Dozna i sudba

Eko Taxi Vranje

Dozna i sudba

Niko još ne može da bude miran, povodom navodnog uništavanja dokumentacije Službe, ni saradnici, ni „predmeti obrade“; da famozna komisija BIA i utvrdi da ga je bilo, ko kome garantuje da negde ne postoji kopija



Afera o spaljivanju dosijea DB ponovo je otvorena, reakcije su stigle i sa najvišeg mesta, od ministra policije Ivice Dačića, koji je izjavio da svi navodi o uništavanju dokumentacije DB posle 5. oktobra „treba da se ispitaju“. Dačić se, ipak, ogradio, smatrajući da je to „unutrašnja stvar BIA“.
-Katastrofalno su radili, nestručno, neprofesionalno, u suprotnom, afera o spaljivanju dosijea bivše DB, sada BIA, nikada ne bi doprla do javnosti. A uništavanja dokumentacije je i te kako bilo – tvrdi bivši radnik BIA.
-Sve što je u Službi rađeno – tvrdi, pak, Zoran STOŠIĆ, u to vreme, nakon petooktobarskih promena 2000. godine – rađeno je po zakonu, i o svemu postoji službeni zapisnik.

EKSTREMIZAM I TERORIZAM

Novine „Vranjske“ su odmah nakon izbijanja afere objavile svoja saznanja o uništavanju dokumenata Službe na ovom području. U najkraćem, cifre su bile sledeće: prema Popisniku broj 6 u Centru resora državne bezbednosti Vranje (CRDB), uništeno je ukupno 4.249 materijala na 7.973 strane. Te podatke niko nikada nije demantovao.
Sada, po naknadnom otvaranju afere, svi se prave toše. Dosta toga se od tog vremena promenilo, neki istaknuti radnici Službe koji se pominju u aferi su u penziji, neki su pak, avanzovali, uglavnom, svako iz svojih razloga „ne zna“ ništa o tome, ili zbog lojalnosti (čitaj: straha – p.a.) Službi jednostavno ne želi da govori. Jednom Služba, uvek Služba.
Tako, Zoran STOŠIĆ, u inkriminisano vreme načelnik RDB Vranje, kaže:
– Ja sam već nekoliko godina u penziji, a svako ko iz Službe odlazi u penziju, ili na drugo radno mesto, dužan je da potpiše obavezu o doživotnom čuvanju službene tajne. Ja sam Službi mnogo dao, i ona meni, i o tome ne želim da govorim, samo bih istakao da u vreme kad sam ja bio na čelu RDB Vranje, ništa nije rađeno protiv zakona. Mada, da ste mi se obratili u određeno vreme, kada sam imao velike probleme sa izvesnim ljudima iz Službe, dao bih vam određena saznanja o tome. Sada, ne.
Stošić pored toga ističe da je u to vreme bio jedini načelnik RDB u Srbiji, koji se nije pojavio na sastanku u centrali u Beogradu, kada su se o uništavanju kompromitujućih dokumenata donosile ključne odluke.
– Bilo je redovnog uništavanja dokumenata Službe – nastavlja Stošić – svakog decembra vršila bi se provera prikupljenog materijala, i ono za šta bi Služba ocenila da nije za nju interesantno, uništavalo bi se, da se materijal ne bi gomilao. Ono, međutim, što je bitno, sačuvano je, ništa nije namerno uništavano, da bi se neki podaci sakrili, kako se to sada predstavlja.
Sadašnji načelnik BIA Vranje, Miroslav ANTIĆ, izgovarajući se na subordinaciju u Službi, upućuje nas na centralu BIA u Beogradu. Šef kabineta direktora BIA, Jovan STOJIĆ, kaže:
– Sve će biti po zakonu, i ništa neće ostati skriveno. U toku je osnivanje komisije koja će ispitati informacije o uništavanju dokumentacije tadašnjeg RDB, i BIA će se zvaničnim saopštenjem o rezultatima rada komisije obratiti medijima i javnosti.
Ovde čovek ne može a da se ne opomene Vinstona Čerčila, i njegove čuvene sentence: „Ako želiš da se nešto ne sazna, samo oformi komisiju“.
Još jedan anonimni izvor iz BIA, kaže o tim događajima:
– Nisam u tome učestvovao, ne znam mnogo, znam da se nešto pominjalo neko spaljivanje u Surdulici; sećam se da su tadašnji rukovodioci Službe u Vranju bili ogorčeni, da su hteli da tuže sudu nevladine organizacije i medije koji su potegli tu temu, ali im je sa najvišeg mesta sugerisano da se toga manu, jer politički trenutak nije povoljan.
No, ima ljudi kojima je istina važnija od političkog trenutka. Tako, izvesni bivši radnici Službe, koji su, naravno, želeli da ostanu anonimni, iznose svoja saznanja o uništavanju dokumentacije Službe posle 5. oktobra 2000. godine.
– Bilo je spaljivanja, sasvim sigurno – tvrdi izvor sa početka teksta – a učesnici su bili: tadašnji načelnik CRDB Zoran Stošić, ondašnji radnici Službe Petar Stojković, Dragan Stevanović, sadašnji načelnik BIA Vranje Miroslav Antić, zatim Peko Tasić, Svetislav Tomić, Dragoslav Djikić, sadašnji zamenik načelnika. Po instrukcijama Stošića, Antić i Stojković, sa radnicima od poverenja iz Analitike, organizovali su podelu zaduženja po ispostavama na teritoriji Pčinjskog okruga, koja vrsta dokumenata će se uništiti. Po prikupljanju dokumenata, sačinjen je zapisnik koji i dan danas postoji u Centru BIA u Vranju.
Šta je Službi bilo prešno da uništi? Ovaj izvor kaže da su to uglavnom bila dokumenta o unutrašnjim neprijateljima – tadašnjim liderima DOS na teritoriji Pčinjskog okruga, pod odrednicom – „unutrašnji ekstremizam i terorizam“.

MAČKATICA I FOPA

– Dokumentacija je stavljana u službene automobile i odvožena na određene lokacije – nastavlja ovaj bivši radnik RDB – a odredišta su bile fabrike „Mačkatica“ u Surdulici (kasnije proskribovana i zbog navodnog paljenja leševa Albanaca sa Kosova za vreme NATO kampanje – p.a.), FOPA u Vladičinom Hanu, i lokacija Dobre Vode iznad Vranja, gde je bilo sedište „crvenih beretki“, JSO (a koja se takođe pominjala u aferi „asanacije“ – p.a.). Spona između tadašnjeg direktora „Mačkatice“, Dragana Lakićevića i Zorana Stošića, bio je Bratislav Milenković, sadašnji šef Ispostave BIA za Surdulicu, Vladičin Han i Bosilegrad, koji je određivao vreme i mesto uništavanja. Uništavani su dosijei „predmeta obrade“, i ponekih saradnika koji su bili angažovani na praćenju „unutrašnjih neprijatelja“. Uništeno je i nešto pod odrednicama „kler i klerikalizam“, kao i deo dosijea iz priče „partizani i četnici“.
Nije samo ovaj izvor raspoložen da se istina istera na videlo; tu je još jedan bivši radnik Službe, svakako, anoniman, pogodite zbog čega:
– Krajem 2000. došlo je „odozgo“, iz Beograda, cirkularno, da se u Službi analitike „pretresu“ svi saradnički dosijei kao i dosijei operativnih veza i operativnih obrada. Bilo je uputstvo da se crnim flomasterima skrembluju imena ljudi, mesta, koja bi mogla da kompromituju operativnu poziciju osobe koja dostavlja podatke. Gde je to bilo nemoguće, dosije se uništavao. To znači – ti si predmet obrade, i ukoliko mi je neki tvoj „prijatelj“ dostavljao podatke o tebi, ne bi mogao da prokužiš ko je taj. To je bilo takozvano „otvaranje dosijea“, objavljeno na talambase (u Vranju su, inače, otvorena samo tri, najverovatnije autora koji su ih sami pisali; ali, reklama je reklama, da se Vlasi ne dosete – p.a.).
Ovaj izvor tvrdi da „sve što Vranje ima, ima i Beograd“.
– Naročito dokumentaciju – prethodna operativna obrada, operativna obrada i, najsloženije, takozvana „dvojna kombinacija“. To je kad lice radi za više službi, pa je angažovano i kod nas, i tu se igraju igre između službi – informacije, dezinformacije… Ti stepeni obrada i dosijei, sve je to mikrofilmovano u Beogradu. Gde je to sad, bog zna. A po jedan primerak svih tih dokumenata ostajao je u CRDB Vranje.
Dakle, „uništena“ dokumenta ipak postoje! U ovom ili onom vidu, na papiru, mikrofilmu, ili CD-u, negde. Izvor tvrdi da je svaki zapis urađen u najmanje tri primerka, neki i u pet; jedan je ostajao organizacionoj jedinici, jedan je išao nadležnoj upravi, jedan u Beograd, dva Analitici. Dakle, dosijei operativnih veza i saradnika su postojali i u Centru, i u Analitici, i u centrali službe.
-Po zakonu – nastavlja ovaj izvor – uništavanje dokumentacije mora da se izvrši komisijski. Komisiju formira načelnik Centra, u našem slučaju to je bio Zoran Stošić, a članovi su bili šef Analitike Nebojša Nedeljković i šef Tehnike, Dragan Stevanović. Zapisnik mora da sadrži vreme, mesto, gde i kad se vrši uništavanje, svaki dokument mora da se u zapisnik unese pod svojim brojem; e, sad je pitanje, gde su zapisnici o uništavanju dokumenata u Vranju?
Pa nije Služba luda da svoj krvavi višedecenijski i višegeneracijski rad tek tako izduva kroz dimnjake. Ko će, uostalom, garantovati autentičnost i uništenih, i dokumenata koji su pretekli? Ko ima kontrolu, i ko će se usuditi da bude krotitelj, ako ga zver ima u kandžama? Kako ono beše… neko sve dozna, i neko je naša sudba.


NjIČ
-Sećam se pada Berlinskog zida – kaže jedan od sagovornika, bivši radnik Službe – bio sam na seminaru u Moskvi, razmena iskustava između naše i ruske Službe. Seminar su vodila dva visoka oficira KGB, ja mlad operativac, radoznao, dignem dva prsta: „Kakve je“, pitam, „posledice ostavila perestrojka na rad i strukturu KGB“? Onaj Rus me gleda belo, kao da nisam pod libelu, i samo kaže: „Njič“! Toliko. Pa pogledajte Putina i ekipu, i ove naše, sve će da vam bude jasno.



  • Ostavi komentar