Austrijska logika

Bečka „Raiffesisen zentralbank“ postala vodeći akcionar vranjskih metalaca, kupivši preko 7.000 akcija po ceni nižoj od 10.000 dinara

Austrijska „Raiffeisen zentralbank“ iz Beča kupila je za pet dana navedenog perioda više od 7.000 akcija vranjskih metalaca i sa 19.759 akcija, odnosno, 11,3 odsto od ukupnog broja akcija, čime je postala vodeći akcionar „Alfe“. Austrijanci su tako pretekli estonsku nacionalnu banku, „AS Hansapank“, švedski investicioni fond „EAST Capital Asset Managment“ i kiparski „Herma investmens Co limited“ koje pojedinačno raspolažu sa oko desetak odsto akcija. Inače, za poslednja tri meseca, od početka jula pa do prvih dana oktobra, prodato je 9.230 akcija vranjskog „Alfa Plama“ po ceni nižoj od 10.000 dinara po akciji. U prvim danima oktobra cena akcija „Alfe“ nastavila je da pada, pa je 7. oktobra dostigla najniži „istorijski“ nivo, kritičnih 6.425 dinara po akciji, ali je obim trgovanja toga dana sa desetak prodatih akcija bio preskroman, uprkos enormnoj tražnji od 24.000 akcija.
Iako su poznati kupci akcija „Alfe“, kao i najnovija vlasnička struktura, Natalija NEDELjKOVIĆ, rukovodilac Odeljenja za marketing Beogradske berze, otvara zanimljivu priču o tome ko, zapravo, kupuje akcije vranjske fabrike na berzi.
– Evidentno je da akcije vranjskog „Alfa Plama“ po niskoj ceni otkupljuju tzv. „kastodi“ banke, dakle, one banke koje se bave investicijama, pretpostavljam za svoje klijente do čijih imena je nemoguće doći, jer te banke garantuju klijentima apsolutnu anonimnost. Znači, u javnosti se ne zna ko je većinski vlasnik „Alfa Plama“ i da li on uopšte postoji – smatra Nedeljkovićeva

VEĆINSKI VLASNIK

Vest sa Beogradske berze da je 1. oktobra ove godine prodato 1.500 akcija vranjskog „Alfa Plama“ po ceni od 8.000 dinara, dakle, za ukupnu sumu od 12 miliona dinara, predstavljala je iznenađenje samo za neupućene u poslednja događanja na domaćem tržištu hartija od vrednosti. Jer, za samo pet dana trgovanja u protekla tri meseca prodato je 9.230 akcija vranjskih metalaca u vrednosti od preko 83 miliona dinara, ili, 1,1 milion evra. Velika potražnja za akcijama vranjskog „Alfa Plama“ započela je kada je cena akcija ove fabrike na Beogradskoj berzi pala ispod 10.000 dinara. Darko MILADINOVIĆ, analitičar na Beogradskoj berzi, potencira da je u pitanju „logičan potez onih kompanija i fondova koje trguju na berzi“.
– Na svakoj berzi akcije se kupuju kada im je cena niska, a prodaju po višim cenama, to je berzanska logika koje se drže kompanije koje trguju akcijama. Takva logika zastupljena je i na našoj, Beogradskoj berzi, pa ne iznenađuje da je za nekoliko dana prodat veliki broj akcija vranjske „Alfe“. Ovakav obim trgovanja njenim akcijama može da vodi u pravcu ukrupnjavanja vlasničke strukture, što će se brzo videti. Mislim da su se na primeru trgovanja akcijama ove fabrike poklopila dva povoljna momenta, niska cena akcija i profitabilno poslovanje. Jer, poslednjih meseci pale su cene akcija mnogih firmi, ali je obim trgovanja bio skroman, jer se radilo o preduzećima sa nepovoljnom poslovnom perspektivom koja su poslednjih godina poslovala sa gubicima – zaključuje Miladinović.
Da je njegov zaključak tačan, pokazuje statistika vlasništva preduzeća u Centralnom registru hartija od vrednosti od polovine septembra i 6. oktobra ove godine. Ona na primeru vranjskog „Alfa Plama“ pokazuje da je septembarska vlasnička struktura promenjena u prvim oktobarskim danima, te da je vodeći akcionar, austrijska „Raiffeisen zentralbank“ iz Beča, za samo pet dana kupila više od 7.000 akcija vranjskog proizvođača šporeta, utrošivši 47 miliona dinara.

GLOBALNA KRIZA

Vene ZDRAVKOVIĆ, finansijski direktor i član Upravnog odbora „Alfe“, tumači najnovija događanja sa akcijama njegovog preduzeća na Beogradskoj berzi.

– Moguće je da se pojačano trguje akcijama „Alfe“ zbog niskih cena, a pad cena svih kompanija na berzi uzrokovan je globalnom krizom na planu finansija. Naravno, ovakav obim trgovanja menja vlasničku strukturu u smislu njenog ukrupnjavanja, što će biti registrovano u Centralnom registru hartija od vrednosti u propisanom roku – navodi Zdravković.

Podaci iz Centralnog registra hartija od vrednosti, pak, sasvim u skladu sa razmišljanjima rukovodioca Odeljenja za marketing Beogradske berze, pokazuju da banke, među kojima dominiraju one sa „kastodi“ računima, poseduju najveći broj akcija „Alfa Plama“. One naime, raspolažu sa 43 odsto akcija ove vranjske fabrike, fizička lica imaju 33 odsto, dok na privredna društva otpada 24 odsto svih akcija. A to potvrđuje da osim cena, na trgovanje akcijama ne samo vranjskog „Alfa Plama“ utiče i profitabilnost preduzeća, što posebno privlači banke i investicione fondove. Konačno, i 333 miliona dinara dobiti vranjskog „Alfa Plama“ u 2007. godini, uz nisku cenu akcija poslednjih meseci, faktor je koji opredeljuje sve značajne igrače da na domaćem tržištu hartija od vrednosti kupuju akcije ovog uspešnog preduzeća!

NAJVEĆI AKCIONARI „ALFA PLAMA“

Akcionar Broj akcija Procenat
RAIFFEISEN ZENTRAL BANK 19.759 11,3 %
AS HANSAPANK 17.318 10 %
EAST CAPITAL ASSET MANAG. 14.296 8,1%
HERMA INVESTMENS CO LTD 8.326 4,8%
VOJV. BANKA/KASTODI 8.293 4,7%
KASTODI RAČUN 7.088 4,1%
PRIVREDNA BANKA ZAGREB 7.088 4,1%
HYPO KASTODI 4 5.892 3,4%
SOCIETE GENERALE SPLIT 5.334 3,0%
SOCIETE GENERALE YU BANK 5.000 2.9%

KURIOZITET NA BERZI
Kada je u pitanju trgovanje akcijama „Alfa Plama“ na Beogradskoj berzi, prošlog petka, 3. oktobra tekuće godine, dogodio se svojevrstan kuriozitet sa akcijama ne samo ovog preduzeća. Toga dana potražnja za akcijama „Alfe“ bila je izuzetno visoka, najviša od kako se trguje akcijama ovog preduzeća na berzi, dostigavši brojku od 24.000. Istovremeno, ponuda je bila 7900 akcija, ali je obim trgovanja bio preskroman – prodato je svega 10 akcija vranjske „alfe“.