Dragomir Tomić Potemkin

Eko Taxi Vranje

Dragomir Tomić Potemkin

Kamen temeljac prvi čovek „Simpa“ položio u kampanji za izbore 21. septembra 1997, ali su polja u vrtogoškom ataru i danas suva



– Tog 16. septembra 1997. godine, u kampanji za republičke izbore, došao je Dragomir Tomić lično, tada ministar koordinator u vladi Mirka Marjanovića, u pratnji opštinskog rukovodstva i položio kamen temeljac za izgradnju brane na Djorđevačko-Vrtogoškoj reci radi navodnjavanja obradivih površina u ataru našeg sela. Taj projekat, svedoci smo, nikada nije realizovan, jer je opštinska vlast smatrala da je Prvonek u prvom planu – priseća se Stojko CVETKOVIĆ, glavni koordinator za izgradnju brane pri Mesnoj zajednici Vrtogoš.

OBEĆANjA

– Položili su kamen temeljac, slikali se, napravili promociju za izbore, a u branu na Vrtogoškoj reci za desetak godina nije ugrađen ni kamen, iako projekti u oblasti melioracija imaju prioritet u Ministarstvu poljoprivrede – kao da ga dopunjuje Željko RADOŠEVIĆ, izvršni direktor u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
Godina 1997, 16. septembar. Kako na veliki praznik i priliči, u Vrtogoš, jedno od najvećih vranjskih sela sa blizu 400 domova i skoro 1400 žitelja, slegao se silan svet. Nizvodno od „streljane“, na reci koju meštani nazivaju Vrtogoška, a uzvodno, u ataru bujanovačke opštine nosi naziv Djorđevačka, po istoimenom selu u čijoj blizini izvire i teče znatnim delom svoga toka. Dragomir Tomić, prvi čovek „Simpa“ i ministar koordinator u ondašnjoj SPS-ovskoj Vladi Srbije, zasukao je rukave svog odela. Okupljen narod uzbuđen, deca dovedena iz škole, poslovični „simpovci“ i ostali radni ljudi i građani. Nije mala stvar, ministar koordinator polaže kamen temeljac za izgradnju brane na pomenutom vodotoku, a sve da bi njima, narodu, bilo bolje u svetloj budućnosti. A brana skoro k`o Djerdap, akumulacija iz koje će se navodnjavati blizu 1.000 hektara obradive zemlje oko Vrtogoša. Kampanja za republičke parlamentarne izbore, 21. septembra 1997. godine, u punom je jeku, pa pljušte obećanja Tomića i vranjske opštinske vrhuške, predvođene Stojadinom Stankovićem, predsednikom SO Vranje, da je u pitanju projekat od neprocenjivog značaja za Vrtogoš i celu opštinu, da aktuelna vlast ne žali novac kada se radi o razvoju naše poljoprivrede, da će navodnjavanje žednih polja u inače aridnom vranjskom kraju unaprediti život ljudi koji žive od fabrike pod vedrim nebom… Zauzvrat, sitnica, jer od svega toga neće biti ništa ako meštani na izborima ne glasaju za socijaliste. No, dok je ovaca za šišanje biće i makaza, kaže stara narodna, a na primeru brane kao da se još jednom potvrdila naivnost ovdašnjeg čoveka. Vrlo brzo, čak prebrzo za manire tada vladajuće stranke, pokazaće se da je u pitanju izborna obmana žitelja Vrtogoša, te da se radi o još jednom Potemkinovom selu Tomića i SPS na jugu Srbije. Jer, ako ne računamo kamen temeljac, do danas, dakle, 11 punih godina nakon za Vrtogoščane znamenite Velike gospojine 1997, ni jedan kamen nije ugrađen u branu na Vrtogoškoj reci, te je taj projekat ostao mrtvo slovo na SPS papiru. Čega se socijalisti dohvate, već je aksiom, tu ostaje pustoš pa je pravo čudo kako posle svega ni reka nije presušila.
Ipak, iako ga pamćenje baš ne služi najbolje, Stojadin STANKOVIĆ, tadašnji predsednik SO Vranje, pokušava da nađe opravdanje za izneverene nade žitelja Vrtogoša da će iz akumulacije iznad rodnog sela napajati svoje žedne oranice.
– Ne mogu baš da se setim, odavno je bilo. Znam da je projekat uradio Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ iz Beograda, mada su pre toga to radili Novosađani iz „Geoinženjeringa“, ali je sa „Černijem“ bilo sigurnije. Brana je bila planirana za navodnjavanje, ali su usledile ratne godine, pa 1999. kada smo bombardovani, a od 2000. više nisam bio predsednik opštine – obrazlaže Stanković.
A Boban STANKOVIĆ, aktuelni šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Skupštini grada Vranja, iako je na radu u opštini još od 1998. godine, radije govori o sadašnjem vremenu nego o za Vrtogoš „istorijskoj“ 1997. godini.
– Znam da je urađen projekat za branu kod Vrtogoša radi navodnjavanja, ali se na tome stalo i u samom selu, kao da je prestala svaka inicijativa. A interesovanja ima i danas, jedino u javnoj raspravi niko nije spomenuo tu branu. Ono što znam to je da su iz Vrtogoša tražili da u okviru plana MIR 2 bude urađen bunar za vodosnabdevanje – saopštava Stanković.

PREZENTACIJA

U samom Vrtogošu, Goran PETROVIĆ, predsednik Saveta MZ, međutim, žali zbog nerealizovanog projekta brane na Djorđevačkoj reci čiji bi značaj za razvoj poljoprivrede bio nemerljiv.
– Posle polaganja kamena temeljca u septembru 1997. godine, u oktobru je bila održana prezentacija projekta u sali SO Vranje i tu je, pored ostalog, potencirano da će se navodnjavati komasirano zemljište u ataru Vrtogoša, jedinog sela u Pčinjskom okrugu gde je izvršena komasacija privatnog poljoprivrednog zemljišta. Na žalost, nikada nije započela izgradnja brane, jer je opštinska vlast u Vranju „gurala“ Prvonek. A nakon stvaranja akumulacije, planirana je izgradnja kanala za odvođenje vode do komasiranog zemljišta, što bi omogućilo dve do tri žetve godišnje – zaključuje Petrović.
I Nenad TRAJKOVIĆ, aktuelni odbornik SPS u SG Vranja, žali zbog izborne obmane žitelja Vrtogoša iz 1997. godine.
– Tomić je svečano otvorio gradilište, ali se ubrzo zastalo, što je šteta zbog potrebe za navodnjavanjem naših polja, gde bi ostvarili veliku proizvodnju, ali i zbog uslova, jer naša reka uvek ima vode, i u letnjim mesecima – kaže Trajković.
A među onima koji nikako ne mogu da prebole iznevereno obećanje da će poljoprivredni proizvođači iz Vrtogoša moći da navodnjavaju svoje oranice je Stojko CVETKOVIĆ, glavni koordinator izgradnje brane iz MZ Vrtogoš i odbornik SPS u SO Vranje od 1996. do 2000. godine.
– Sve je bilo urađeno, projekat je država platila četiri miliona dinara, ali se nije maklo od septembra 1997. godine, na našu žalost. Opštinska vlast u Vranju je sve bacila na Prvonek, ne shvatajući višestruki značaj buduće akumulacije na Vrtogoškoj reci. Planirano je da se akumulacija puni osam meseci, a u vegetacionom periodu koristi za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. Kada sam nakon izvesnog vremena, već na početku 1998. godine, video da se ne ostvaruju obećanja iz izborne kampanje s jeseni 1997. godine, upozorio sam da to nije dobro, ali ništa od toga, niko nije reagovao. A moglo je da se navodnjava do 1000 hektara obradivog zemljišta, šteta, prevareni smo – ističe Cvetković.
Na kraju, valja podsetiti da je Dragomir Tomić, prilikom polaganja kamena temeljca za branu na Vrtogoškoj reci, poručio žiteljima ovog sela „da je 16. septembar 1997. godine veliki dan za Vrtogoščane“. Taj dan, posle svega, a što se izgradnje brane tiče – traje i danas, kao najduži dan za obmanute meštane ovog velikog i vrednog sela!


DA NE ZAKASNE
Dragomir Tomić je u februaru 1997. godine insistirao da stručnjaci Instituta „Jaroslav Černi“ projekat brane kod sela Vrtogoša obavezno završe do 1. maja iste godine, kako bi polaganje kamena temeljca bilo moguće do kampanje za predsedničke i parlamentarne izbore u Srbiji, 21. septembra pomenute godine.

PRIORITETI
Željko RADOŠEVIĆ, izvršni direktor u Ministarstvu poljoprivrede, kritikuje inertnost lokalne samouprave u Vranju u vezi (ne)izgradnje brane kod Vrtogoša.
– Napravili su promociju, slikali se, obećali pred izbore branu i bolji život, a od toga nije bilo ništa, što je šteta, jer su melioracije(navodnjavanje i odvodnjavanje) prioritetni projekti u Ministarstvu poljoprivrede – napominje Radošević.



  • Ostavi komentar