Pa, naravno da smo si ga čuvali, sin mi je. Zar ti ne bi svoje dete krila
– Evo, ovde su ga uhapsili, dođite da vidite. Tu čuvamo hidrofor za vodu i zimnicu. Vidiš, Boban je sedeo tu preko dana, evo šerpa s paprike što je seckao kad su ga uhapsili. Pa, dosadno po ceo dan da se sedi, morao je nešto da radi. Kako da ti kažem, bio je ovde otprilike dva meseca. Ne, nije spavao ovde, beton, hladno, nije lud da se smrzava, ode si u kuću njegovu i tamo spava – zamalo pa s ponosom priča Stojan, Bobanov otac.
Kućica je potpuno zaklonjena velikom orahovom krošnjom i na granici je između dva dvorišta – Bobanovog i onog u kome žive njegovi roditelji i brat Dalibor. U omanjoj, neomalterisanoj prostoriji vidi se da je neko donedavno tu boravio. U uglu stari šporet na drva, sto i stolica, na stolu šerpa sa paprikama.
– Negde oko šest uleteše u dvorište. Policajci! Nisam ih brojao. Moj Boban nije bio naoružan, nije se ni otimao, staviše mu lisice na ruke i gotovo – nastavlja priču Stojan.
Boban Mitić, četvorostruki ubica uhapšen je 26. septembra, tačno 193 dana pošto je 16. marta ove godine u Krševici kod Bujanovca, u kući svog tasta, ubio suprugu Suzanu (25), sina Lazara (3), ćerku Anđelu (2) i taštu Sunčicu (48). Tom priliko teško je ranio i Kristinu (5), Suzaninu ćerku iz prvog braka, pucajući joj u glavu. Nesrećna devojčica ostala je bez desnog oka, a tast Blagoje samo je pukim slučajem izbegao smrt, jer je Mitiću nestalo municije.
FIN ČOVEK
O onome što je uradio i zbog čega je uhapšen, Stojan ne progovara ni reč.
– Ako je uhapšen, konačno će da se sazna istina – dodaje majka Mirjana.
Ona je u to vreme bila u Vranju kod lekara. Da je Boban uhapšen saznala je kad je došla kući.
– Pa, naravno da smo si ga čuvali, sin mi je. Zar ti ne bi svoje dete krila – odgovara na pitanje da li su ga krili.
Iz susednog dvorišta vire radoznale komšije, ali nisu baš raspoložni da svoju priču podele s novinarima. Dakle, o Bobanu sve najbolje.
– Mnogo je bio vredan. Stalno je nešto radio, pomagao, pa vidite kakvu je kuću sam napravio. Nama je, kad god smo ga zvali, došao s kombajnom. Nemamo lošu reč za njega. Bila je tu i Suzana, dvoje dece je tu rodila. Ovu njenu malu iz prvog braka, Kristinu, Mira je očuvala. E, sad, šta su oni međusobno imali, da li su se svađali, tukli, ja to ne znam. Ako je i bilo nešto, u decu nije trebalo da puca – priča njihova prva komšinica.
Nisu ga, tvrdi, uopšte viđali. Navodno, nisu videli ni kad je sinoć došla policija da ga uhapsi.
– Znate kako je, ovde svako gleda svoja posla, nisam videla policajce, mada su povremeno prolazili, tu niz put. Zastanu, popričaju nešto sa Stojanom, ne znam šta, nisam prisluškivala, i odu – kaže ona.
Drugi, pak, meštani, tvrde da su primećivali da se u dvorištu Mitića dešava nešto čudno.
– Ne, nisam viđala Bobana, ali sam primetila da je njegov „moskvič“ čas u jednom dvorištu, čas u drugom, a samo ga je on vozio – kaže devojka koju smo sreli u selu.
Njen komšija dodaje da su primetli kako Bobanov mlađi brat Dalibor ode da natovari seno i vrati se posle dvadesetak minuta sa punim kolima.
– To on sam nije mogao da uradi – smatra ovaj čovek.
U selu srećemo i Novicu Mitića, odbornika u vranjskoj skupštini iz Rataja.
– Skoro sam pričao sa jednim policijskim inspektorom. Imamo, kaže mi on, dojavu da se Boban krije u svojoj kući. Pa jeste li išli da proverite, pitao sam. Ma, jok, nije valjda lud da se krije u svojoj kući. Eto, kako su ga policajci tražili. A, ovamo, pod stalnom je prismotrom njegova kuća – priča Mitić.
Iako je sa ubičinom porodicom u daljem srodstvu, drago mu je, kaže, što je uhapšen, jer „za ono što je učinio nema opravdanja“.
DRUGA PRIČA
Za Bobana definitivno nema opravdanja, ali je pitanje može li i policija biti abolirana. Jer, upućeni kažu da su dobili mnogo prijava od Bobanovih komšija iz Rataja da se on krije u svojoj kući, ali da, sve do hapšenja, nijednu nisu proverili! Napravili su još jedan kiks – porodicu Ristić iz Krševice, u čijoj je kući Boban i počinio četvorostruko ubistvo, ostavili su bez svoje zaštite pre mesec dana!
– Čuli smo od komšija, kažu uhapšen Boban. Ja dok ne čujem zvanično, dok neko ne dođe od policije da me obavesti, ne verujem – kaže Blagoje Ristić, Bobanov tast.
Policijska patrola koja je danonoćno dežurala pred njihovom kućom, otišla je pre mesec dana. Na tom mestu samo gomila peska.
– Rekli su mi tad kad su odlazili, nema više potrebe da budemo ovde, već dugo ga tražimo, nigde ga nema, ko zna gde je on otišao. Bićemo u kontaktu, tako su mi poručili – priča Blagoje.
A i dok su bili tu, tvrdi on, svađali su se ko će da prati Blagoja dok čuva ovce.
– Valjda im je više dosadilo da budu ovde. Razumem i ja da nije zabavno da po ceo dan sediš ovde i čekaš, a ne znaš šta čekaš. A i nije im bilo baš svejedno, jer Boban je lud, on bi i njih očistio – kaže Blagoje.
Zbog toga se neretko dešavalo da i noću ostanu bez zaštite.
– Jednostavno se pokupe i odu – konstatuje Blagoje.
Zvao ih je pre nedelju dana kad je negde posle devet uveče čuo pucnjeve preko puta kuće.
– Kažu, možda ti se učinilo. Ma, nije mi se učinilo, dolazite. I stvarno, dođoše oni. Obilazimo oko kuće, kad, ponovo pucanje. Kao iz lovačke puške, mada ja mislim da je bilo i iz pištolja. Ništa, zapisali su, pitaju me šta mislim ko je. Kako ko je, pa on, sigurno – uzrujan je Blagoje.
I Goran, njegov sin, potvrđuje da se poslednjih nedelju dana „nešto čudno dešavalo“.
– Kao da se neko šunjao oko kuće, ništa ne vidim kad izađem, ali, znate kad imate onaj osećaj da vas neko posmatra. Ma, sto posto je bio ovde – ubeđen je Goran.
Zato su vest da je Boban uhapšen dočekali sa olakšanjem.
– Niko meni ne može da vrati majku, sestru, sestriće, ali makar ćemo moći mirnije da spavamo. Nešto, ipak, mislim, da Bobana neće stići zaslužena kazna. Naćiće se dobar advokat, proglasiće ga neuračunljivim i gotovo – veruje Goran.
Suzanin brak sa Bobanom bio je, seća se, prava katastrofa. Stalno ju je tukao, čak i njihove roditelje.
– Jednom smo se sukobili, ovde u našoj kući. Ponovo je nasrnuo na nju. Kad sam ja krenuo ka njemu, pobegao je, dole, u njive. Nije mogao da se pomiri sa tim da Suzana neće da živi više sa njim – kaže.
Blagoje se, pak, seća da ih je sve prebio na njihovu slavu, Svetog Aranđela.
– Došao je, galamio, a onda nas sve prebio. Mnogo je bio ljubomoran, stalno je prigovarrao Suzani da deca nisu njegova. Ma, strašno je bilo – priča Blagoje.
A dan pošto se desila tragedija, trebalo je da se održi prvo ročište za njihov razvod braka. Pre toga je, potvrđuju Blagoje i Goran, Suzana sa decom u dva navrata boravila u Prihvatnoj stanici u Vranju.
– Jednom mesec dana, drugi put tri. Onda su ih iz Centra za socijalni rad u Vranju dovezli ovde sa obrazloženjem da oni nisu „sigurna kuća“ i da ne mogu toliko dugo da ih čuvaju. I, evo, šta se desi – skrušeno će Blagoje.
I njihov komšiluk, baš kao i onaj u Rataju, ne bi da se „slika za novine“.
– Dečko je bio problematičan, nasilan, to svi znaju, tako da to što je uradio nije nikakvo čudo. To je od njega moglo da se očekuje. Nadam se da će da ga osude na maksimalnu kaznu. Šteta što su ukinuli smrtnu – žesti se jedan čiča.
Blagoje klima glavom i priseća se kako mu je zet još prošle godine nagovestio šta će da uradi.
– Sve ću da vas zatrem, rekao mi je jednog dana, a onda ću i sebe da ubijem – seća se Blagoje.
Ovo poslednje nije ispunio
BEZ OTPORA
Mitić je uhapšen u dvorištu svoje kuće i nije pružao otpor.
– Izgledao je kao i na poternici. Imao je bradicu od dva-tri dana. Yaudarao je na stajsko Ćubrivo i zemlju, što potvrđuje našu tezu da se nije krio samo u kući već da je imao više zemunica u okolini Rataja. Očigledno se opustio, mislio je da je popustila pažnja policije, pa se osmelio da siđe i do kuće – priča izvor iz policije.
ISTRAGA
Mitić (34), četvorostruki ubica iz Krševice, biće saslušan najverovatnije u sredu. Mitiću je određen pritvor od mesec dana i on se nalazi u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Vranju, u samici.
– Mi smo, praktično, završili istragu. Jer, sve ovo vreme dok je trajala potraga za Mitićem, saslušali smo svedoke, uradili sva veštačenja, tako da je nedostajao samo njegov iskaz – objašnjava Staniša Mihajlović, istražni sudija Okružnog suda u Vranju, kojem je dodeljen slučaj.
PLAN
A da je monstrum unapred pripremao zločin potvrđuje i izvor iz pravosuđa:
– Kad su ga posle uobičajene obrade u policiji doveli kod nas, rekao je da je sve unapred smislio i pripremio. Kazao je i to da mu je žao što je ubio decu, dok za suprugu i taštu tvrdi da bi ponovio isto.
SRPSKA POSLA
A kolike su razmere ljudske zavisti ili bolje rečeno gluposti, potvrđuje i tragedija porodice Ristić. Pošto je mala Kristina ostala bez desnog oka, na njen žiro račun pristigla je pristojna suma novca. Ali, umesto da saosećaju sa devojčicom i njenim najbližim, neki meštani Krševice su im otvoreno zavideli.
– Obogatiše se. Ne znaju što će od toliko pare – komentarisali su pojedini.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.