanatsko, esnafsko udruženje, posedujemo tapiju na zgradu i do usvajanja Zakona o denacionalizaciji neće biti poznato kome će zgrada pripasti jer je vlasništvo osporeno. Nas je i opština utužila kod Opštinskog suda u vezi vlasništva nad salom bioskopa, pa je postupak i po tom pitanju neizvestan.
Aleksić je, pak, potpuno iznenađen Antićevim hipotezama o navodnoj nameri nekih bitnih, finansijski moćnih ljudi o preuzimanju zgrade zanatskog doma i bioskopa.
– Ukoliko Antić smatra da je krajnja namera da neko preuzme zgradu bioskopa, a ja za to ne znam. Ako se tako nešto radi iza mojih leđa, skinuću Antiću kapu i priznati da je bio u pravu. Ja, međutim, smatram da to nema blage veze sa istinom. To su prostorije zanatlija, vlasnika samostalnih trgovinskih radnji, malih i srednjih preduzeća i tako treba da ostane – mišljenja je Aleksić.
Olivera JOVIĆ, predsednica Regionalne zajednice preduzetnika u Leskovcu, koja deluje u okviru Regionalne privredne komore (RPK) sa sedištem u centru Jablaničkog okruga, bez dvoumljenja potvrđuje da je Aleksić na čelu lokalnog udruženja preduzetnika, dok iz njenih reči zaključujemo da je Antić prošlost.
– Antić je radio na svoju ruku. Bio je ranije član Izvršnog odbora Republičke zajednice preduzetnika u Beogradu, ali mi nismo od njega dobijali nikakve izveštaje sa tih sastanka. Nismo znali šta on tamo radi, u čije ime govori i koga zastupa. Bio je jako besan što nije postao predsednik Regionalne zajednice preduzetnika, odnosno što sam to postala ja. Kada se video sa mnom nakon toga, demonstrativno je bacio papire i otišao. Rekao je da Vranje neće učestvovati u našem radu. Tom prilikom samo sam konstatovala kako on nije Vranje, te da taj grad ima još preduzetnika.

TAJNO DRUŠTVO

Jovićeva je mišljenja da je Antić „privatizovao rad udruženja u Vranju“.
– Znate kako je kad ne znate ko je u Skupštini tog udruženja, u drugim telima, šta odlučuju, onda se zapitate šta je to?! Neko tajno društvo, zatvoreni krug, društvo Pere Kvržice?! Nije ih bilo nigde, a mišljenje svih nas iz zajednice je da se ne može raditi bez Vranja i njegovih preduzetnika. Zato je osnovano novo udruženje.
Jovićeva demantuje da je takve promene isforsirala grupa ljudi koja želi da zaposedne objekte udruženja zarad ostvarivanje ličnih interesa.
– Gospodin Aleksić je, koliko sam čula, na poslednjem zboru zatražio prostorije za rad udruženja. Znači, zasad ih nemaju. Sličan problem imamo i u Leskovcu. Te zgrade drže zanatlije, uglavnom je reč o starijim, konzervativnim ljudima koji žive u nekom svom svetu i po pravilu tvrde da su te zgrade njihove. To nije njihova imovina, to su neki esnafi u Vranju gradili i zgrade su vlasništvo svih preduzetnika, barem zasad. Niko to ne može prodati. Lično nisam čula da u Vranju postoji ideja o preuzimanju sale bioskopa, odnosno da je to razlog promena na čelu udruženja. Na kraju, što se RPK i regionalne zajednice preduzetnika u Leskovcu tiče, Antić više nije predsednik Opšteg udruženja preduzetnika u Vranju.
Dok Antić sve komentariše pričama o novoj „leskovačkoj mućkalici“, podržanoj od strane nekih Vranjanca koji bi da preuzmu upravljanje nekretninama udruženja, običnim smrtnicima ostaje da sa sve posmatraju sa strane. Čekanje ishoda sukoba, u kome su Antićevi protivnici tek dobili prvu rundu i otpočeli rat satkan od niza bitaka, pratiće niz pojedinačnih bitaka koje će se, osim preko medija, voditi i na drugim planovima, a gotovo je sigurno i u sudnicama.


SUKOB
Ozbiljnije razilaženje između Miodraga Antića i predsednika RPK Leskovac, Gorana JOVIĆA, dogodilo se prošle godine, mada sukob datira od ranije. Antić je tada Leskovčane optužio za majorizaciju sistema odlučivanja u Komori i Zajednici na štetu Vranja, pa je vranjsko udruženje u nastavku priče istupilo iz Zajednice. Antić je sve obrazlagao neispunjenjem leskovačkog obećanja da će sedište Zajednice biti preseljeno u Vranje. Sekretar zajednice u Leskovcu, Jugoslav Miljković, u to vreme nije osporio takvo opredeljenje Vranjanaca, imajući u vidu da, navodno, imaju status pravnog lica i mogu da deluju samostalno. Elem, evidentno Antićevo neslaganje sa delovanjem Zajednice i RPK, te sukob sa prvim čovekom komore Jovićem, mogao bi biti razlog novonastalih okolnosti i promena u načinu organizovanja lokalnih preduzetnika u Vranju.
– Nisam u sukobu sa Antićem. Samo, on jednostavno nije dozvoljavao da udruženje na čijem je čelu učestvuje u radu Regionalne zajednice preduzetnika. Uostalom, Komora nema nikakve ingerencije nad zajednicom – objašnjava Jović – i oni su samo registrovani kod nas. Pravno su lice, sami donose odluke i mi nemamo nikave ingerencije nad njima. Na kraju krajeva, ako me pitate o ovim promenama, za nas je opravdan i važeči svaki izbor koji podrži većina preduzetnika grada Vranja, što je sa novim udruženjem očigledan slučaj.
-Šta reći o čoveku za koga postoji sumnja da je Pravni fakultet u Kragujevcu završio na volšeban način, za samo godinu i po dana, i potom upisao magisterijum – uzvraća Antić. Treba li da cenim njegove konstatacije. Iz Komore koju vodi Jović i Zajednice preduzetnika u Leskovcu upravo smo istupili iz razloga što su donošene i izvršavane odluke bez aminovanja Upravnog odbora, dakle bilo je i zloupotreba. Odluku o istupanju doneli smo na skupštini našeg udruženja, o čemu postoji uredan zapisnik.



  • Ostavi komentar