U vrtiću zajedno sa vršnjacima mnogo im je bolje nego sa babom i dedom koji sve dozvoljavaju. Verujem da su moja deca baš zbog toga toliko društveni i otvoreni za komunikaciju
Iako smatra da je mnogo postigla na profesionalnom planu, svojim najvećim uspehom smatra dvojicu sinova. Pomalo žali što nema i ćerku, ali kaže da se „nikad ne zna“, pa Martin i Viktor možda uskoro dobiju sestru ili brata. Oni su, pak, veoma vezani za svoju majku, naročito mlađi Viktor, dok je Martin nedavno prokomentarisao da mu je mama „verovatno najpametnija žena na svetu“.
– Kad me to pitao, šaljivo sam mu odgovorila da možda nisam na svetu ali u gradu možda, a on je savršeno ozbiljan rekao: Ma, sigurno jesi, pošto si jedina žena ministar u Vranju – započinje priču o svojoj deci Nela CVETKOVIĆ, članica Gradskog veća zadužena za ekologiju i turizam.
IMENA
Oduvek je, kaže, priželjkivala više dece, makar troje. Suprug Saša imao je iste želje. Prvo se rodio Boris.
– Moj prvi sin je, nažalost, rođen sa teškim fizičkim nedostatkom, pa je živeo samo tri godine. Uz sve naše želje i lekarski trud nismo uspeli da ga sačuvamo. To je moja najveća životna tuga – sa setom u glasu priča Nela.
A onda je 2000. godine ponovo ostala u drugom stanju. Više se nije usuđivala da ima bilo kakve želje, osim one jednostavne da dete bude živo i zdravo.
– Nisam sujeverna, ali zbog svega što se desilo sa Borisom nismo se usuđivali ni o imenima da pričamo, iako smo znali da je dečak. Tek kad sam se porodila Saša je došao kod mene u porodilište, ispisao je tri imena na papirićima, ja isto. Pogodilo se da i on i ja imamo jedno isto. Tako je Martin dobio ime – objašnjava ona.
Martin je dobio brata Viktora posle dve godine. Podrazumevalo se da će i druga beba da dobije neko internacionalno ime.
– Kad me ljudi pitaju zašto imaju takva imena ja im kažem da sam mislila na to da ako budu odlučili da žive u inostranstvu, onda nemaju problema sa predstavljanjem – pola u šali, pola ozbiljno kaže Nela.
Martin i Viktor su, tvrdi njihova majka, potpune suprotnosti. Takvi su bili i kao bebe. Recimo, Martin je preko dana bio pravi anđeo, ali se noću pretvarao u đavola.
– Samo je jeo i jeo. Bukvalno na svakih sat vremena. Bilo je to strašno iscrpljujuć period. Viktor je, opet, bio sasvim drugačiji. Preko dana je bio neuhvatljiv. Ostaviš ga u jednom ćošku, a već sledećeg trenutka je u drugom. I tako čitav dan. Ali su zato noći bile pravo blaženstvo, kako ga stavim da spava do jutra se ni ne pomeri – seća se Nela.
Nela i Saša bili su, kako ona kaže, školski roditelji, pa su svoje sinove odgajali onako kako su knjige propisivale. Tako da Martin i Viktor nikad nisu imali cucle, niti flašice, a nisu ni dubak koristili. Takođe, dogovorili su se da ih vaspitavaju u liberalnom duhu.
– Nismo pristalice one da je batina iz raja izašla. Osim toga, svako dete traži poseban pristup. Sigurna sam da batine ni od koga nisu napravile boljeg čoveka – smatra Nela.
Cvetkovići zato imaju princip da sa sinovima mnogo razgovaraju, o svemu i svačemu, tako da nema zabranjenih tema. Skoro su diskutovali o siromaštvu i bogatstvu, o tome ša je najvažnije u životu, a i škakljive teme poput one kako nastaju bebe došle su na red.
U vrtić su krenuli sa dve i po, odnosno dve godine, jer su i Saša i Nela smatrali da babe i dede nisu najbolji izbor.
– Da se niko od njih ne uvredi, ali u vrtiću, sa vršnjacima, mnogo im je bolje nego sa babom i dedom koji sve dozvoljavaju. Verujem da su njih dvojica baš zbog toga toliko društveni i otvoreni za komunikaciju sa drugim ljudima – kaže Nela.
Iako im je ekstrovertnost zajednička osobina, braća se po karakteru veoma razlikuju.
– Martin ume ponekad da bude sebičan. Nekad ne da svoju igračku, nekad to bude neka sitnica. Stalno mu ukazujem na to da ne treba da bude takav i vidim da se trudi da to ispravi. Na drugoj strani, veoma je brižan brat, sposoban da uteši Viktora ako smo podviknuli na njega. Takođe je veoma odgovoran. Vidim to po tome što kad dođe iz škole prvo uradi domaće zadatke a onda ide da se igra i to bez opominjanja da tako treba da uradi. Takav je bio i kao manji. Veoma je i radoznao, stalno nešto zapitkuje, voli da čita, nervira se ako nešto ne zna, a kompjuteri su njegova strast. Čak je izjavio da će se kad poraste baviti programiranjem – opisuje Nela svog starijeg sina.
INADžIJA
Viktor je njegova suprotnost. Nestašan, živahan, stalno u pokretu, uvek nekud juri i nikad mu nije dosta igranja lopte, pentranja po drveću, a ume, bogami, i da se potuče.
– On je veliki borac ali istovremeno i velika maza. Mnogo mu pažnje treba, pa je veoma vezan za mene. Ima dobru dušu, sažaljiv je i lako se rasplače. Međutim, i inat je njegova osobina, mada ja mislim da mu je to samo faza u odrastanju. Teško mu je da kaže izvini. Eto, pre neki dan je trebalo da se izvini bratu jer je prvi započeo svađu, ali nije bilo načina da ga na to nateramo. Rekao je da je odlučio da se nikad u životu ne izvinjava nikome. Ume da bude i trvrdoglav – nabraja Nela.
Jednom ga je otac terao da večera, ali je on tvrdoglavo odbijao. Na kraju su mu zapretili da će da ga izbace u dvorište.
– Neću da večeram a ako treba spavaću sa Soćom, odlučno je prokomentarisao. Soća je, inače, naše kuče – smeje se Nela.
To je, po njoj, dokaz da se ništa ne postiže silom. Naročito sa tvrdoglavim detetom. Razgovor je prava stvar.
– Oni umeju da cene takav način vaspitanja. Nikad ne odu a da se ne jave. Uvek pitaju za sve, na primer mogu li da odu kod drugara, može li neko da im dođe. Mislim da smo uspeli da uspostavimo odnos poverenja, što je po meni najvažnije – smatra Nela.
Ona je, priznaje, popustljivija, dok je Saša stroži. I to je, tvrdi, normalno da neko od roditelja bude mekšeg srca.
– Ja za njih uvek imam vremena, nikad mi nije teško da ih odvedem negde, da im nešto pokažem, objasnim. Saša je mnogo više na poslu, pa je i to jedan od razloga što se više ja bavim njima. Sa mnom se igraju drugačije, mi se mazimo, golicamo, a tata je zadužen za borilačke veštine – smeje se ona.
Ono na čemu Cvetkovići insistiraju je da im sinovi budu pošteni, humani, dobri ljudi. To je, tvrde, preduslov da jednog dana budu uspešni u svom poslu, ali i isti takvi roditelji. Zato učestvuju u svim humanitarnim akcijama koje se organizuju u školi ili vrtiću.
– Insistiram i da ne misle samo na sebe. Tako je Martin skoro imao domaći da napiše šta mu se u njegovom naselju sviđa a šta ne. I on je napisao da mu fali ekšn park koji je video u Skoplju. A onda sam mu ja pričala kako našem naselju nedostaje kanalizacija. Njemu je to u početku izgledalo bezveze i reagovao je u stilu „baš me briga“, a onda sam, priznajem, bila veoma plastična u objašnjenjima, tako da mu je na kraju kanalizacija bila mnogo važnija od zabavnog parka – kaže Nela.
U školi je učiteljica bila veoma zadovoljna Martinovim odgovorima. U ovoj školi za roditelje nema učitelja. Tamo ocenjuju deca. Nela se nada da su suprug i ona položili makar vrlodobrim uspehom.
MAJSTOR
Viktor za razliku od Martina mnogo više naginje aktivnostima koje zahtevaju motoričke veštine. Tako je još od malena bio oduševljen raznim alatkama, a ta ljubav ga drži i danas.
– Sećam se da je jednom kao beba dva sata nepomično stajao pored prozora i gledao oca kako brusi vrata od garaže. I sad samo po zvuku, ne mora uopšte da vidi, razlikuje bušilicu i brusilicu – hvali Nela svog mlađeg sina.
DINKIĆ
Martin je, priča Nela, veoma štedljivo dete, trenutno skuplja novac za novi mobilni, pošto roditelji misle da mu je i stari sasvim dobar.
– Rekla sam da ako mu se ne sviđa sam sakupi novac i kupi sebi telefon kakav hoće. Pristao je, iako sam ga upozorila da će mu možda trebati malo više vremena. Ali, nije odustao – kaže Nela.
Ona se seća i da su ga u vrtiću vaspitačice zvale Dinkić zbog toga što je Nela ćlan G 17 plus. I jednom su se našalile pa ga pitale hoće li da im poveća plate.
– Žao mi je, ali nema para – odgovorio im je savršeno ozbiljan.
PRANjE KOSE
I jedan i drugi su bili nestašni baš kao mali. Nela se seća da su čak pet puta lomili jedan isti sat, ali je najsmešnije kad je Martin pokušavao da u NjC šolji opere kosu.
– Videlo dete vodu i učinilo mu se da je baš zgodno da tu opere kosu. Rukom je zahvatao vodu i sve nakvasio glavu – smeje se Nela.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.