Deklaracija o pomirenju zapravo je pokušaj da se SPS amnestira za sve što je učinio u prošlosti, a zarad neke budućnosti koja je jasna, čini se, samo njenim arhitektima
Potpisivanje Deklaracije o pomirenju, najavljeno za kraj septembra, ponovo je odloženo, ovoga puta do daljeg i bez ikakvih objašnjenja. Dokument, čiji su tvorci Trivo Inđić i Petar Škundrić, zapravo je pokušaj SPS-a i Demokratske stranke da stave tačku na sukobe u prošlosti, i okrenu novu stranicu nacionalne istorije. I dok doskora nezamisliva saradnja dve stranke u praksi funkcioniše gotovo besprekorno, dotle sa ideologijom, očigledno, stvar ide mnogo teže. Uvidevši da je Boris Tadić spreman da se odrekne svega što je glorifikovao pokojni premijer Djinđić, a što se moglo videti iz one cinične izjave o tome da „i jedna i druga partija imaju svoj bol“, čime su zapravo Djiniđić i Milošević izjednačeni, SPS je požurio da novu realnost ozvaniči i na hartiji. Deklaracija o pomirenju zapravo je pokušaj da se SPS amnestira za sve što je učinio u prošlosti, a zarad neke budućnosti koja je jasna, čini se, samo njenim arhitektima. Namere DS-a u ovom slučaju su manje jasne, ali se svode na distanciranje od Djinđićeve politike rušenja osnova sistema koje u Srbiji proizveo bedu, inflaciju i ratna razaranja, teritorijalne gubitke i da ne pominjemo. Obe partije, dakle, u Deklaraciji očigledno vide dnevno političku kombinaciju koja bi svima mogla biti od koristi, danas da objasni stanje, a sutra da omogući bolji izborni rezultat. I samo višekratno odlaganje potpisivanja Deklaracije mnogo govori o partnerima na vlasti, ali je zanimljivo videti ko će sa kim da se miri u Vranju, i zašto bi to mogao da učini. Ovde je, naime, mirba već pala, pošto su SPS i DS zajedno u vlasti. Mišljenja su, dakako, polarizovana, a najnoviju inicijativu, koju neki zovu „nacionalno“, a neki „političko“ pomirenje, danas svako vidi iz svog ugla.
POZICIONIRANjE
U ovom času svi se slažu da bi Deklaracija, ako je bude, mogla imati i dnevno, ali i odloženo dejstvo. Kratkoročno, dve nekada na krv suprostavljene partije mogle bi svojim biračima da objasne zašto su stupile u protivprirodni brak, a dugoročna dobit mogla bi se pokazati kroz institucionalnu dozvolu da se bez posledice u jednom času properu biografije, i da već u naredni izborni ciklus svi zainteresovani uđu čisti kao bebice, koje nikada nikome ništa nažao nisu učinile. Socijalisti će, naravno, od Deklaracije imati najviše koristi. To će biti, očigledno, dokument koji će poništiti njihovo štetočinsko delovanje u prethodnim godinama, i koji će ih amnestirati krivice što je ova zemlja unakažena na način vrlo vidljiv. No, nekadašnji prvi socijalisti nisu mnogo raspoloženi za razgovor. Krsta JANjIĆ, u to vreme predsednik Okružnog odbora SPS-a, kaže da bi o Deklaraciji mogao da govori tek kada je bude video, dakle posle potpisivanja, a prvi vranjski socijalista u Miškovo vreme, Zoran KNEŽEVIĆ, danima je odbijao poziv da na tu temu govori za „Vranjske“. Pozivu se jedino odazvao Siniša Mitić, koji je u to vreme bio udarna informativna pesnica režima, i koji je na velika vrata promovisao voluntarističko informisanje čiji su tragovi i dalje tako prisutni ne samo u lokalnom novinarstvu.
– Najveća je dobit od Deklaracije što je prevladao razum u politici, jer se politika ne vodi zavrnutih rukava, kako smo mi to znali da činimo, nego sukobljavanjem mišljenja. Kad – tad mi moramo se okrenuti jedni drugima, i sarađivati u interesu svih – smatra danas MITIĆ.
Posle svega, on smatra da obračun sa prošlošću nema mnogo smisla u aktuelnom političkom trenutku.
– Zašto da se bavimo prošlošću? I ranije smo se njome bavili, dok je život promicao pored nas. Ništa nam budućnost neće biti izvesnija ako ćemo se baviti prošlošću – kaže Mitić.
Njegov partijski drug, Zoran ANTIĆ, iza sebe nema begraund koji prati Mitića, jer je u vlast ušao posle 2000. godine, te tako može da neopterećen posmatra ovu političku zavrzlamu. On je vidi u kontekstu jedne šire političke priče, koja za cilj ima ukrupnjavanje scene, „neminovno u vremenima koja dolaze“. Antić smatra da i DS i SPS pripadaju građanskoj levici, dok je „desnica u Srbiji imaginarna stvar, jer su sve političke stranke izašle iz jedne – SKJ“.
– Smatram da je ovo što rade Dačić i Tadić suštinski pomirenje na levici. Teško je objasniti odakle ovolika bliskost posle 18 godina antagonizma, ali suštinski mi smo dve partije na istom političkom polu, svako sa svojim poimanjem sveta. SPS je sticajem nesrećnih okolnosti doveden na pet odsto, i da se pametnije odigralo u ključnim istorijskim trenucima, ne bi sada radikali imali onoliko naših glasova – mišljenja je Antić.
On smatra da „Dačić radi na postavljanju stvari na svoje mesto“, i tvrdi da se SPS nije odrekao svoje prošlosti, „jer su sada svi došli na naše polazne pozicije“.
– Pomirenje mora da dođe, jer je vreme da stanemo, i pogledamo gde ćemo. Moramo umiriti političku scenu i okrenuti se poboljšanju standarda. Nacionalistička priča o Srbiji do Karlobaga totalno je „pukla“, i vreme je za novo političko pregrupisavanje. I Miloševića su ljudi podržavali, i Djinđića su ljudi podržavali, a Dačić i Tadić sada kažu – tačku na prošlost, i svom silom ka budućnosti – egzaltiran je Antić.
Prema njegovom mišljenju, sadašnja vlast jedna je od retkih koalicija koje su pravljenje na ideološkom principu, što znači da će „svi koji su sada ostali napolju, uključujući i DSS, tamo i ostati za dugo, dugo vremena“. Istovremeno, Antić smatra da će Deklaracija dobro poslužiti i za unutrašnje „pročišćenje“ dve partije, jer će „radikalni socijalisti i liberalni demokrati napustiti naše dve partije“.
GLAS ZA
Sa svoje strane, demokrate sa mnogo manje entuzijazma prilaze čitavoj priči. Oni su još u junu prešli Rubikon, i sada im je sa druge obale stanje sasvim redovno. Sadašnji čelnici DS ni sa kim se nisu svađali, pa nemaju sa kim ni da se mire, nego gledaju svoja posla, očiju okrenutih narednim vremenima.
– Koaliciju smo zasnovali na zajedničkim interesima bitnim za sve građane, i oko toga smo našli zajednički jezik. U okviru nove vlasti do danas nismo imali ni najmanje konflikte. Ranije, imali smo Vladu i sa DSS, i bilo je mnogo kočenja. Sada se pokazalo da stvari idu mnogo brže nego u toj nekadašnjoj „demokratskoj“ vlasti – pragmatičan je Igor ANDONOV, potpredsednik GO DS-a u Vranju, i aktuelni zamenik gradonačelnika.
On naglašava da u novoj koaliciji „svako snosi svoju odgovornost“, te da „procenjivanje tuđih kadrova“ neće daleko odvesti aktuenu vlast. I on nekako smatra da je zajedništvo dve partije, ma kako novokomponovano, osnova uspeha lokalne, ali i svih ostalih vlasti.
– Nema feudalizacije vlasti, zajedno radimo i želimo zajednički uspeh. Ako im dobre volje, biće, ako je nema, neće biti rezultata. A mi hoćemo da rezultati predstavljaju uspeh lokalne vlasti, a ne neke pojedinačne stranke – kaže Andonov, predstavljajući zapravo svojevrsni vranjski „melting pot“.
Ni ostale demokrate nemaju ništa protiv pomirenja, ali ga ne vide kao preterano važnu temu u ovom času. Predsednik GS Vranje Slobodan STAMENKOVIĆ smatra da stvar ne sme da se prepusti ljudima, nego da glavnu reč moraju da vode programi stranaka.
– Mi smo jasno izašli sa programom, i tražili njegovo usaglašavanje sa našim koalicionim partnerima. To je naš centralni motiv – da radimo zajedno na sprovođenju dogovorenih stvari, u interesu građana. Ako tako bude, neće biti problema, a i ako ih bude, želimo njihovo plansko razrešavanje – kaže Stamenković.
Sagovornik „Vranjskih“ smatra da stalno vraćanje u prošlost neće daleko odvesti ovaj narod, kome, pre svega, treba „funkcionalni sistem, koji će otvarati perspektive“.
– Ne želimo usko stranački interes, nego sistem od opšteg interesa – decidiran je Stamenković.
Samo, kako praviti opšti interes sa onima koji su nebrojano puta do sada pokazali kako im je lični interes preči od svega ostalog? Na to pitanje malo ko danas u „demokratskom bloku“ ima ne samo jasan, nego bilo kakav odgovor. DS je temeljno očistio svoje redove od prvoboraca protiv Miloševićevog režima, i danas u toj stranci nema ko da se buni zbog neprirodne i pretenciozne mirbe. Sa druge strane, socijalisti na ovaj način žele da se dodvore onom svom biraču kome je muka i od Tadića, a kamoli od Djinđića, i koji za pomirenje računa jedino masovno streljanje neistomišljenika. Slična je i vranjska situacija – ko se sa kim svađao, i ko je koga hapsio, više se ni najtvrdokorniji ne sećaju – stvarnost je učinila svoje.
NISMO ZA
U sveopštem horu slaganja, ipak ima i disonantnih glasova. Nadica Stošić na svojoj koži osetila je delovanje Miloševićeve represije, i to više puta. Bila je vođa „Otpora“ u Vranju, hapšena je nekoliko puta i privođena na informativne razgovore… Danas smatra da Deklaracija ne bi neminovno morala da donese nešto loše, jedino je problem što nju moraju da donesu ne isti, nego neki drugi ljudi.
– Ne vidim svrhu, jer su oni već pomireni jedni sa drugima. Opet, smatram da je sramno prati biografije na ovakav način. U to vreme je DS bila potpuno drugačija politička organizacija nego što je to danas. Sada je to populistička stranka, koja ne preza ni pred čim samo da pridobije birače. Praktično, oni su dali legitimitet Dačiću, što je zaista strašno. DS je kao SPS nekada, jer ih sadašnji koncept približava svima ostalima – mišljenja je Stošićeva, lider DS-a iz vremena Zorana Djinđića.
U velikoj meri sa ovakvim stavom slaže se i Suzana Popović Irić, koja je bila jedan od vođa bunta protiv Miloševićevog režima u Vranju, tada kao predsednica OO Nove Srbije.
– Lično, jesam za pomirenje, ali ne po svaku cenu. Pomirenje bez svođenja računa je guranje problema pod tepih. Podseća me na „bratstvo jednstvo“, a poznato je kako se to završilo. Na lokalu, ljudi se personalno nisu ni svađali. Ne bih potpisala takav dokument ako se nezna ko je za šta i koliko kriv. Mora da se zna ko je šta radio, da se ne bi stalno ponavljale iste greške. Ako toga nema, džaba smo krečili – kaže Suzana Poopović Irić.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.